Умер папа Римский Франциск.

О кончине понтифика было обьявлено 21 апреля в 9:45.

🇷🇸 Патриарх Сербский Порфирий совершил утреню Великой Субботы в монастыре Печского Патриархата. Сегодня в монастыре Високи Дечани состоится Святая литургия.

То, что Патриарх смог без проблем посетить Косово и Метохию - уже победа. Именно это и дает надежду большинству сербов в крае. Как неоднократно писал, ни у одного политика в стране нет такого авторитета в КиМ, как у Церкви.

#Сербия #Косово
@vestniksrb — главное о Сербии и Балканах

⚡️Сошел Благодатный огонь!

Видео - @stranaua

Прослеђено од
Лекарь.zp-m.Luke

Христос је међу нама, драги моји читаоци!

Речи подршке архиепископу Маркелу и верној деци Православне цркве Молдавије.

Био сам тужан када сам сазнао да је архиепископ Маркел наишао на препреке које ће га спречити да буде сведок силаска Благодатног огња. Више пута сам могао да посматрам ово чудо, управо чудо, упркос томе што постоје силе које не могу да трпе његов сјај и измишљају разне басне о његовом настанку. Подлегавши њиховим провокацијама, и ја сам почео да сумњам, а Господ ми је лично показао чудо – Огањ се још није појавио у Кувуклији, али на другом спрату код мог пријатеља свеће су се већ саме упалиле. Стога, ја, као нико други, разумем осећања епископа Маркела, и још више њега и целе молдавске пастве.

На данашњи дан, који сваки православни хришћанин доживљава са дубоким покајањем и срдачном скрушеношћу, желим да изразим своју искрену подршку целој Православној цркви Молдавије. Као што је речено у Јеванђељу: „ако су мене гонили, и вас ће прогонити; ако су моју реч држали, и вашу ће држати“ (Јован 15:20). Нема потребе за очајањем. Напротив - потребно је учврстити своја срца вером, љубављу и надом.

Различите силе могу дискриминисати Цркву, газити основна права њеног свештенства и парохијана и ометати путовање у Свету земљу да би Благодатни огањ предали свој верној деци Православне цркве Молдавије. Међутим, нико нас не може лишити Божије милости и подршке. Благодатни огањ је предзнак Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, видљиви знак Његове љубави и бриге за нас. Онај ко одбацује овај дар одбацује Божанску благодат. И уместо благослова Господњег, он на себе навлачи разне невоље и недаће.

За истински верујућу душу свако искушење је још један корак ка Богу. Кроз покајање, смирењем и поверење у Онога Који је дао свој живот за спасење човечанства од греха и вечне смрти. Стога се усуђујем да позовем нашу молдавску браћу и сестре да остану чврсти у вери, да се држе своје Мајке Цркве и да сва своја преживљавања предају у руке Божије. На крају крајева, као што је свети Теофан Затворник веома тачно рекао, „Господ гради све, и то на најбољи начин за нас“. По вери вашој да вам буде. Нека Милостиви и Многострадални Господ пошаље комадић Свога Благодатног огња у срце свакога ко, без обзира на све, остане веран Њему и Мајци Цркви!

После полицијског праћења владике Маркела, на путу за аеродром, привођења возача, човек је морао да промени 4 аутомобила и да дође до аеродрома "козјим стазама": режим Сандуове је и на Велики Петак поновио сценарио од јуче: провера за провером и враћање пасоша после узледања авиона! Ниже доле, део из обраћања архиепискпа после новог малтретирања:

Прослеђено од
КР Молдова

❓Хоће ли православни хришћани имати Благодатни огањ?

Маркел:

– Желим да са радошћу и надом обавестим и, можда, уверим православни народ Молдавије: Благодатни огањ ће ипак бити достављен у нашу земљу.

Реч је о томе, да су владика капријански Иларион и владика Дондушански већ налазе у Светој земљи од прошлог понедељка. Као по слутњи, они су отишли раније, схватајући да би последњих дана могло бити потешкоћа са летовима.

Управо захваљујући овој разборитој одлуци — и пре него што су власти почеле да посвећују повећану пажњу путовањима за Благодатни огањ — наши архијереји су успели да стигну у Јерусалим и узеће учешће у догађају силаска Благодатног огња.

Прослеђено од
sare și lumină

❗❗❗Вечерас ће архиепископ Маркел поново покушати да оде у Израел по Благодатни огањ.

Владико, молимо се за то, да Вас никакве силе више не могу омести.
А ми вас чекамо да се вратите са Благодатним огњем🙏

Хвала Вам на истинској храбрости и нека вас Бог укрепи на Вашем путу!

С Богом!

Abonează-te/Подписывайтесь «Sare și Lumină»

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Ништа им није свето или играње са ватром

Чини се да молдавске власти немају никакве моралне границе, ако оне, блокирањем одласка архиепископа Маркела по Благодатни огањ покушавају да покваре пресветли празник Васкрса православним верницима. Њихови поступци још једном показују жељу да поделе друштво на „исправне“ и „погрешне“, на подобне и неподобне. И ово није први пут да је Молдавска митрополија пала под „нож за сечење“ власти, коју они, по свему судећи, желе постепено да задаве и униште. Док се у исто време расколна румунска црквена структура, напротив, узноси и милује.

Постаје све очигледније, да молдавске власти спроводе политику фаворизовања у односу на „Бесарабску митрополију”. По аналогији са украјинском „ПЦУ“, од ње праве државну псеудоцрквену структуру. Чија је сврха - да истисне и замени канонску Цркву. За сада прибегавају „ситним пакостима”, сличним јучерашњим. Но, очигледно, у случају победе провладиних политичких снага, притисак на Цркву ће се вишеструко повећати.

Међутим, поред недостатка осећаја за оно што је свето, молдавским властима такође недостаје и способност да прорачунају последице својих поступака. Ако молдавска врхушка мисли, да се уз помоћ репресија људи могу присилити да се одрекну својих уверења, или да гласају за „исправну“ партију, онда је ово прилично апсурдна изборна стратегија.

Напротив, овако грубо мешање у сферу која је повезана са најинтимнијим осећањима и емоцијама, додатно ће одвратити становништво Молдавије од присилне „румунизације“ и ојачаће мишљење да ова власт води земљу у амбис.

Како год било, Молдавска митрополија ће доставити и распространити Благодатни огањ међу православне вернике земље. Наравно, противници канонске Цркве могу смислити нове интриге. И, на пример, могу да задрже на аеродрому свештенослужитеље ПЦМ које ће стићи из Јерусалима, е да би пружили прилику представницима тзв. Бесарабске митрополије да прва достави огањ Кишињеву. Међутим, да ли ће огањ примљен из руку расколника бити заиста благословен? Питање је, наравно, реторичко.

Ипак, једно знамо сигурно – и поред свих спољних интрига, нико неће моћи да поништи прославу победе Живота над смрћу и злом!

@pravmolmir

[наглашавања наша]

Прослеђено од
Дарко Ристов Ђого

Коментар онога што се данас догодило у вези са Православном Црквом Молдавије:

"Не пустити епископа да узме Благодатни огањ - то значи својим рукама одбацити благодат Божију. Нажалост, видимо реализацију принципа Овертоновог прозора. Данас представници Православне Цркве Молдавије нису пуштени у Јерусалим, сутра чак могу бити проглашени и непријатељима, а прекосутра – забрањени, као у Украјини и Естонији. Међутим, ово је пут у нигде. Никада не треба делити представнике једног народа на 'наше' и 'туђе'. Јер то убија јединство и будућност сваке државе“.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Молдавске власти блокирају доношење Благодатног огња од стране Молдавске митрополије

Власти нису дозволиле представнику Молдавске митрополије, епископу белцко-фалештском Маркелу, да одлети за Израел, где је требало да оде по Благодатни огањ. О томе се извештава молдавска јавност.

На кишињевском аеродрому, из непознатих разлога, свештенослужитељ је подвргнут темељној провери.

Тек након полетања авиона за Тел Авив, епископу Маркелу је враћен пасош.

Највероватније, ово није случајност, пишу телеграм канали.

Дан раније се сазнало, да су молдавске власти дале зелено светло представницима "Бесарабске митрополије", која је подређена Букурешту, да донесу Благодатни огањ у Кишињев.

@pravmolmir

„Бесарабска митрополија“ ће поново доносити Благодатни огањ на туђу канонску територију

Страсна седмица није била изузетак по активностима које су имале за циљ засејавање подела у земљи Молдавије.

После Молдавске митрополије, намеру да донесе Благодатни огањ најавила је и назови „Бесарабска митрополија“.

Није тешко разумети - зашто је потребно дуплирати поступке канонске Цркве Молдавије. За „бесарабце” је ово - још један начин да себе изједначе са Молдавском митрополијом. У одсуству историјских и канонских права – онда барем у символичким манифестацијама.

Тешко да ће огањ, примљен од расколника горети силније. Да ли вреди пробати?

Питање Свеукрајинском савету цркава и верских организација

Током Страсне и Светле седмице у Кијеву ће се одржати велики ЛГБТ фестивал. На позадини овог богохуљења посебно јасно се истиче ћутање ВСЦиРО-а, иако у другим случајевима, посебно - у прилог прогону УПЦ, брзо и са вољом износи свој став.

Митрополит запорошки Лука:

"Слушамо изјаве на политичке теме, о друштвеном устројству, и другом - и то је неопходно. Но, где је реч о моралном пропадању, које се представља под маском 'уметности'? Где је одбрана свештених симбола, где је поука пастви, где је очински глас који може да заустави безумље?

Одговор је, нажалост, очигледан – они су заузети подржавањем законодавних иницијатива, усмерених на легално 'убиство' моје Мајке Цркве – УПЦ, прећутно пристају на јуришничко насилни отимање Њених храмова, пребијање верне децу УПЦ која бране ове цркве, громогласно проглашавају прогон над УПЦ - 'невероватном верском слободом'.

Нисам судија, али нисам ни равнодушан посматрач. Ја сам, као и милиони верне деце наше Мајке Цркве, ученик Писма, следбеник Истине. И ми имамо право – и дужност – да питамо: зашто ви ћутите, кад се име Божје исмејава у дане посвећене самом Богу? Зар се не сећате да „ако ови заћуте, камење ће повикати“ (Лука 19:40).

Зашто нема заједничког гласа православних, католика, грко-католика, Јевреја, муслимана, протестаната – гласа разума, вере и савести? Зашто вера ћути, када невера вришти?

Управник послова УПЦ о претресу његових канцеларија од стране СБУ

„Претрес је извршен у канцеларији управника послова, у пријемној соби, а такође и у канцеларији Кијевске митрополије. Као резултат тога, заплењена су три рачунара. Треба рећи да је претрес обављен коректно“, - изјавио је митрополит Антоније.

Владика је напоменуо да је сада период Страсне седмице и да Црква Христова, а самим тим и сва њена деца, треба да ходе путем Спаситеља.

"Пут ка Васкрсењу пролази преко Голготе. И стога сам, пре свега, свима вама, драга браћо и сестре, захвалан на вашим молитвама. Желим да овај период Страсне седмице прођемо са духовном коришћу, како бисмо радосно дочекали светло Васкрсење Христово. Нека нас све чува Господ", - рекао је митрополит Антоније.

Колега је 04.04. приметио да је скорашње митрополитово оглашавање "до сада највише рангирана реакција УПЦ на прогон православне Цркве од стране украјинских власти. На жалост, она није упућена на адресу председника Зеленског или државних органа који се баве прогоном Цркве." И подсећа даље "да још није било званичне реакције нити моралне оцене, од стране предстојатеља или Светог Синода, о деловању украјинских власти усмереног на ликвидацију УПЦ."

А већ 15.10. медији обавештавају да је СБУ дошла да изврши претрес канцеларија управника послова УПЦ. А све под сумњичењем да је "ометао деловање верских заједница, посебно, њиховим преименовањима".

"Сада су, заједно уз милионе верујућих, злостављању подвргнуте и нетрулежне мошти светитеља"

Бог се не може ружити

- митрополит Антоније (Паканич)

Сада су сви верујући узнемирени још једним антицрквеним нападом, односно „пописом“ моштију преподобних у Кијево-печерској лаври, које Министарство културе Украјине сматра „музејским експонатима“.

Има нечег ироничног у томе, што проглашена „декомунизација” Украјине у односу на Цркву тачно понавља поступке безбожне комунистичке власти, која је пре сто година на потпуно исти начин одузимала цркве верујућима, а мошти светих претварала у музејске експонате, најчешће их називајући атеистички.

Можете да обзнањујете најатрактивније слогане колико год желите, и износите сврсисходне аргументе, али безбожна дела ће остати безбожна под било којом паролом, јер се дрво познаје по плодовима.

Ови поступци могу шокирати човека са стране, али за вернике Украјинске православне цркве - све што се дешава је само једна епизода систематског прогона православних.

Сада су, заједно уз милионе верујућих, злостављању ж подвргнуте и нетрулежне мошти светитеља.

А ово, зачудо, само наглашава везу између Небеске Цркве и Цркве земаљске: сви Кијево-печерски светитељи су са нама. Они, који су се подвизавали у различитим столећима наше историје, сада доживљавају све оно што ми живимо и шта нам раде – хришћанима XXI века.

Данас се, као никада раније, осећамо сједињени са својим светим прецима – са преподобнима Печерским, чије су мошти поново подвргнуте хули, са нашим бабушкама и дедушкама, од којих су многи проживели године безбожне владавине као исповедници, са новомученицима, од којих су многи наши земаљски сродници. А знамо да је јединство велика снага. Међутим, наши тлачитељи то не схватају.

Бог влада светом. И ово је аксиом. Главно је - да сви признају Божију власт, а нарочито они, којима је Господ дао или дозволио на кратко Своју власт над одређеним народима. Ово је кључ просперитета сваке нације и сваке државе. Када се људи на власти боре против Бога и Његових светих, они сами себе излажу ризику. Сви памте причу о библијском фараону, који је, упркос упозорењима Господњим, наставио да прогони народ Божији. И ово је опомена свим угњетачима верујућих од векова до данас.

Бог се не може ружити. Светитељи су изнад свих хула на њихове мошти. А ти и ја, налазећи се под угњетавањем, сетимо се да и ако неко има власт над нашим земаљским телима, он нема власт над нашим бесмртним душама. Јер наш је Господ виши и јачи од сваке земаљске силе, чак и ако она верује да нема Творца. Уосталом, ако неко не верује у Бога, то уопште не укида Његово постојање.

01.04.2025.

[наглашавање наше]

Кијевске власти позивају на отказивање масовних догађаја на Васкрс „због повећаног ризика од гранатирања“

Кијевска градска државна управа (КГГА) тражи од лидера верских заједница да уместо васкрсшњих масовних окупљања обезбеде онлајн преносе верских служби.

Полицијски час на Васкрс неће бити укинут.

Наш коментар:

Спрема ли се то некаква провокација са „ударом“ по престоничким православним храмовима?

Усвојени амандмани на закон о црквама и парохијама не ограничавају наше право на исповедање и одбрану своје вере

Саопштење за јавност Естонске православне хришћанске цркве 09.04.2025.

Велики пост се ближи крају и ближи се Страсна седмица. Долазећи до најзначајнијег времена у црквеној години, нама хришћанима се изнова даје могућност да се саосетимо са свим оним што се догодило у Витанији, Гетсиманији и на Голготи пре 2000 година уназад. Размишљајмо о свему што се догодило са Христом и следимо Га у нашим животима овде и сада. Нађимо времена, да следимо Христу кроз Његова страдања, којих се сећамо у нашим богослужењима, како бисмо и ми учествовали у радости Васкрсења.

Ригикогу је 9. априла усвојио амандмане [измене и допуне] на закон о црквама и парохијама које се директно тичу свих нас. Иако закони треба да буду универзални, очигледно, у овом случају реч је о закону који је посебно усмерен против Естонске православне хришћанске цркве и Пјухтицког манастира. Иако смо одувек били Црква која поштује закон, иако смо испоштовали све законе Републике Естоније и допринели добробити естонског друштва, било је неопходно променити закон.

У последњих шест месеци, након политичке изјаве министра унутрашњих послова у Ригикогу, више није било суштинске расправе. Уместо директног дијалога, били смо сведоци пажљиво припремљене и изкоординисане медијске кампање стручњака за комуникацију, у оквирима које су објављивани текстови који су углавном заступали тезе једне стране, а такође и субјективна мишљења експерата и богослова из државе или друге православне цркве, што је неминовно утицало на расположење и однос према ситуацији припадника наших парохија.

Ставови изнесени током скупштинских расправа о закону или су указивали на ограничавање слободе вероисповести, или то нису видели, али су се позивали на безбедносна питања. Ми и даље сматрамо да то директно ограничавање наше слободе вероисповести. Тражићемо од председника и правног канцелара да за ово дају оцену, и обратићемо се међународним организацијама, пошто је слобода вероисповести универзална и утиче на општесветске принципе.

Данашње усвајање законских амандмана је био очекивани резултат, с обзиром на цео ток процеса. Међутим, то не значи, да се ми одричемо својих права и принципа. Наставићемо да служимо у нашим парохијама. Ако се уздамо у Господа и тражимо Божију вољу у свом животу без роптања и малодушности, онда нас Господ неће оставити без Његове помоћи и помоћи ће нам да преживимо сва искушења.

Прослеђено од
Религия сегодня

Прво јавно појављивање папе Франциска, после изласка из болнице, где се налазио 38 дана.

Лекари кажу, да је стање понтифекса стабилизовано, али су последице* озбиљне болести јасно видљиве.

*) о њима писали овде

Лешинари

Естонска апостолска православна црква (Константинопољска патријаршија) је предложила Естонској хришћанској православној цркви статус аутономне јединице „у случају раскидања везе“ са Московском патријаршијом.

О тиме саопштава издање Postimees, позивајући се на изјаву митрополита Стефана*.

„Митрополит ЕАПЦ Стефан је предложио ЕПХЦ статус викаријата у случају раскидаа веза са Москвом. Викаријат би значио засебну црквену јединицу, чији би најстарији епископ био потчињен митрополиту ЕАПЦ и преко њега би одржавао општење са васељенском православном црквом, сачувавши притом своју традицију, употребу црквено-словенског језика и самостално вођење унутрашњег живота" - каже се у саопштењу.

*) Грк, не зна естонски...

8. априла 2025. шефови „ПЦУ“ и Украјинске грко-католичке цркве су одржали састанке са амбасадорком Канаде у Украјини Наталком Цмот.

Да ли сте разговарали о параметрима будуће уније?

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Присталице расколничке „ПЦУ“ су отеле, уз помоћ полиције, храм Светог Николе Украјинске православне цркве у Верхних Становцима*, Черновицка област.

Према речима парохијана, у почетку, под маском „молитвене службе“, су на територију парохије провалиле силеџије и њихови кустоси из редова „клира“ „ПЦУ“. Пробијајући се у храм, почели су да туку вернике, посебно, бацајући на земљу жене које су покушавале да их зауставе. Након тога су се појавили полицајци, који су потиснули парохијане УПЦ и направили „живи коридор“. Преко њега су у храм уведени и други отимачи.

@pravmolmir

*) о првом покушају писано овде

Екс-министар естонског министарства унутрашњих послова* је говорио о последицама ликвидације Естонске православне цркве

Сва имовина Естонске православне хришћанске цркве (у канонској вези са Московском патријаршијом) у случају њене ликвидације биће пренета на Естонију, изјавио је бивши шеф Министарства унутрашњих послова земље Лаури Ланеметс.

„Уколико суд донесе одлуку о укидању делатности Цркве или парохије, организација ће бити избрисана из регистра. Парохије ће остати, зграде такође – Свете Тајне се могу обављати. Али сама Црква као правно лице више неће постојати. Штавише: ако Црква буде ликвидирана, сва њена имовина ће припасти држави, а држава ће одлучити шта ће са њом радити“, - рекао је Ланеметс.

*) оперативно извођење антицрквене политике у Естонији је препуштено полицији, за разлику од Украјине где ђавоље коло води државна служба за етнополитику

Прослеђено од
Дарко Ристов Ђого

Огроман притисак на молдавско православно свештенство

Познато је већ на десетине случајева, у којима се свештеници Православне цркве Молдавије под претњама приморавају да потпишу полицијски записник, којим се оптужују за мешање у политичке процесе.

По мишљењу низа експерата, таква ескалација може бити повезана како са предстојећим изборима за молдавски парламент, тако и са ситуацијом, која се тренутно одвија око Православне цркве у Естонији, где су власти донеле одлуку којом Естонску православну цркву обавезују да прекине везе са Московском патријаршијом.
Грубо кршење слободе вероисповести и уплитање световне власти у црквене послове је у Естонији било оправдано, укључивањем, наводно постојећег утицаја „руке Москве“ на политику у Молдавији преко Цркве. Управо су ту аргументацију користиле присталице скандалозног закона, на његовом трећем рочишту у естонском парламенту. Конкретно, бивши естонски министар унутрашњих послова Лаури Ланеметс [Lauri Läänemets] је у свом иступању говорио о Молдавији у овом контексту.

Очигледно је да овако грубо уплитање државе у црквене послове, у будућности, не може а да не изазове протесте верника и независних организација за заштиту људска права. Самовољни прекид односа са мајком Црквом је - канонски злочин, на који се све парохије неће усудити. А то значи, да Естонску православну цркву можда чека затварање, што и подразумева усвојени закон.

У овој ситуацији, властима је од велике користи да имају потврду, да су оптужбе против молдавског свештенства стварне. Притом, ако се ова шема буде лепо разрадила, оптужбе које су подигнуте против молдавских свештеника могу да се користе и у другим земљама, у којима су власти незадовољне канонским везама православних Цркава са Московском патријаршијом.

Дакле, улози су заиста високи. И може се само нагађати, колико је далеко молдавска влада спремна да иде овим путем, бранећи интересе својих западних партнера.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

У Молдавији, под претњама, приморавају свештенике да потписују полицијске записнике који их инкриминишу

Један од илустративних примера: оца Марина Драгутануа из села Лингура у Кантемировском округу су данас позвали из полиције и обавестили да је против њега покренут поступак због финансирања од стране неке странке. Изненађени отац Марин је стигао у полицијску станицу, где му је речено да може, или да плати казну од 1.500€ на лицу места и да га више неће дирати, или ће против њега покренути поступак па ће преко суда платити 3.000€.

Ово је само један од многих случајева репресивних активности против свештенства, које се тренутно спроводе у земљи.

Нама су такође познати детаљи репресије над једним архијерејским намесником, који је молио да остане неименован. Свештенику је у полицији запрећено, да ће, ако не потпише протокол, као следеће, позвати његову супругу и ћерку на саслушање, а оне ће свакако потписати записник.

Још један случај се огледа у протоколу, чију фотографију објављујемо. Обратите пажњу на формулацију. Свештеник је претњама примораван да призна изборну превару.

@pravmolmir

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Да ли је почео прогон Цркве у Молдавији?

Према информацијама наших пратилаца, у последња два дана полицајци долази код свештеника Православне цркве Молдавије и захтевају од њих да потпишу протокол [полицијски записник] о томе, да су клирици добијали средства наводно „за изборне активности“.

Штавише, овај процес се одвија масовно по свим епархијама ПЦМ.

За потписивање протокола обећавају смањење казне. За одбијање - прете повећањем.

Као основ за „оптужбе” се узима добијање финансијске подршке од стране матичне Цркве на банковне картице за изградњу храмова и развој парохијске делатности.

Подсећамо, и свештеници „Бесарабске митрополије“, која делује на територији Молдавије, такође добијају редовну подршку Румунске православне цркве, и то не у виду циљаних донација за своје активности, већ у форми редовне плате, и то никоме од представника власти не смета. Као и отворену кампању „бесарабаца“ [припадника расколничке "Бесарабске митрополије"] за Мају Санду и евроинтеграције на последњим изборима.

Адвокати препоручују молдавским баћушкама да се обрате суду, јер потписивањем протокола, под претњом великих новчаних казни, свештеник фактички инкриминише самог себе.

О томе, како су заправо потрошена средства помоћи - говори наш видео.

@pravmolmir

👆

Притисци на Лавру нису никада престајали. У намери да се сломи јединство УПЦ, прво су ударили на Лавру и њеног настојатеља митрополита Вишгородског и Чернобиљског Павла (Лебеда).

Митрополита су током 2023. хапсили, судили, осудили на ношење наногице, изоловали ван Лавре не би ли сломили јединство лаврске братије и неке од њих приморали да пређу расколницима. Међутим, сви ти покушаји били су узалудни, монаси су остали верни својој Лаври и канонској Украјинској православној цркви. У братству које је бројало преко две стотине монаха нашао се само један Јуда, архимандрит Аврамије (Лотиш) који је прешао у расколничку структуру "ПЦУ", која га је именовала намесником Горње Лавре коју је добила од украјинске државе. За свој чин издаје канонског православља награђен је „епископским“ чином.

Упркос свим притисцима, уценама, прогонима монаси Светоуспенске Кијево-печерске лавре остали су верни канонској Цркви, месту свог монашког пострига и подвига а тиме су се показали као достојни наследници својих светих претходника који почивају у кивотима у Ближим и Даљим пештерама. Према подацима које је 5. априла текуће године изнео архимандрит Поликарп (Линенко) у Лаври се подвизава 170 монаха и искушеника. Део монаха напустио је Лавру и прешао у друге манастире УПЦ. Иако је од 10. августа 2023. верницима ускраћен приступ територији Лавре, у њој се неометано одвија литургијско-молитвени живот монаха који не може да угрози никаква спољашња репресија већ само да појача интензитет унутрашњег духовног живота подвижника.

Покушаји  застрашивања братије не јењавају. Последњи у низу тих покушаја изазвао је забринутост и протест православних хришћана широм света. Наиме, украјинско министарство културе послало је 28. марта 2025. комисију за проучавање и проверу „историјске и научне вредности остатака светих“. Оно што је посебно забринуло и онеспокојило вернике јесте састав те комисије у коју улазе лекари, професори анатомије, биолози, па чак и ветеринари. Све ово наликује на совјетске комисије које су имале задатак да испитају мошти светитеља и да научним методама разобличе религиозну „превару“ не би ли тиме утрли пут атеизацији руског православног човека. Православни хришћани широм света дижу свој глас против овог светогрђа.

Српска православна црква у лику свог предстојатеља свјатјејшег патријарха Порфирија устала је јасно и гласно више пута у одбрану Украјинске православне Цркве. Патријарх Порфирије упутио је у јулу 2023. године писмо свим поглаварима помесних православних Цркава као и поглаварима других хришћанских цркава у којем апелује на њих да искористе свој углед у свету и да  се заузму за пуштање на слободу намесника Кијево-печерске лавре митрополита Павла. Српска православна црква бранећи права канонске Украјинске православне цркве брани канонско устројство Православне Цркве, а тиме чува и чистоту њеног догматског учења.

👆

Најважнији манастир словенског православља прославио се, пре свега, подвигом и светошћу својих монаха. У ходницима Даљих и Ближих пећина, у кивотима, почивају нетрулежне мошти 122 светитеља који су се ту подвизавали. Један од најтежих монашких подвига који су предузимали многи иноци Кијево-печерске лавре било је затворништво, у којем су они зазидани у својим келијама проводили дане у посту и молитви.

Оно што одликује Лавру јесте њена непоколебива оданост православљу зато је и православни народи сматрају тврђавом православља. Њени монаси, након Брестовске уније 1596. супротставили су се унијатској јерархији коју је предводио кијевски митрополит Михаил Рогозу. На челу отпора био је настојатељ Лавре архимандрит Никифор (Тур) око којега се окупио народ и козаци спремни да и оружјем бране Лавру.

Сличне сцене на територији Лавре могли смо да видимо и током Великог поста 2023. године, када су стотине православних кијевљана заједно са лаврском братијом пружали отпор молитвеним стајањем и појањем духовних песама. Украјинско министарство културе послало је своје службенике у пратњи припадника украјинске службе безбедности да прегледа и преузме један по један манастирски објекат. Тих дана верници су посебно бранили храм преподобног Агапита. Украјинска држава Цркви је предала Лавру само на коришћење, потписујући са њом уговор. Ови уговори коришћени су за вршење притиска на Цркву и уцењивање монашког братства. Иако су били само временом ограничени корисници древне Лавре, монаси су се понашали као истински домаћини тог дома који је устројен са благословом Пресвете Богородице и својим радом, трудом и залагањем обновили су све храмове и манастирске зграде које су затекли у руинираном стању 1988. када им је манастир уступљен. Нажалост, држава је расколничкој структури предала Горњу лавру са Успенским и Трапезним храмом. Расколничкој Православној цркви Украјине ("ПЦУ") држава је ова два храма предала 1. јануара 2024. Како ова организација нема монаштво које би се населило у тај део Лавре и вршило богослужења, ови храмови углавном се користе као дворане за музичке и позоришне догађаје. Овакав однос према древним светињама говори о организацији "ПЦУ" која има само обрисе црквеног устројства, а у суштини делује као нека национално-политичка структура, чији основни циљ јесте утемељивање украјинског идентитета и ширење националистичке идеологије, а не проповедање православне вере.

Овом приликом желео бих да нагласим важну чињеницу да је Кијево-печерска лавра одиграла важну улогу у одолевању расколу који је створио бивши кијевски митрополит Филарет (Денисенко) прогласивши се главом „Кијевске патријаршије“ 1995. Расколнички митрополит Филарет 1992. године предводио је групу радикалних украјинских националиста који су покушали да на преврат заузму Лавру. Овај покушај пропао је због храброг и неустрашивог држања монаха које је имало пресудан утицај и на остале манастире који су одлучили да следе Лавру и остану у окриљу канонске Украјинске православне цркве, на чијем је челу тада био митрополит Владимир (Сабадан).

👇

Кијево-печерска лавра - брана расколу и чувар јединства УПЦ

Доносимо излагање српског патролога др Марјана Алексића, приликом светске премијере филма "У име раскола" (прелом и наглашавање је наше):
 
Сведоци смо да се у Украјини врши прогон канонске Украјинске православне цркве, на чијем се челу налази митрополит Кијевски и све Украјине Онуфрије (Березовски). Овде се не води борба само за очување и будућност канонског православља у Украјини, већ и борба за будућност васељенског православља. Зато тема прогона Украјинске православне цркве треба да заинтересује све православне хришћане.

Посматрајући и сагледавајући догађаје о којима говорим, уверен сам да је духовни фронт на којем се одвијају најтеже борбе за одбрану канонског православља управо Светоуспенска Кијево-печерска лавра. Кроз векове Лавра је необориви бедем православља и символ духовног јединства Велике, Мале и Беле Русије чији су народи крштени у водама Дњепра 988. године у време Светог кнеза Владимира Кијевског.

👇

Шеф УГКЦ је позвао да се Почајевска лавра и Софијски сабор учине „приступачним за све конфесије“

Архиепископ Свјатослав Шевчук је то изјавио 4. априла у Луцку.

„Када је у питању дерусификација наших светиња, данас треба да уведемо нови термин у лингвистички дискурс: 'националне светиње'", - приметио је вођа украјинских унијата.

Шевчук је објаснио, да он тако назива храмове, које не би припадали ниједној деноминацији, али би били доступни „за универзалну молитву“.

„Мислим да Света Софија, или чак Почајевска лавра, треба да имају статус националне светиње“, - рекао је поглавар УГКЦ.

Наш коментар:

Унијати делују по принципу „ставите нам прст у уста и ми ћемо вам после одгристи целу руку“.

За њих је важан тренутак ерозије како православног идентитета украјинског народа, тако и права православних на поседовање „идентитетских цркава“.

На крају крајева, ако је могуће од те исте Лавре направити „место заједничке молитве“, онда ће у будућности бити лакше убедити Украјинце у препоручљивост стварања јединствене унијатске структуре у земљи (барем на основу „ПЦУ“ и грко-католика).

Да, и формат „националне светиње“ је добар за УГКЦ по томе, што ће она моћи да слободно користи цркве које су јој потребне без трошења великих сума новца на њихово одржавање.

⚡ Парламент Естоније је усвојио закон којим се Естонска црква обавезује да раскине везе са Московском патријаршијом

9. априла 2025. Ригикогу је подржао владину законодавну иницијативу за уношењем измена у Закон о црквама и парохијама.

Ступањем на снагу нових прописа Естонска православна хришћанска црква (ЕПХЦ, бивши ЕПЦ МП) мораће да раскине везе са Московском патријаршијом.

https://t.me/pravblogs/2703

👆

Иако се од патријарха Вартоломеја могу очекивати и нови противканонски потези, иако се он понаша попут пристрасног политичара, те оправдава насиље над канонском УПЦ, Бог ће се постарати да искушење које преживљавају свештеници и верници УПЦ не буде веће од њихове снаге подношења. На нама је да се за њих молимо, јер смо удови истог мистичног тела Христовог. Ма колико зло било тврдокорно, верујемо да ће бити поражено.

У прилог томе подсетимо се оног што је својевремено рекао митрополит Морфски Неофит. На самом почетку црквеног раскола у Украјини, неколико година пре започињања СВО, он је, забринут за судбину православља, упитао неког прозорљивог старца шта ће бити са расколом. Од њега је добио умирујући одговор: „Не брини се. Решиће га руска војска.“
 

Шта ће бити са расколом у Украјини? - „Не брини се. Решиће га руска војска.“

Слово, професора философије на Факултету политичких наука у Београду, др Зорана Кинђића пред премијерно приказивање филма "У име раскола" (прелом и наглашавање је наше):

Да би се десио раскол потребно је да буде испуњено неколико услова. Пре свега, расколу погодује наглашени его црквеног великодостојника. Уколико је осујећена нечија амбиција, уколико је повређена нечија сујета, он ће бити спреман да се одвоји од Цркве и формира властиту парасинагогу. Управо то је био случај са кијевским митрополитом Филаретом Денисенком, који је очекивао да ће постати патријарх РПЦ. Разочаран тиме што је уместо њега изабран Алексије II, он ће пожелети да буде патријарх аутокефалне украјинске цркве. Његовој амбицији ишле се на руку и политичке околности у Украјини након распада СССР-а. Жудећи да се дистанцирају од свега што их подсећа на руско порекло, да по сваку цену изграде вештачки украјински идентитет, украјински националисти су пожелели да имају аутокефалну цркву, те су подржали Филарета.

Међутим, пошто је на Харковском сабору 1992. године, упркос политичким притисцима Кравчука на окупљене епископе, очувано духовно и канонско јединство РПЦ, а уместо рашчињеног Филарета за кијевског митрополита изабран Владимир Сободан, утицај Денисенка на црквени живот у Украјини био је веома мали. Додуше, он је честим посетама у САД тражио моћног заштитника за остваривање своје идеје.

Администрација САД, у сврху поспешивања свог плана да од Украјине направи Антирусију, значајно се ангажовала око формирања "ПЦУ" од две расколничке групе – Филаретове УПЦ КП и УАПЦ Макарија Малетича, као и њеном признању од стране Цариградске патријаршије. Будући да од краја Другог светског рата администрација САД има велики утицај на Цариградску патријаршију, која се налази у непријатељском турском окружењу, није јој било тешко да подстакне патријарха Вартоломеја да, кршећи црквене каноне, подари аутокефалност "ПЦУ".

Осим испољене лојалности САД, цариградски патријарх је давањем крње аутокефалности "ПЦУ", која је срамно прихватила крајње подређен положај, могао да испољи своју претензију на статус првог без једнаких у Православљу. Баш као и Филарет, патријарх Вартоломеј је изузетно горд. У жељи за првенством, почео је да исповеда јерес источног папизма. Наступајући против саборног духа Православља, он сматра да искључиво он може да додељује статус аутокефалности, као и да има право да самовољно ревидира и поништава црквене акте – нпр. онај из 1686. године о останку Кијевске митрополије у саставу Московске патријаршије, да су под његовом јурисдикцијом православни верници свих помесних Цркава у дијаспори, да је он врховни апелациона инстанца у Васељенској цркви, да има право да „враћа у достојанство“ украјинске расколнике који нису имали канонску хиротонију или су је изгубили.

Штавише, у сарадњи са папом Франциском настоји да постепено, најпре преко евхаристијског јединства између "ПЦУ" и Украјинске грко-католичке цркве, дође до уније између Православне цркве и Римокатоличке цркве, што би, по Св. Гаврилу Грузијском, било погубно по свет, јер Антихрист ће се појавити онда када победи свејерес екуменизма.

Осим хеленских цркава – Грчке и Кипарске, те Александријске патријаршије, ниједна друга православна помесна Црква није признала "ПЦУ". Нажалост, због разорног деловања патријарха Вартоломеја и јачања национализма у Естонији и Румунији процес фрагментације православља ће се вероватно наставити. Противканонским формирањем "Бесарабијске митрополије" и подстицањем свештенаства да напусти Кишињевску митрополију, Румунска црква је испољила претензије на задирање у црквену јурисдикцију Руске цркве, што би могло водити прекиду евхаристијског општења између ове две помесне Цркве. 

👇

У Руском дому у Београду одржана је светска премијера документарног филма "У име раскола"

Захваљујући Зорану Мрђеновићу и управи Руског дома, 7. априла је за српску јавност уприличена пројекција филма посвећеног украјинској црквеној кризи.

Партер сале је био испуњен. Програм је био предугачак. Титловани превод, и сам титл је био веома лош. Аутори горе линкованих извештаја би требали прво да ажурирају податке о учесницима, и да се мало више потруде око репортаже. Филм је врло добар!

За посвећенике теме има неколико момената у интервуима Денисенка и Драбинка за "штимање" мозаика. Сада би смо само истакли, Божији смисао за хумор, што је оставио у животу Денисенка, да сведочи о удруженом расколничком подухвату на себи својствен начин. Ни Драбинко не заостаје у тој улози. Обојица су поштеђена у филму, колико је могло да се још наведе њихових неподобштина. Терорисање верних и отимачина светиња су могли да буду представљени са бруталнијим сценама - има их на претек. Филм је врло добар. Ни немамо их.

„За нас је прелазак у Константинопољску патријаршију - канонски злочин“

Из апела монахиња Пјухтицког манастира члановима Ригикогуа (парламента), свим хришћанима и свим грађанима Естоније:

"Сутра ће Ригикогу одлучивати о нашој судбини, о судбини Пјухтицког манастира, о судбини његових житељки - пјухтицких монахиња. На наше дубоко жаљење, ми савршено добро разумемо, каква ће та одлука бити - наше јединство са Мајком Црквом биће сматрано за кршење закона Републике Естоније...

У међувремену, као што смо више пута наглашавали, веза са Руском православном црквом лежи у основи монашког живота. Ова веза се заснива на канонима, који чине суштину црквеног законодавства. Ово је Закон, једнако неприкосновен за црквени живот, као што је, на пример, Устав за грађанско друштво. Нама предлажу да самовољно пређемо у другу јурисдикцију – у Константинопољску патријаршију. Предлог не узима у обзир ту чињеницу, да је промена јурисдикције - питање унутрашњег црквеног живота, у који, по Уставу Естоније, држава не треба и не може да се меша. За посланике скупштине, прелазак манастира у Константинопољску патријаршију делује као једноставно и разумно решење. Ово је тачка гледишта људи, далеких Цркви, који на оно што се дешава гледају из перспективе политичке сврсисходности. Али за нас, становнице свете Пјухтицке обитељи, то је - канонски злочин. Ми немамо право да то чинимо!

Ми смо монахиње, и смисао нашег живота је да следимо Христа. Ми смо Њему дале монашке завете и заклеле Му се на верност. Заклеле смо се на верност Њему, Исусу Христу, а не државним вођама, не политичким партијама, и сведочимо да ћемо Му остати верне до смрти, и наша жеља није у супротности са Уставом Републике Естоније. Нама замерају верност монашким заветима. С тим у вези, хоћу да вам поставим питање - поштовани посланици, зашто нас терате да идемо против своје савести? Зашто желите да нас принудите да починимо канонски злочин? Зашто сте без било каквог поштовања према људима, који живе другачијим животом и, по свему судећи, животом који вам је потпуно несхватљив?

...

Ако прекршимо и једну завет Јеванђеља, нећемо више бити монахиње. Јер је речено: „А сваки који слуша моје речи, а не врши их, биће као човек безумни, који је саградио кућу своју на песку. И паде киша, и надођоше поплаве, и дунуше ветрови и ударише на ту кућу, и она паде, и велики је пад њен“ (Матеј 7:26-27).

...

Ми никоме не желимо зло и молимо се за то, да мир и саосећање завлада у срцима људи. Ми осећамо веома јак бол због неправде која царује на земљи. „Свет у злу лежи“, сведочи апостол љубави Јован Богослов. Тако је било, тако јесте, и тако ће, нажалост, бити, ако човечанство не послуша Бога и не стане на пут истине. Ми се молимо за то.

Захваљујемо се од срца свима, који су нам изразили подршку, а пре свега, естонским јавним личностима на отвореном писму и хришћанском разумевању текућих догађаја.

Благодаримо монахињама грузијског женског манастира свете великомученице Екатерине у Чиатури, житељкама женског манастира свете Синклитије Александријске у Мцхети и племенитим парохијанима ових манастира, који су упутили писмо Ригикогуу у знак подршке монахињама манастира Пјухтица“.

Апел монахиња на енглеском језику.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Крвави атак на цркву Светог Николе у ​​селу Верхни Становци у Черновицкој области се завршио неуспехом разбојника.

Парохијани УПЦ су бранили и одбранили цркву, не дозволивши наоружаним присталицама „ПЦУ“ да заузму светињу.

@pravmolmir

Аргументи канонског права

Обнова и делатност „Бесарабијске митрополије“ крши низ одредби канонског права: Литургијским општењем са неким ко нема канонско свештенство грубо се крши неколико канона Православне цркве. Исто тако, пријем свештеника без отпуста је грубо кршење канонског права:

11. правило Светих Апостола (О забрани свештенства да се моле заједно са одлученима). Ако се неко заједно моли са оним који је одлучен (из заједнице), па макар то чинио и у приватном дому, такав нека се одлучи. (Ап. 28; Антиохија 4; Карт. 10).

12. правило Светих Апостола (О изопштењу оних који су без препоручног писма прихватили и примљени у свештенство). Ако неки клирик или лаик (световњак) који је одлучен или није достојан да буде примљен у клир, оде у други град без препоручног листа (писма које издаје епископ), нека се одлучи, као што треба учинити и са оним који га је примио.

15. правило Светих Апостола (О недопустивости одласка клирика из своје епархије). Ако неки свештеник или ђакон или неко други од оних који се налазе у именику клирика, остави своју епископију и пође у другу, те преместивши се у потпуности, настани се у другој епископији без знања свог епископа, заповедамо да такав више не сме обављати свету службу; нарочито ако буде позван од свог епископа да се врати, а не послуша га, него остане упоран у свом преступу, тада у тој другој епископији може бити у заједници само као лаик.

16. правило: (О екскомуникацији епископа који је примио клирика без отпуста). Ако епископ, код кога се налазе такви, не узимајући у обзир наложену забрану свештенодејствовања, поменуте ипак задржи као клирике, таквог епископа потребно је одлучити као изазивача нереда. (Ап. 15.; I Васељенски сабор 15.; Трул. 17.; Антиохија 3.).

Духовник који се пресели у „Бесарабијску митрополију“ крши низ канона, што изазива [активности, акте] потискивање отпадничког свештенства: Кршење заклетве (25. Апостолски канон); Јавна клевета и хула на митрополита, епископе (Други васељенски сабор, канон 6.); Богослужења после изопштења (Апостолски канон 28.); Позивање на раскол у Цркви.

Све одлуке које је донела „Бесарабијска митрополија“ у последње време довеле су до њеног потпуног одвајања од Православне цркве и њених канона.

- извод из реферата протојереја-ставрофора Јулијана Раце, професорс Православне духовне академије Молдавије и председника Синодалног сектора за мисионарску делатност ПЦМ (РПЦ)

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Обнову црквене јурисдикције РПЦ после Другог светског рата признала је и сама Румунска црква и до 1992. године је није оспоравала. Односно, прошло је више од 30 година, колико је по црквеним правилима одређено за решавање спорова јурисдикције.

Прослеђено од
Со своей колокольни

Међународна теолошка комисија Ватикана је објавила велики текст посвећен 1700. годишњици Никејског сабора, који садржи позив за утврђивање јединственог датума за прославу Васкрса.

Истовремено са католицима, и Светски савет цркава (ССЦ) је објавио на својој веб страници документ под називом „У сусрет јединственом датуму за Васкрс“.

Као што знате, ове године православни и католици прослављају Васкрс у исто време. Папа Франциско и константинопољски патријарх Вартоломеј разговарају о могућности да га заједно прослављају почевши од 2025. године.

Притом, ни једни ни други не предузимају практичне кораке у том правцу и избегавају да дају директан одговор на питање, који тачно календар – јулијански или грегоријански – треба узети као основу за ново опште прослављање Васкрса.

Међутим, то не спречава црквене портпароле да наставе са изјавама, да ће заједничко прослављање Васкрса дати импулс, подстицај екуменском покрету.

Узмајући у обзир, да је институционални екуменизам у лицу тог истог ССЦ одавно на издисају [рус. на последњим ногама], ни импулс, ни електрично пражњење из дефибрилатора му не може помоћи.

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Естонска хришћанска православна црква (раније - ЕПЦ МП) би 9. априла могла бити забрањена у Естонији.

Уочи могућег усвајања скандалозног закона у парламенту, ЕХПЦ је предузела корак, од којег се очекује минимализовање ризика од преласка појединих парохија у фанарску ЕАПЦ.

Како преносе естонски медији, у суботу, 5. априла, старешине цркава ЕХПЦ су добили од епархијског руководства нацрт нове парохијске повеље [статута]. Напомиње се, да се предлог „мора хитно усвојити на парохијским сабрањима у Цветну недељу, 13.4.2025."

Издање Rus.Postimees саопштава, да су у нови нацрт повеље додате одредбе које јачају улогу епископа у животу парохије:

У тачки 1.6 нацрта повеље стоји да су „Органи парохијске управе: парохијска скупштина и парохијски савет [одбор], на челу са настојатељем и владајућим епископом“. У претходним издањима статута није било епископа као једног од органа управљања парохијом.

У тачки 3.1.1. се каже, да парохијско свештенство чине епископ (ново), свештеник, ђакон и псалмочтец. У тачки 3.3.4. пише: „Скупштина парохије има право одлучивања, ако је на њој заступљено најмање 1/3 пуноправних чланова парохијске скупштине на челу са настојатељем [...] Одлуке парохијске скупштине канонског карактера ступају на снагу након што их одобри владајући Епископ." У претходним издањима, одлука парохијске скупштине није захтевала одобрење владајућег епископа.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Свештеник је испричао, шта су војници Оружаних снага Украјине урадили са храмом у Курској области.

Протојереј Александар Зинченко, настојатељ храма Светог архангела Михаила у селу Погребки, напоменуо је, да је украјинска војска поставила своје упориште у цркви, одакле је лансирала дронове (укључујући и гађање цивилног становништва), и складиштећи у храму - муницију.

Повлачећи се, војници су украли три древне иконе, али је већина светиња спасена.

@pravmolmir

„РПЦ ће савладати црквене поделе у Украјини“, - патријарх Кирил

"У извесном смислу, духовно наслеђе патријарха Тихона је наша Црква данас, која је савладала расколе и поделе, и, надам се, да ће превазићи остатке ових појава које оптерећују духовни живот наше браће и сестара у Украјини. Надам се да ће молитвама Светог патријарха Тихона наша Црква ојачати, њено јединство, и такође да ће дарови Божији бити на нашем народу", - приметио је предстојатељ Руске православне цркве.

Хиландарац је учествовао на онлајн конференцији, посвећеној 100-годишњици помена на Светог Тихона, патријарха московског

6. априла 2025. у Знаменској цркви у Волгограду је одржана конференција на којој је учествовао јеромонах Јоаникије, келиот манастира Хиландара. Наслов његовог реферата је био:
"Еклисиолошка димензија времена патријарха Тихона".

Фанар неће преиспитати своју позицију

https://youtu.be/rOIHciCLyyY?si=i264-5xMLXR38uZb

Анализа изјава и поступака Константинопоља јасно показује да никоме није стало до компромиса. Поглавар Фанара доследно игнорише апеле Помесних Цркава које позивају на саборну расправу о овом проблему, показујући неспремност да се њихово мишљење узме у обзир. Истовремено, незапажена остају бројна сведочанства о унутрашњим поделама унутар саме "ПЦУ", која потврђују њену неканоничност. Штавише, Константинопољ затвара очи пред масовним јуришничким [силеџијским] запленама цркава УПЦ (Украјинске  православне цркве), случајевима насиља над свештеницима и парохијанима од стране представника „ПЦУ“ заједно са агресивно настројеним радикалима и представницима локалних власти, а такође оправдава кривично гоњење и хапшења архијереја и свештенства Украјинске православне цркве. На међународним платформама, поглавар Фанара и његови представници активно промовишу тезу о безалтернативности одлуке из 2018. године, игноришући протесте православне већине. Док значајан део Помесних Цркава не признаје „ПЦУ“ и очекује кораке ка помирењу, Патријарх Вартоломеј и његово окружење усмеравају напоре ка зближавању са Римокатоличком црквом и активном екуменском раду. Овакав став само погоршава постојећу кризу, настављајући да цепа православно јединство и ствара нове изазове за светско православље.

- из реферата митрополита Луке

"Поклон" за Васкрс

Према нашим изворима из Кијевског градског већа, пред Васкрс ће у престоници бити затворене цркве УПЦ, које се налазе на територији државне, општинске итд. структуре. То се посебно односи на „болничке“ цркве.

Фото: Лавра из времена совјетског прогона

Профанарски ресурси су се обрушили са критикама на српског патријарха

Посета предстојатеља Српске православне цркве Јерусалиму, изазвала је буру негодовања у кругу медија, орјентисаних ка Константинопољској  патријаршији.

У „притужбама“ на рачун патријарха Порфирија издвајају се два момента:

1. Српски првојерарх је „прекршио канонски поредак” тиме што своју прву званичну посету није извршио на Фанару. Самим тим је "погажен" ауторитет константинопољског трона.

2. Својом посетом Израелу, патријарх Порфирије је ишао на руку РПЦ, која „на нивоу васеленског Православља промовише тезу о томе, да се, не Константинопољска, већ Јерусалимска патријаршија треба сматрати најауторитативнијом Црквом“.

Кипарски медиј извештава о конференцији у Београду и протесту у Тбилисију против праксе Вартоломеја и агенде Фанара

Позивајући се на, како су га крстили, "турски националистички лист" кипарски медиј  SIGMALIVE извештава кипарску јавност о догађајима у Београду и Тбилисију које смо испратили, и још ћемо.

Иако је наслов некоректан по суштину ствари, "Српско-руска осовина против Фанара: Напад на Вартоломеја у Београду", јер изнете критике нису личне него принципијелне природе - самим приказом можемо бити задовољни. Читаоци су добили кратак и садржајан извод из одиграних догађаја.

Грци, којима је стало до Цркве, канонског Православља и истине, и сами знају да, на жалост, њихов етнарх у лику истамбулског патријарха није суверен и да је играч закулисе која ни за Православље, ни за Грке нема лепе планове. Описане јавне критике агенде Фанара и праксе патријарха Вартоломеја такве Грке могу само да осоколе, да се конкретно ангажују на одбрани канонског Православља унутар грчког света. Борба за канонско Православље је у исто време борба за аутентичну сувереност грчке нације. Закулисни играчи као што су Архонтонис, Адамакис и Ламбринијадис, односно агенда фанарског папизма коју спроводе, могу грчком народу да донесу само беду и баксуз.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

„Ако им се не свиђа, нека иду у Бељце!“ – присталице Румунске Цркве се залажу против изградње храма Молдавске митрополије

Дана 20. марта прошле године у селу Реуцел, у Фалештском рејону, свештеник Виктор Цуркану је организовао прелазак [правну транзицију, пререгистрацију] храма Успења Пресвете Богородице у „Бесарабијску митрополију“. Оставши без храма, заједница Православне Цркве Молдавије, на челу с новим старешином оцем Георгијем Жаровљом, донела је одлуку о изградњи новог храма.

Чини се, да је сукоб тако могао бити окончан. Присталице Румунске цркве су добиле храм на коришћење, без обзира на негодовање другог дела заједнице који овакав прелазак сматра незаконитим. Нови храм ће, са своје стране, омогућити верницима Молдавске цркве да своју веру исповедају на начин који они сматрају исправним, а да притом не морају свој идентитет да замене румунским.

Ово се вероватно није свидело представницима „Бесарабијске митрополије“, који су уз помоћ медија покушали да пошаљу поруку о томе да у селу није потребан нови храм. Канал NordNews, који очигледно симпатише „Бесарабијску митрополију“, изјавио је да се „већина мештана“ залаже против изградње храма Молдавске цркве, премда је њихова „већина“ представљена само у виду два мишљења присталица Румунске цркве и није јасно на основу којих социолошких података су дошли до таквог закључка.

„Сматрам да је изградња нове цркве сувишна, зато што имамо цркву у селу. Ако се људима не свиђа, нека иду у Бељце и у друга насељена места,“ – изјавила је присталица „Бесарабијске митрополије“.

По логици симпатизера Румунске цркве парохијани који су остали верни Молдавској митрополији, или треба да иду у стари храм код свештеника који је прешао под румунску јурисдикцију или да путују неколико километара, како би имали прилику да се помоле.

Осим тога, председник села Реуцел Тудор Истрати је изјавио да за изградњу новог храма нема свих потребних докумената. Притом, није прецизирао која су то тачно документа и шта спречава изградњу храма на парцели која је купљена на законит начин и предата заједници Молдавске митрополије.

Подсетићемо да су представници Молдавске митрополије изјавили да локалне власти, између осталог, председник села који је члан владајуће партије „ПАС“, намерно спречавају изградњу храма избегавајући контакте с њима и ни на који начин не објашњавајући своје поступке.

Коментаришући ситуацију која је настала у Реуцелу, можемо спровести парапелу с агресивном стратегијом украјинске власти и „Православне цркве Украјине“ у односу на УПЦ. Познато је много случајева кад се после запоседања храмова присталице „ПЦУ“ нису смиривале на томе, већ су активно спречавале изградњу храмова УПЦ. Ово је представљало сведочанство о томе да је циљ лобиста „ПЦУ“ у мањој мери обезбеђивање права „угњетених“ парохијана који желе да промене јурисдикцију, а више уништавање УПЦ.

У овом контексту нешто слично се дешава и у Молдавији. Поглавар „Бесарабијске митрополије“ је недвосмислено изјавио да све парохије Православне Цркве Молдавије морају прећи под јурисдикцију Румунске цркве. И судећи по ономе што се дешава у Реуцулу, циљ румунизације Молдавије за унионисте оправдава сва средства. Јер, у принципу, док постоји Молдавска Православна Црква, постоје и независна Молдавија и самосвојни молдавски идентитет.

▶️ Канонолог Сергије Тројицки о претензијама Цариградске патријаршије

- др Владимир Димитријевић, излагање на научној конференцији ЦРС ФПН: Утицај Цариградске патријаршије на судбину Православља у Украјини

https://youtu.be/RQa0JVfbUdU?si=MEIV7lJENbGq3BQ2

Патријархово ходочашће у Свету Земљу у сјенци раскола православних

Започела је посјета патријарха пећког и српског г. Порфирија Блажењејшем патријарху Јерусалима и све Палестине кир Теофилу Трећем. Ова посјета, која пада у вријеме Васкршњег поста, има превасходно ходочаснички карактер. Како је најављено, патријарх Порфирије походиће Витлејем, као прејемник Светога Саве Српског Велику лавру Светог Саве Освећеног, да би, на крају, са патријархом Теофилом служио литургију пређеосвећених дарова у Цркви Гроба Господњег у Јерусалиму. У питању је прва посјета патријарха Порфирија неком предстојатељу помесне цркве од његовог избора за поглавара СПЦ. Те канонске, у Цркви познате као „мирне“ посјете, одређени предстојатељ врши након свог избора, држећи се Диптиха цркава (прве на њему су старе патријаршије Цариградска, Александријска, Антиохијска и Јерусалимска).

Авај, у православном свијету није мирно вријеме, Цариград и Александрија (уз Атину и Кипар) признају „ПЦУ“ Епифанија Думенка као аутокефалну цркву Украјине, због чега су избрисани из руског диптиха. Тако би саслуживање са њиховим поглаварима значило неку врсту признања „ПЦУ“, а са московским патријархом, одрицање од веза са Цариградом итд. „ПЦУ“ нијесу признале Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Румунска, Бугарска, Пољска, Чешко-словачка, Албанска и нова аутокефална, Македонска, и, наравно, Руска црква. Очигледно, самовласно понашање Цариграда у Украјини, довело је до губитка благопоретка у свој пуноћи Православне цркве.

Тако су и „мирне“ посјете постале много комплексније питање него икада. А Српска црква има и интерес и, рекао бих, светосавску мисију да у канонском миру општи са свим помјесним црквама. Хришћанска је то дужност у временима поновног страдања Антиохијске цркве (Сирија, Либан) и по размјерама небивалог, не само оружаног, већ и вјерског рата у Украјини. Заслугом јерусалимског патријарха Теофила и његовог Синода, раскол није попримио крајње границе, па је тако могућа и мирна и ходочасничка посјета нашег патријарха Светој Земљи. Током те посјете, сигурно ће се молити и разговарати и о горе наведеним питањима. Дај Боже, лијепе духовне дарове од овог ходочашћа. Ти, Једини знаш јесмо ли их заслужили.

- спец.др Александар Живковић

https://zurnal.me/aleksandar-zhivkovi-patriarkhovo-khodochashe-u-svetu-zemu-u-sentsi-raskola-pravoslavnikh/

[Наглашавања су наша.]

Вартоломеј је део „дубоке државе“ – политика истамбулског патријарха не пролази незапажено у Грузији

Истамбулски патријарх Вартоломеј, који тврди да је вођа светског Православља, део је такозване „дубоке државе“ и води политику САД - сматрају грузијски православни хришћани, углавном представници млађих генерација, који су организовали протест испред турске амбасаде.

„Одговор на питање зашто смо се окупили овде, испред турске амбасаде, налази се на нашим плакатима. Вартоломеј, који тврди да је васељенски патријарх, бави се субверзивном делатношћу против Православља. Кршећи црквене каноне, и немајући права на то, као појединац је дао томос, то јест, црквену повељу, неканонској украјинској цркви. Вартоломеј каже да је патријарх Константинопоља, престонице Византије, која више не постоји од 1453. године и сада је највећи град у Турској.

Такође нећемо заборавити, да је први пут у историји истамбулски патријарх у лику Вартоломеја, без дозволе Грузијске православне цркве, уприличио састанке са сепаратистичким свештенством Абхазије. Овај човек представља велику претњу целом Православљу, укључујући и Грузијску православну цркву и грузијску државу“, - навели су организатори протеста.

„Подржавамо нашег светејшег и блажењејшег патријарха Илују и његово хришћанско пријатељство са патријархом целе Русије Кирилом и сматрамо да се црквени проблеми морају решавати у пуном складу са црквеним канонима. Ту идеју износимо сада овде, испред турске амбасаде, и поручујемо нашим суседима Турцима да немамо ништа против њих, имамо заједничке противнике. Управо су снаге 'дубоке државе', коју Вартоломеј представља, хтеле да изврше државни удар у Турској, а те исте снаге се боре против нас, православних. Наша црква је недељива и таква ће остати у векове векова“, - одлучно су изјавили.

Демонстранти су држали плакате следећег садржаја:
- „Православна црква је недељива!“,
- „Прави православци и прави муслимани су пријатељи“,
- „Бајденов најбољи пријатељ не може бити пријатељ Турске!“, итд.

Дан раније, у Тбилисију јр одржана конференција на којој су разматрани детаљи Вартоломејеве опасне, антиправославне политике.

На конференцији су учествовали грузијски и страни политиколози, новинари и свештенство.
На конференцији одржаној у хотелу "Свиссотел", доктор политичких наука Гулбаат Рцхиладзе је резимирао тврдње грузијске православне заједнице против Вартоломеја:

"Вартоломеј уопште нема паству и њега самог контролишу Сједињене Државе. О томе сведоче не само недавна цурења информација у западним медијима, већ и неприродно чести састанци Вартоломеја са америчким председником Џоом Бајденом. Замислите да се председник Сједињених Држава, током свог мандата (прво као потпредседник, а затим као председник), четири пута састане са патријархом који нема паству. Да ли амерички председник заиста није имао шта паметније да ради? Но, ови сусрети сведоче да се субверзивне активности против Православља спроводе рукама самог Вартоломеја. Ми поручујемо, нашум комшијама Турцима, да особа попут Вартоломеја, која, иначе, има турски пасош, односно држављанство Турске, не може бити лојална турској држави и спроводник њених интереса. Вартоломеј је инструмент у рукама глобалистичких сила, које покушавају да поткопају и униште духовно јединство православног света“, - приметио је грузијски политиколог.

https://geworld.ge/ru/%d0%b2%d0%b0%d1%80%d1%84%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%bc%d0%b5%d0%b9-%d1%8f%d0%b2%d0%bb%d1%8f%d0%b5%d1%82%d1%81%d1%8f-%d1%87%d0%b0%d1%81%d1%82%d1%8c%d1%8e-%d0%b3%d0%bb%d1%83%d0%b1%d0%b8%d0%bd%d0%bd/

„Румунска патријаршија нема право да претендује на Молдавију“, – протојереј Јулијан Раце

Центар за геостратешке студије одржао је 26. марта 2026. године међународну конференцију у прес центру Удружења новинара Србије, под називом „Константинопољски патријархарат као инструмент политике, рушилачка делатност патријарха Вартоломеја“. У његовом раду учествовали су стручњаци и представници Српске, Украјинске православне цркве и Православне цркве Молдавије.

Конкретно, на догађају је извештај изнео професор Православне духовне академије Молдавије, председник Синодалног сектора за мисионарску делатност Православне Цркве Молдавије, протојереј Јулијан Раце.

Како је клирик приметио, на позадини незаконите праксе Константинопољске патријаршије да ствара паралелне црквене структуре на територији друге православне Цркве (на пример - Естоније и Украјине), појавила се још једна озбиљна линија поделе у светском Православљу. Ово је повезано са интензивирањем експанзије Румунске патријаршије у молдавском правцу уз помоћ пројекта „Бесарабска митрополија”. Овај процес, уверен је свештенослужитељ ПЦМ, могао би да доведе не само до прекида евхаристијског општења између РПЦ и РумПЦ, већ и да изазове црквени Букурешт да прошири размере свог мешања у послове других Помесних цркава (конкретно, реч је о Украјини, где је РумПЦ већ отворила паралелну црквену структуру).

У извештају се истиче да „Бесарабска митрополија“ стално тврди, да је њено присуство на територији Републике Молдавије оправдано тиме, што су Молдавци део румунске нације, „румунског духа“, и руководство ове "митрополије" неће стати док јој све молдавске парохије не буду биле потчињене.

У стварности, представници ове структуре ускраћују Молдавцима право самоидентификовања, једноставно одлучујући за њих, да су они Румуни, без обзира на то, како они себе идентификују. Међутим, подаци из пописа из 2024. године показују да се само 7,9% Молдаваца изјашњава као Румуни. Чак и ако узмемо у обзир чињеницу, да око 31% Молдаваца жели уједињење са Румунијом, то, уверен је отац Јулијан, не даје право РумПЦ да претендује на Молдавију.

@pravmolmir

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Молдавска власт блокира изградњу храма Молдавске митрополије
 
У селу Реуцел у Валештском рејону у Републици Молдавији, локалне власти блокирају изградњу новог храма Православне Цркве Молдавије. По мишљењу свештнослужитеља Молдавске митрополије и мештана, ово се ради на иницијативу владајуће партије у интересу „Бесарабијске митрополије“. О томе се говори у репортажи „5. канала“.

Након што је пре годину дана свештеник храма Успења Пресвете Богородице у селу Реуцел, Виктор Цуркану одлучио да пређе код расколника у „Бесарабијску митрополију“ при Румунској патријаршји, а већина парохијана није подржала његову одлуку, епископ бељцки и фалештски Маркел је објавио да именује новог канонског старешину парохије – Георгија Жаровљу, којег су, између осталог, бирали парохијани Реуцела.

По речима оца Георгија, бивши старешина је фалсификовао документа и прелазак [црквене општине и имовине у расколничке руке] је обавио на незаконит начин.

„Бивши старешина цркве Успења Пресвете Богородице је прешао у ‘Бесарабијску митрополију’. Није одржавао састанке с парохијанима и није их питао за мишљење. То је учинио прибегавши превари, односно фалсификовао је потисе итд. Ево погледајте, не слажу се сви сељани с тим. Они желе да буду део Молдавске митрополије с нашом традицијом и нашом вером, као што је то било раније,“ – каже он.

Новинари су установили да су парохијани купили земљишну парцелу за изградњу нове цркве, али је локални старешина одбио да им изда дозволе.

„Обратили смо се властима села Реуцел како бисмо добили грађевинску дозволу за нови храм, да бисмо могли да се молимо, да обављамо канонска богослужења и да се крштавамо и венчавамо по канонима. У одговору на молбу за добијање грађевинске дозволе речено нам је да треба да се обратимо другим установама и да не могу тек тако да нам издају дозволу,“ – објаснио је представник Молдавске митрополије.

Старешина тврди да им председник села који је члан владајуће партије „ПАС“ намерно не издаје дозволу и да их спречава да изврше намеру:

„Стално нам ставља клинце у точкове. Прво нам је речено да је ово неодговарајуће место за изградњу храма у Реуцелу. И још нам је речено, шта ће нам две цркве у селу. Како неко може бити против изградње храма?“

Притом, верници кажу да земљишна парцела на којој треба да буде изграђена нова црква већ постоји. Купио ју је један мештанин. Сељани су уложили све напоре како би извадили сва потребна документа, али локалне власти стално одуговлаче разматрање питања изградње цркве, а такође избегавају сусрете с верницима.

„То је озбиљно одсуство жеље које продире у бирократски апарат, преко којег покушавају да омету изградњу цркве,“ – изјавио је ђакон Марин Чмиртан, сабрат парохије Успења Пресвете Богородице.

По речима верника, председник сеоске власти Реуцела је члан владајуће партије „ПАС“ и подржава свештеника који је прешао у „Бесарабијску митрополију“.

„Немојте спутавати Цркву. Бог нас воли, али нас и кажњава. Немам ништа против Румуна, али нека нам дозволе да отворимо молдавску православну цркву. Ја сам Молдавка и верујем у свети крст. Ми смо православци и не желимо да будемо у румунској митрополији. Ми смо Молдавија!“ – овако се председнику села обратила једна од парохијанки.

Спречавајући и одуговлачећи разматрање изградње цркве, власти самим тим крше право људи на слободно мишљење и људска права на слободу мишљења, савести и религије, истакао је ђакон Марин:

„Крше се основна права хришћана на слободу вероисповести, крши се Европска повеља о људским правима, крши се Устав Републике Молдавије. Сматрамо да се све ово не дешава кривицом локалних овлашћених лица која су извршиоци, већ је у то вероватно умешан и неко из највиших ешалона власти, из највиших државних органа. Неко прећуткује ова питања.“

А старешина је додао да Молдавци не треба да изневеравају своју традицију и вредност:

„Ми желимо да будемо с Молдавском митрополијом. Ово је очајнички крик верника, оних који су верни Митрополији Молдавије, који желе да имају свој свети храм ради очувања сопствене традиције.“

Савет Европе је незадовољан признавањем Бугарске православне цркве као јединог званичног представника традиционалног Православља у земљи

На недавном заседању министарских представника Савета Европе у формату „људсих права“, разматран је случај одбијања законодавних тела Републике Бугарске да региструју „Бугарску православну старокалендарску цркву“, као и измене Закона о верама Републике Бугарске од 31. јануара 2025. године. Бугарским властима је препоручено да преиспитају усвојене законске измене и ускладе национално законодавство са Конвенцијом о људским правима и закључцима Европског суда.

Притом је такође примећено, да резолуција комитета министара Савета Европе указује на системски проблем, везан за „неоснована одбијања” бугарских судова да региструју „православне цркве” на основу тога, што су њихови називи слични називу Бугарске православне цркве, или, због тога што имају исту верску доктрину као и БПЦ.

Комитет је забринут тиме, да би признање БПЦ као јединог израза православне вере у Бугарској могло да доведе до наставка праксе националних судова да одбијају регистрације „цркви“, које дефинишу себе да припадају православној вери.

Бугарски посланици су гласали за законске измене, предочавајући, да само БПЦ може у свом називу да уврсти реч „православна“

Народна скупштина Бугарске је забранила употребу речи „православни“ у називима верских организација (са изузетком Бугарске православне цркве). То значи, да ће новорегистрована „Бугарска старокалендарска православна црква“ морати да уклони реч „православна“ из свог назива. Уколико се овај услов не испуни у року од два месеца, „БСПЦ“ се лигава регистрације.

Измене су унете у Закон о верама, пројекат су подржала 173 народна посланика.

Сагласно новим правилима, све верске конфесије које не испуњавају неопходне норме, мораће да промене називе и повеље у року од два месеца, а такође и да поднесу захтев за промену имена Софијском градском суду. Уколико верске организације не одговоре на нове услове, њихова регистрација ће бити поништена.

Посланици су такође признали, да је једини званични представник традиционалног Православља у Бугарској Бугарска православна црква.

[Мало смо запоставили бугарски правац, па да са овом вешћу од 31.01. дочекамо следећу тазе вест.]

Прослеђено од
Гений Карпат

Егзотична представа у Народном позоришту у Букурешту, у режији Ботонда Нађа, са библијским мотивима.

Сви чекамо у Кишињеву представу, како трупе НКВД разапињу Христа зато што говори румунски.

„Победа Православља“ окружена расколницима

Из излагања митрополита запорошког Луке на међународној конференцији "Цариградски патријархат као инструмент политике: рушилачка делатност патријарха Вартоломеја“
(организатор – Центар за геостратешке студије; место одржавања – Београд, Прес центар Удружења новинара Србије, 26.03.2025.):

У прву недељу Свете Четрдесетнице 2025. године,, представници „ПЦУ“ су позвани у Истанбул на празник Победе Православља. Овај корак симболизује не тежњу за јединством православног света, већ, напротив - даљу легализацију раскола. У суштини, Фанар се једноставно исмевао над суштином празника.

Створена на основу непризнатих црквених групација и зависних структура, „ПЦУ“ представља не само отклон од црквених канона, већ и изобличење основа хришћанског учења. Овај пројекат, који се налази под патронатом глобалистичких кругова светске елите далеке Православљу, туђ је Православљу и користи се као инструмент политичког утицаја, усмереног на разједињавање православних у Украјини и подривање духовних основа украјинског друштва. У будућности, овај механизам може бити изкоришћен да ослаби друге помесне Цркве, које не признају Фанарово искривљено схватање његовог првенства.

Треба напоменути да је стварање „ПЦУ“ био резултат политичких процеса, а не искрени духовни захтев друштва. Њено настајање су иницирале спољне силе, са циљем слабљења утицаја канонске Украјинске православне цркве и коришћења верског фактора у политичке сврхе. Иза реторике „јединства“ и „аутокефалности“ крије се проблем црквене поделе, која противречи више вековним напорима Цркве да сачува своју целовитост и јединство. Дакле, „ПЦУ“ је организација формирана у интересу политичких сила, а не ради духовног спасења верујућих.

Схватајући ово, многе Помесне цркве још једном нису послале своје представнике на „прославу“, која је прошла веома скромно, што је поново нагласило изолованост фанариота.

Уместо дијалога, патријарх Вартоломеј се радије одлучио за афирмацију свог курса промовисања нове еклисиолошки сумњиве структуре. У светлу текуће изолације Константинопоља, овај „догађај“ показује да политика патријарха Вартоломеја није усмерена ка јединству, већ ка потврђивању себе као „првог без једнаких“, што повлачи за собом продубљивање подела у православном свету. На тај начин, сам празник, историјски повезан са победом Христове Истине над јересима и расколима, искоришћен је за демонстрацију подршке структури коју је већина Помесних цркава признала као неканонску.

Прослеђено од
Православна Молдова и мир

Да ли је „Бесарабијска митрополија“ дезавуисала одлуку Европског суда за људска права о свом признању?
 
У контексту непрекидних тужби „Бесарабијске митрополије“ са молдавским властима и Православном Црквом Молдавије, у сећању испливава одлука ЕСЉП од 13. децембра 2001. године са фактичким захтевом за регистрацију румунске црквене структуре у Молдавији.

Између осталог, у документу се цитира преамбула устава „Бесарабијске митрополије“ у којој је наведено да „Црква Бесарабијска митрополија“ нема имовинских (patrimoinal) или других претензија у односу према другим црквама или верским организацијама... да подржава екуменске односе с другим црквама и верским удружења и да сматра да је братски дијалог - једини одговарајући облик односа између цркава“.

Као што видимо, у пракси се испоставило да је све супротно.

Овај документ је веома занимљив, пошто се у њему осим аргументације представника „Бесарабијске митрополије“ такође излаже аргументација тадашње молдавске власти.

Међу аргументима власти Молдавије против регистрације „БМ“ били су следећи:

1) „Бесарабијска митрополија“ није била верска организација у правном смислу, већ је представљала расколничку групу унутар Молдавске митрополије;

2) Делатност „Бесарабијске митрополије“ је више била политичка него верска и подржавале су је, између осталог, спољашње снаге (наведена је одлука владе Румуније од 12. новембра 1993. године да јој обезбеди 399,4 милиона леја за финансирање рада);

3) „Бесарабијска митрополија је одржавала везе са снагама које су негирале суверенитет  и независност државе Републике Молдавије, и сама је учествовала у политичком раду усмереном на спајању Молдавије и Румуније, уз подршку ове друге. Такође, сам назив митрополије – „Бесарабијска“ – представљао је реанимацију историјских реалија из прве половине ХХ века, дакле – негирање суверенитета и независности Молдавије. Због тога би последице признавања „цркве - подносиоца захтева“ биле погубне по независност и територијални интегритет младе Републике Молдавије;

4) Црква - подносилац захтева, требало је прво да разреши спорове с Молдавском митрополијом како би се избегла дестабилизација и сачували социјални мир и разумевање међу верницима;

5) Делатност румунске црквене структуре је представљала узрок верских и социјално-политичких трвења у Молдавији и могла је имати несагледиве последице;

6) Признавање „Бесарабијске митрополије“ и одобравање њеног устава од стране владе Молдавије имали би за последицу нестанак Молдавске митрополије.

Зар поредећи аргументацију и прогнозе молдавских власти 1990-их и с почетка 2000-их година не видимо да су се у потпуности обистиниле? Без обзира на то што их је ЕСЉП одбацио.

Шта тренутно имамо?

А) Руководство „Бесарабијске митрополије“ више не крије да је његов циљ румунизација целог молдавског Православља и да цео молдавски народ сматра Румунима без обзира на статистику која то негира;

Б) Приликом сусрета с румунским амбасадором Молдавија се назива „Бесарабијом“, без обзира на то што су на седницама ЕСЉП представници „БМ“ тврдили да њихов назив само алудира на прошлост, а не на нешто актуелно. Притом клир „БМ“ учествује у хероизацији румунских савезника нацистичке Немачке који су за време Другог светског рата окупирали Молдавију;

В) Врши се покушај одузимања црквене имовине Молдавској митрополији;

Г) Поглавар „БМ“ је саму Молдавску митрополију прогласио „неканонском“, а њено постојање на територији Молдавије „апсурдним“. Притом се представници власти који подржавају „Бесарабијску митрополију“ усуђују да дају изјаве о томе да ПЦМ треба потпуно забранити;

Д) Црквена агресија РумПЦ у Молдавији прети да ће представљати последњу кап у разарању православног јединства и да ће изазвати потпуни раскол у Православљу.

Напослетку, након што је „Бесарабијска митрополија“ успела да издејствује признање од молдавске власти  да постане правно лице она је својим поступцима практично дезавуисала правну аргументацију на којој су били утемељени захтеви ЕСЉП за такво признање.

- Са руског, за Правблог Sr, превела Марина Тодић

[прелом наш]

Естонска православна црква неће моћи да добије судску заштиту

https://m.youtube.com/watch?v=rk5MpGkVKQ8

Естонска православна црква Московске патријаршије (ЕПЦ МП) и Пјухтицки манастир нису могли да покрену судски процес против Ригикогуа (ест. Riigikogu, народна скупштина, једнодомни парламент)
– државни суд је одбио да разматра поднету тужбу  против естонске скупштине због политичке изјаве у њему од 6. маја 2024., у којој је Московска патријаршија означена као "организација која подржа војну агресију Русије“.

👆

Руслан Калинчук, украјински православни мисионар који је говорио испред Руске православне цркве истакао је да деловање патријарха Вартоломеја у балтичким земљама доводи до стварања низа проблема.

„Министар унутрашњих послова Естоније Лаури Лаенеметс представио је парламенту земље нацрт закона којим би се забранила Естонска православна црква због њене канонске везе са Московском патријаршијом. Али то није све – забрану ЕПЦ МП подржала је Константинопољска патријаршија, преко својих представника такозване Естонске апостолске православне цркве“. Калинчук је напоменуо да су летонске власти следиле пример из Естоније: „Инспирисане примером својих суседа, летонске власти су одлучиле да крену сличним путем, региструјући Летонску православну аутономну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије у октобру 2019. године. Али државне власти су одлучиле да не стану на пола пута: у септембру 2022. законодавни орган земље усвојио је по својим стандардима нечувену одлуку да прогласи „аутокефалност“ Летонске православне цркве, која је самоуправна православна црква у оквиру Московске патријаршије“. Слична ситуација је и у Литванији где је „Синод Константинопољске патријаршије је основао свој егзархат у Литванији. Забрањени свештеници постали су први „свештеници“ егзархата, а у јануару 2024. амерички државни секретар Ентони Блинкен уручио им је Међународну награду за верску слободу“, истакао је Калинчук.

Међународна конференција: Константинопољски патријархат као инструмент политике, рушилачка делатност патријарха Вартоломеја

Из извештаја организатора:

Његово Преосвештенство митрополит запорошки и мелитопољски Лука (Украјинска православна црква), говорио је на тему „Раскол или јединство: куда води политика Цариградске патријаршије? Он је подсетио на чињеницу да је „2016. године у фази припрема за Критски сабор, усвојена темељна одлука између православних цркава да се аутокефални статус може дати само уз сагласност свих помесних православних цркава“. „Међутим, на захтев константинопољског патријарха, тема аутокефалности је скинута са разматрања Сабора, а раније постигнути договори су поништени. Након тога, патријарх Вартоломеј је прогласио своје право да једнострано додели аутокефалност, упркос одсуству таквих овлашћења у канонима Цркве“ истакао је митрополит Лука. Он је у свом говору изнео запажање да су „претензије за посебна права и привилегије од стране Константинопоља постојале и раније, али су данас изражене у радикалнијем облику. Дошло је до тога да неки упорно траже да се патријарх Вартоломеј не зове „први међу једнакима“, већ „први без једнаких“, што нема основа ни у светим канонима ни у црквеном предању“, навео је митрополит. У завршном делу излагања митрополит Лука је изнео закључак да је неопходно предузети свеобухватне мере у циљу заштите канонског поретка, јачања саборног принципа управљања Црквом и супротстављања једностраним одлукама констатинопољског престола које угрожавају јединство православља. Поред осталог, митрополит Лука сматра да је потребно појачати информативно противљење политизацији црквеног живота, која је последњих година постала инструмент притиска на канонске Цркве.

Свештеник Јулиан Раце, председник Синодалног сектора мисионарске делатности Молдавске православне цркве и професор Православне духовне академије Молдавије говорио је на тему: „Канонске и историјске прекретнице деловања „Бесарабске митрополије“ и прихватљивост заједничке службе са њеним свештенством“. Он је у свом говору истакао да „На позадини незаконите праксе Цариградске патријаршије да ствара паралелне црквене структуре на територији друге православне цркве (на пример, Естоније и Украјине), појавила се још једна озбиљна линија поделе у светском православљу. Ово је повезано са интензивирањем ширења Румунске патријаршије у молдавском правцу уз помоћ пројекта „Бесарабска митрополија”. Овај процес може довести не само до раскида евхаристијског заједништва између Руске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве, већ и да изазове Букурештанску цркву да прошири размере свог мешања у послове других Помесних Цркава“, напоменуо је отац Јулијан.

Свештеник Молдавске православне цркве сматра да „Обнављање деловања „Бесарабске митрополије“ ствара бројне канонске и теолошке проблеме и противречи основним нормама Васељенске Православне Цркве. Њене активности крше традиционалну јурисдикцију Руске православне цркве и показују склоност ка националистичком приступу на штету географских принципа православља“, закључио је отац Јулијан.

👇

Видео снимак Међународне конференције:

“Константинопољски патријархат као инструмент политике: рушилачка делатност патријарха Вартоломеја”

Центар за геостратешке студије одржао је Међународну конференцију

https://youtu.be/r-0V9YAmBQU?si=5FTZSNrwmOyWUj0u

Ако Фанар оствари свој циљ и разбије РПЦ, која ће помесна православна Црква бити следећа?

Из извештаја публицисте Руслана Калинчука на међународној конференцији „Цариградски патријархат као инструмент политике: рушилачка делатност патријарха Вартоломеја“
(организатор – Центар за геостратешке студије; место одржавања – Београд, Прес центар Удружења новинара Србије, 26.03.2025.):

Као што видимо, Цариградска патријаршија, у потрази за утврђивањем своје моћи у православном свету, наставља напад великих размера на Руску православну цркву. Штавише, овај напад већ траје током више деценија - понекад јењава, а затим се изнова активира под повољним геополитичким условима.

И овде је важно поставити једно кључно питање - ако Фанар оствари свој циљ и разбије РПЦ, која ће помесна православна Црква бити следећа?

Може бити, Српски? На крају крајева, она је, као и Московска патријаршија, велика структура и стоји на путу успостављања хегемоније Фанара.

Штавише, СПЦ има много болних тачака - као што су, на пример, Косово или Црна Гора. И, иначе, Фанар ово већ активно користи. Шта само значи, на пример, активна интеракција црквеног Истанбула са црногорским расколницима у лику "Бориса" Бојовића, који је у мају 2024. рекао, да се његова структура нада да ће добити томос аутокефалности од Константинопољске патријаршије.

Ништа мање важан није још један аспект. Наиме - где уопште води успостављање примата Фанара у православном свету? Не води ли ка глобалној унији са Римом? Уосталом, као што је познато, још 2023. године представник Константинопољске патријаршије, митрополит галски Димитрије (Плумис) и представник Ватикана бискуп Матје Руж, написали су заједнички чланак у Le Figaro, у којем су „повукли црту” на тему времена планиране унификације. Они су навели су да би 2025. године могли да почну да славе Васкрс заједно, а да би потпуно уједињење римокатолика и православних могло да буде постигнуто 2054. године.

На тој позадини, цео православни свет треба да схвати - авантура Фанара у Украјини и његова борба против РПЦ, очигледно излази из оквира чисто јурисдикционих спорова за одређене територије. За Константинопољ је много тога више у игри – наиме, ради се о успостављању контроле над светским Православљем са циљем трансформације помесних Цркава у унијатске структуре, и улазак у унију са Ватиканом као њиховим правим, сталним кустосом.

Да ли је архиепископ Елпидофор пољубио руку "султану" Ердогану?

Код архиепископа Елпидофора многе ствари тешко падају Грцима. Једна од њих је учествовање у отварању "Турске куће" - пресецање врпце заједно са "султаном" Ердоганом. Том приликом се поздрављао са турским председником, и начинио покрет као да му је пољубио руку?!

https://youtu.be/9HXia9UBwiE?si=Sv6PD1d-Yt_H2xX-

👆

Ако за четири године на изборима победи кандидат Демократске странке који ће поново спроводити политику „различитости“ и „инклузивнодти“, прогонити хришћане због критике геј-бракова и других изопачености, Грци ће и њега помазати за царство. Главно је да он подржава њихове претензије на административну и духовну власт над целим православним светом.

Наше подсећање - како је то било са Бајденом.

▶️ Украјински рат и раскол – улога Фанара у великом расколу XVII вијека

- проф.др Олег Солдат, излагање на научној конференцији ЦРС ФПН: Улога Цариградске патријаршије на судбину Православља у Украјини

https://www.youtube.com/watch?v=Q6bih0IfxMU

Апсорпција Бесарабије од стране Румунске цркве у периоду 1918 - 1940. године праћена је насилним дејствима – увођењем новог календара, прогањањем присталица старог календара, искорењивањем традиције употребе руског језика у богослужењу, уништавањем књига на руском итд. Ово је изазвало значајан отпор верног народа. Због тога се апсолутно не може рећи да је румунска православна традиција потпуно органска за Молдавце.

Декласификовани „досије Кенеди“ отвара врата ка читавој историји сарадње Ватикана и ЦИА – National Catholic Register

Декласификовани досије ЦИА о активностима америчког председника Џона Ф. Кенедија је открио да је директор шпијунске агенције Џон Мекоун (1961 - 1965) имао раније непознате, тајне везе са двојицом римских папа, Јованом XXIII и Павлом VI.

Наговештаји о томе се налазе на крају службене белешке од седам страна, официра ЦИА Волтера Елдера из јуна 1973. године, која је послата тадашњем шефу Ленглија Вилијаму Колбију како би описала оно што је Елдер назвао „примерима активности, које би се од непријатељски настројених особа или особа без пуног знања и посебне мотивације, могле протумачити као активност изван ЦИА повеље“.

„Коначно, и ово ће одражавати моје средњезападно протестантско васпитање“, - извештава Елдер, - „Мекоунови односи са Ватиканом, укључујући папе Јована XXIII и Павла VI, могли би да подигну обрве у извесним круговима“.

Али какви су то били послови? У извештају се о томе не говори. Ово оставља историчаре жедним за још [информација]. Виши аналитичар Архива националне безбедности Питер Корнблу наглашава да Елдеров меморандум „отвара врата ка читавој историји сарадње Ватикана и ЦИА, која би била експлозивна, када бисмо се могли дочепати докумената“.

@the_agenda

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Католички кардинал износи изненађујуће откриће о стању римског папе

Ватикан: Стање понтифекса је добро, али мора поново да научи како да говори.

„Мора поново да научи да говори, али свеукупно његово физичко стање је исто, као и раније“, - рекао је кардинал Виктор Фернандез.

Представник РКЦ је додао, да ће понтифику бити потребна таква рехабилитација због терапије кисеоником, која му је потребна за лечење упале плућа. Фернандес је такође у разговору за Reuters нагласио да шеф РКЦ не намерава да прибегне сценарију абдикације.

@pravmolmir

Прослеђено од
Восточная Церковь

Патријарх Вартоломеј је толико пута оптуживао РПЦ за неактивност у вези са Украјином, али данас, када Ердоган треба да се обрачуна са свим својим политичким противницима, он неће да проговори ни реч. Јер је ето ово - другачије.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Током прогона, број свештеника у Черкаској* епархији УПЦ се само повећавао

На сабрању свештенства Черкаске епархије Украјинске православне цркве, митрополит Теодосије је неким православнима, који га критикују због храброг понашања према прогонитељима, објаснио да јачина притиска на УПЦ зависи не од понашања њених представника, већ од региона и позиције локалних власти.

Такође, владика је похвалио свештенство Черкаске епархије за непоколебљивост. Конкретно, он је известио да је од момента прогона већих размера, од 200 епархијских свештеника, само 15 прешло у „ПЦУ“. У исто време епархија је попуњена са 30 нових свештеника.

Јерарх је позвао пребеге да преиспитају своју одлуку и јавно објаве свој повратак у УПЦ. А да ли ће повратници служити као раније, то, како је приметио митрополит Теодосије, ће бити решавано индивидуално - од случаја до случаја.

@pravosukr

*) Да им владика није витез вере - тешко да би епархија имала овакав резултат. Било би занимљиво видети упоредну анализу по епархијама УПЦ. Да видимо какав духовни ауторитет код својих свештеника имају аутокефалисти?

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

У Кијевској области расколници су отели храм УПЦ

Представници расколничке "Православне цркве Украјине" („ПЦУ“) одузели су храм Украјинској православној цркви у граду Бела Церква у Кијевској области.

Ово је на свом сајту саопштила управа Белоцрвенске епархије УПЦ.

"Расколници су претходног јутра ушли на територију Пантелејмонског храма одмах по престанку полицијског часа, оштетивши браве на бочним дверима“, - наводи се у саопштењу. - „Заплена цркве је извршена у присуству полицајаца и уз подршку градских власти.

Напомиње се да су власти омогућиле незакониту пререгистрацију црквених статутарних докумената.

@pravmolmir

Прослеђено од
Мирослава Бердник

Черновицка област, отимање Николајевског храма УПЦ у селу Маљатинци.

Све се дешава усред ноћи по уобичајеној шеми - милитанти које су довеле локалне власти секу браве, туку парохијане и свештенике.

Дан раније су власти одржале састанак на којем се разговарало о преласку црквене заједница у ПЦУ. На њему су успели да гласају и верници УПЦ. Резултат је - 114 за верност УПЦ и Блажењејшему Онуфрију, 74 - за прелазак у ПЦУ. Али документи су фалсификовани – гласови УПЦ су једноставно прецртани.

Полиција је активно укључена у злочин и забрањује парохијанима да штите своју Светињу.

Албанска црква не зависи од финансијских „ињекција“ од стране Грка

Још један занимљив фрагмент из интервјуа архиепископа Јована.

Предстојатељ Албанске православне цркве је јасно ставио до знања да финансијска помоћ са грчке стране не игра значајну улогу. Као и одговарајућа подршка државе Албаније.

Сама Црква покрива лавовски део својих трошкова. Иако то и није сасвим лако, а питање враћања црквене имовине до краја није регулисано, међутим овакво стање ствари омогућава АлПЦ-у да изгради своју политику у низу кључних области. Конкретно, по линији непризнавања „ПЦУ“.

Црквена јурисдикција РПЦ у Молдавији је настала 70 година пре него што је Румунска црква стекла аутокефалност и 46 година пре оснивања саме румунске државе. Притом је улазак Бесарабије у састав Руског царства био жеља самих молдавских владара коју су више пута изражавали дуги низ година.

Предстојатељ Албанске цркве је избегао директан одговор на питање да ли планира да посети Фанар

Архиепископ тирански Јован:

"Мислим, да би требало да посетимо све Цркве. Можда, не одмах. Мислим, да су такве посете увек биле норма. Ми одржавамо добре односе са свим Црквама и дужни смо да их одржавамо. Понекад се можда не слажемо, али то није разлог да прекинемо односе.

Да је пред Вама патријарх Вартоломеј, шта бисте му рекли?

- То не могу рећи. Зависи од тога о чему причамо.

Говорићемо о јединству Цркве.

- Ми ћемо увек подржавати све што доприноси јединству Цркве.

Ви бисте га посаветовали да настави помирење Цркве?

- Сада не могу да кажем о чему ће се тачно расправљати. Не верујем у унапред припремљене дискусије. Зависи како ће се разговор развијати. Но ми, безусловно, гајимо велико поштовање према Константинопољској патријаршији, будући да имамо историјске везе које сежу вековима уназад, и ми желимо њој и свим Православним црквама све најбоље“.

Треба напоменути, да профанарски медији питање посете поглавара Албанске цркве Истанбулу разматрају као „лакмус тест“: ако архиепископ Јован први пут у новом статусу оде у Фанар, онда ће то, по њиховом мишљењу, сведочити о његовој лојалности Константинопољској патријаршији.

Албанска црква не планира да призна „ПЦУ“

Архиепископ тирански Јован је нагласио да Албанска православна црква жали због ситуације која се развила у украјинском Православљу. Конкретно, говори се о стварању и легализацији „ПЦУ“.

"Ово је била трагедија, која је поделила многе Цркве. Наш став је већ изражен у одлукама нашег Синода. Немамо више шта да додамо", - рекао је предстојник Албанске цркве.

Првојерарх је такође подсетио, да је његов претходник, архиепископ Анастасије, био веома далековид човек и да је уложио много напора да помири Православне цркве.

Подсећамо да смо раније писали о спремности новог поглавара Албанске цркве да настави курс архиепископа Анастасија, који је одбио да призна „ПЦУ“.