СЕВГАНИМ БИЛМАЙСАН
Ичимда пинҳона ёнишим,
Тунлардан яширин нолишим,
Дардларим билади болишим,
Севганим сен ҳамон билмайсан.
Мулойим, иболи сўзларинг,
Лоладек қизарган юзларинг,
Кўзимга тушса ҳам кўзларинг,
Севганим сен ҳамон билмайсан.
Билмам не пешона ёзиғим,
Кулишинг жонга жон- озиғим,
Эй дунё беҳабар нозигим,
Севганим сен ҳамон билмайсан.
Қалбимда армонлар улғайиб,
Юракни қон қилди,дил майиб,
Жилмайиб боқарсан,жилмайиб,
Севганим сен ҳамон билмайсан.
Сен учун акаман-меҳрибон,
Ишончинг беғубор,бегумон,
Синглимдек кўрмадим мен нодон,
Севганим сен ҳамон билмайсан,
Қўрқаман сирларим фош бўлиб,
Оҳ урсам кўзларим ёш бўлиб,
Кетарсан сен бағритош бўлиб,
Севганим сен ҳамон билмайсан.
Эй зебо авф этгин шумлигим,
Аёнмас сен учун кимлигим,
Барига жавобдир жимлигим,
Севганим сен ҳамон билмайсан.
🖋Хуршид Карим
https://t.me/Ishqimkitobida