🔴 Топло препоручујемо канал који је заснован на извештавању тренутних сукоба у свету на што занимљивији начин, као и на изјавама светских званичника.

✅ Трудe се да сваки пратилац буде обавештен онолико колико му је довољно.

✅ Култура и пристојност на високом нивоу.

Желимо Вам све најбоље, добри људи 🔴

👉 https://t.me/adGeopolitics 👈

🇸🇾🇹🇷🇮🇱 Повлачење снага САД и раст тензија на линији Анкара - Тел Авив — Кратко о ситуацији у Сирији

🔹 Што се више ствари мењају, више остају исте кажу Французи, и чини се да је ово посебно тачно за Блиски исток који упркос дубоким променама у последње две године и даље остаје један од главних епицентара геополитичке нестабилности и место сучељавања супротстављених стратешких интереса како глобалних, тако и регионалних снага.

🔹 У протеклим данима, основни катализатор политичких догађаја била је најава Вашингтона да ће у наредна два месеца преполовити број снага распоређених у Сирији, затварајући значајан број својих истурених база и, како је то наведно у извештају Пентагона, ”консолидујући своје присуство на одабраним локацијама”.

❓ Импликације

🇹🇷 Смањење америчког присуства у Сирији за Турску ће несумњиво означити шансу за завршавање започетог на северу земље, односно коначну ликвидацију курдских снага и формирање својеврсне тампон-зоне у приграничним регијама — у Вашингтону су овога и те како свесни, и мада Доналд Трамп можда нема симпатије за курдске СДС какве је имао његов претходник, он зна да би овакво јачање позиција Анкаре представљало црвену линију за Израел.

🇮🇱 Управо из овог разлога, Бела кућа је упозорила Тел Авив на своје планове пре него што су они јавно објављени, истовремено се обраћајући и Анкари нудећи да преузме улогу посредника чији би основни задатак био да спречи избијање турско-израелског сукоба — проблем у овоме, међутим, остаје што би контролисана ескалација била у интересу свих страна са изузетком САД које би биле приморане да отворено подрже Израел, што би са собом повукло и расипање ресурса и погоршање односа са Турском. Тако је амерички предлог практично тренутно одбијен.

❓ Перспективе даљег развоја догађаја

🔹 У тренутној ситуацији, курдске снаге на североистоку земље суочавају се са можда и највећим ризиком од свих укључених снага — уколико оне не осигурају подршку власти у Дамаску, пред њима се налази директан сукоб са Турском из ког тешко могу изаћи као победник онда када америчке базе које се сада налазе на линији фронта буду напуштене.

🔹 Овога је свестан и Израел који врши притисак на нове сиријске власти да не допусте овакав развој догађаја — да су ови напори макар делимично успешни говоре и скори наводи о укључивању азербејџанске државне компаније SOCAR у експлоатацију нафте и гаса на територијама под контролом курдских снага.

🔹 На овај начин, режим Ахмеда ал Шаре покушава да балансира између две стране — Азербејџан представља најближег стратешког савезника Анкаре који истовремено одржава изузетно блиске односе с Тел Авивом, укључујући ту и у војно-безбедносној и обавештајној сфери. Док је Израел подржао ликвидацију Арцаха, чак снабдевајући оружане снаге Азербејџана муницијом и техником, Баку је пружио политичку подршку геноциду у појасу Газе.

🔹 Даљи ток догађаја биће одређен на првом месту овим факторима — ако Дамаск успе да одржи баланс између притисака Турске и Израела, сви су изгледи да ће се тренутна епизода ескалације окончати повратком на статус кво. Уколико, пак, ситуација пође у другом правцу, можемо очекивати офанзивну операцију Анкаре на територијама под контролом курдских снага уз последично укључење Израела у сукоб, али и покретање пројекта практичне дезинтеграције Сирије и формирања неколико марионетских држава на њеној територији.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇹🇷 Турска продубљује сарадњу са илегалним КБС

🔹 Како су јуче пренели медији блиски сецесионистичким структурама у Приштини, главнокомандујући илегалним КБС Башким Јашари боравио је у условно званичној посети Анкари на позив начелника турског генералштаба Метина Гурака — током одржаног разговора, главна тема било је продубљивање билатералне* војне сарадње са посебним фокусом на повећање капацитета КБС кроз заједничке војне вежбе и координисане програме обуке.

🔹 Такође је организован и састанак са министром одбране Турске Јашаром Гулером који је покренуо питање будућих војних набавки КБС, али и развоја војне индустрије на окупираној територији Косова и Метохије.

❓ Позадина догађаја

🔹 Читава ова ситуација тешко да изазива изненађење, посебно имајући у виду чињеницу да је колико прошлог месеца, условни амбасадор* Турске у Приштини Сабри Тунч Ангили поручио да је Анкара задовољна постигнутим напретком у погледу модернизације илегалних КБС, те да ће његова земља, заједно уз САД и Велику Британију наставити да доприноси трансформацији паравојне структуре у оружану снагу опремљену и обучену по НАТО стандардима.

🔹 И овде се не ради само о испразној реторици — у децембру прошле године, Турска је инвестирала значајна средства у изградњу научно-инжењерског центра за производњу војних беспилотних летилица на окупираној територији наше јужне покрајине којим ће руководити компанија Makine ve Kimya Endüstrisi, регистрована у Анкари. A, nепосредна сарадња са илегалним КБС већ је остварена у јануару, када су специјалне јединице паравојне групе учествовале у војној вежби на истоку Турске Kiş-2025.

🔹 Све ово говори у прилог тези да је позив Башкиму Јашарију да посети Анкару на првом месту представљао рутинску проверу инвестиција Турске у формирање нове прокси-снаге на Балкану, али и уз прилику за израду плана за наредне кораке — ово је посебно значајно у светлу скорашњег успостављања контаката између сецесионистичких структура у Приштини и нових сиријских власти које су операцију свргавања Башара Асада извеле уз значајну логистичку, обавештајну и финансијску помоћ Анкаре.

🔻 Значај за Србију

🔹 Другим речима, јасно је да Ердоганове неоосманске амбиције подразумевају повратак Турске на Балкан у својству велике силе, и за испуњење овог циља, Анкара је одабрала илегалне КБС као своју перспективну проски-снагу која може деловати у складу са њеним интересима — ово чини српске и турске интересе непомирљивим и апсолутно супротстављеним због чега су изгледи за дипломатско заустављање континуираног подривања суверенитета и територијалног интегритета Србије у овом тренутку равни нули и без изгледа за промене.

🔹 Штавише, наоружавајући терористичке групе под контролом Приштине, Анкара непосредно доприноси стварању озбиљне безбедносне претње која доводи у питање сигурност и Србије и српског народа на окупираним територијама — ризици повезани са овом чињеницом, како су догађаји у Турској показали, само ће наставити да расту, тим пре уз сада већ врло стварну могућност пребацивања радикалних исламиста из Сирије на Балкан.

🔹 У овоме Београд, међутим, није усамљен — претња успона есктремизма међу Албанцима један је од безбедносних приоритета Северне Македоније чије су безбедносне службе већ у првим данима након пада Башара Асада разбиле терористичку ћелију формирану на простору насељених пунктова Гостивар и Струга са већинским албанским становништвом. С друге стране, експанзија Турске на Балкан отворено је описана као претња и од стране власти Грчке која већ дуже од годину дана прати раст тензија на Кипру.

🔹 Све ово показује да на линији Београд - Скопље - Атина постоје значајни дељени безбедносни интереси који у овом тренутку нису преведени у функционалне споразуме који би омогућили њихову колективну заштиту — овакав корак преко је потребан будући да би се радило о првом ефективном покушају формирања осе отпора против исламизације Балкана. Но, назнака да се овакви разговори заиста и воде у овом тренутку, нажалост, нема.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇪🇬 О руско-египатским војним вежбама у Средоземном мору

🔹 У периоду између 6. и 10. априла, морнарице Русије и Египта спровеле су војну вежбу Мост пријатељства 2025 у источном делу Средозменог мора, дуж обала Синајског полуострва и са одређеним активностима које су се спроводиле и на око 100 километара од обала Израела — основни елементи сценарија вежби биле су контрола морских рута, одбијање ваздушног напада условне непријатељске ескадриле и извођење артиљеријских удара по циљевима на мору.

❓ Значај догађаја

🔹 Упркос томе што се ова вежба одржава у светлу драматичног погоршања односа на линиј Каиро - Тел Авив, сви су изгледи да политичке конотације овог пута остају секундарне у односу на практичне интересе обе стране у организацији оваквих активности — у прилог овој тези говори и чињеница да се ради о редовним војним вежбама које се изводе сваке године.

🔹 За армију РФ и конкретно Северну флоту која је први пут учествовала у заједничким активностима са египатском морнарицом, Мост пријатељства 2025 био је можда и јединствена прилика за увежбавање борбе против F-16 америчке производње који се налазе у арсеналу Египта и који су током вежбе играли улогу условног непријатеља.

🔹 Имајући на уму убрзано заоштравање војно-политичке ситуације у арктичкој регији са перспективама озбиљније ескалације у случају реализације планова за америчку анексију Гренланда, ово практично искуство може бити од непроцењивог значаја за осигуравање високе борбене готовости Северне Флоте и њене спремности да одговори на изазове који се могу појавити у не тако далекој будућности.

🔹 А за Каиро, могућност извођења интензивних војних активности не тако далеко од израелске обале под изговором редовне војне вежбе представља преко потребан механизам припреме за реаговање на могуће агресивне кораке Тел Авива.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

⚓️🇲🇩 О продаји луке Џурџулешти — Још један стратешки актив Молдавије ликвидиран катастрофалном политиком Маје Санду

🔹 Након потпуног колапса националне пољопривреде, банкрота Air Moldova, а потом и практичне обуставе рада националне железничке компаније, режим Маје Санду успео је да лиши Молдавију и једине црноморске луке којом је република располагала у претходне скоро две деценије, Џурџулешти — Европска банка за развој и обнову (European Bank for Reconstruction and Development — EBRD) којој је режим Санду још 2021. године бесплатно предао 100% акција луке објавила је о томе да је читава инфраструктура објекта сада на продају.

🔹 У овом тренутку, медији пишу о два претендента на позицију новог власника луке кроз коју пролази 70% спољне трговине Молдавије, ради се о бугарској компанији MBF Port Burgas, као и властима Румуније.

❓ Позадина догађаја

🔹 Званични Букурешт још је прошле године одобрио почетак преговора са EBRD о преузимању контроле над луком Џурџулешти када је и отворено поручено да Молдавија неће бити учесник разговора, будући да је Кишињев још три године раније одустао од сваког удела у власништву у једном од сопствених најзначајнијих актива — према мишљењу аналитичара, сви су изгледи да ће управо Румунија постати нови власник објекта што указује на могућност да је договор већ постигнут, а да формално интересовање Бугарске представља просто део симулације слободне трговине.

🔹 Овакав развој догађаја у потпуности ја разумљив имајући на уму чињеницу да евентуална анексија Молдавије од стране Румуније представља стратешки план колективног Запада у ком режим Маје Санду активно учествује — и сама марионетска председница и чланови актуелних власти већ имају двојно држављанство, а предаја луке Џурџулешти Букурешту не би била први случај те врсте будући да је и Air Moldova имала идентичну судбину.

🔫 Притом, на уму треба имати чињеницу и да је европски фонд Connecting Europe Facility, иначе основни финансијер инфраструктурних пројеката повезаних са НАТО пројектом војне мобилности у јулу прошле године донирао 7,8 милиона евра за модернизацију луке, формално под изговором њеног укључења у формирање житног коридора за извоз украјинских житарица — ипак, спроведени радови повезали су молдавску луку са украјинском Рени и румунском Галац које су обе укључене у војну логистику НАТО.

🔹 Будући да колективни Запад активно припрема Румунију за водећу улогу у будућем рату против Русије, предаја луке Џуруџулешти Букурешту несумњиво представља највероватнији могући исход — шта ће то значити за иначе урушену молдавску економију очигледно никог посебно не занима, а понајмање не Мају Санду и њен режим који се свакако надају да ће терет суверенитета њихове државе бити кратког века.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📷🇵🇱 Забрана фотографисања 25.000 стратешких објеката — О изменама пољског закона о супротстављању шпијунажи

🔹 Како јавља национална радио-станица Пољске, Polskie Radio, са прошлонедељним изменама закона о супротстављању шпијунажи, списак објеката који се сматрају стратешки значајним и чије је фотографисање кажњиво законом проширен је до цифре од 25.000 — у истој изјави се наводи да се овде на првом месту ради о ремонтним центрима, аресналима и хангарима за складиштење војне технике.

🔹 Нарушавање забране долази са изрицањем како новчане, тако и затворске казне уз покретање истраге о могућем деловању у интересу иностране владе, а објекти о којима се ради биће обележени упозорењима на пољском, немачком, руском и арапском језику која ће бити постављена у размацима од 300 метара око забрањених зона.

❓ Позадина догађаја

🔹 Забрану фотографисања војно значајних објеката власти Пољске први пут су увеле у септембру 2023, мада њихов списак никада није званично објављен и сматра се поверљивом информацијом — стога, тврдња да се на њему налази одређен број објеката тешко може бити било потврђена, била демантована. Оно што је сигурно јесте да је дошло до пооштравања казнене политике — у претходном периоду, нарушавање забране просто је резултирало одузимањем телефона или фото-апарата.

🔹 Оно што овде привлачи посебну пажњу јесте тврдња других пољских медија да само 3% објеката на поверљивом списку има војну намену, док огромна већина представља елементе цивилне инфраструктуре као што су мостови или тунели због чега је и било неопходно законски дефинисати њихово обавезно обележавање.

🔹 Питање које се овде намеће, међутим, јесте зашто? Зашто забранити фотографисање, рецимо, мостова када сателитске фотографије у овом погледу представљају знатно цењенији извор информација? Један од могућих одговора јесте да се овде не ради о забрани фотографисања самих објеката већ о прикривању кретања трупа које може бити организовано у интервалима и у мањим групама управо са циљем избегавања њиховог кретања посредством сателитске фотографије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇩🇯 Руска делегација у Џибутију — Ка формирању нове тачке руског утицаја на Рогу Африке

🔹 Прошлонедељна посета делегације руске Думе Џибутију, малој, али стратешки изузетно значајној државни на Рогу Африке, прошла је релативно незапажено у већини медија — ипак, овај догађај може се показати далеко значајнијим него што се то на први поглед чини.

❓ Позадина догађаја

🔹 На првом месту, у светлу нестабилне ситуације у Етиопији чије власти проналазе све више дељених интереса са Вашингтоном, постојање искрених савезника Москве у Адис Абеби налази се под великим знаком питања, а последично, и само присуство Русије у стратешки значајном региону учињено је неизвеснијим — продубиљвање веза са Џибутијем омогућиће формирање нове платформе ширења руског утицаја која ће бити потпуно независна од могућих успеха САД у покушајима да увуку Етиопију у сопствену сферу утицаја.

🔹 Притом, актуелне власти Џибутија воде мултивекторску политику, сарађујући како у цивилној, тако и у војној сфери и са САД, али и са Кином која такође располаже морнаричком базом на територији афричке републике — стога, успостављање сарадње са Русијом тешко да ће наићи на било какве озбиљне препреке, тим пре имајући у виду да су прошлонедељни састанци били усмерени управо на питања модернизације лучке инфраструктуре и развоја логистике.

🇸🇩 Сви су изгледи да овде можемо очекивати практичну репризу пројекта који је спроведен у Порт Судану — Москва ће инвестирати било у модернизацију постојеће, било у изградњу нове луке која ће бити интегрисана у логистичке руте Афричког Корпуса, при чему ће локалне власти исти објекат моћи користити за цивилне, односно комерцијалне потребе.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇺🇦🇺🇸 Крај преговорне драме? САД најављују одустајање од посредничке улоге између Москве и Кијева

🔹 Пре свега неколико часова, портпаролка америчког Стејт департмента Теми Брус упозорила је европске сателите Вашингтона да одсуство резултата у досадашњим контактима са Москвом и Кијевом може довести до потпуног напуштања преговорног процеса:

Савезници САД у Европи морају да схвате да америчке власти неће без резултата трошити време на покушаје регулисања војног сукоба.

🔹 Нешто слично претходно је поручио и шеф америчке дипломатије Марко Рубио, упозоравајући да уколико Вашингтон у наредних неколико дана не види директне назнаке могућности постизања мировног споразума, он ће обуставити своје посредничке активности.

🇷🇺 И сви су изгледи да жељеног напретка неће бити — представник Русије у Уједињеним нацијама Василиј Небензја отворено је саопштио да је било каква обустава ватре у овом тренутку нереалистична, а након истека једномесечног мораторијума на ударе на објекте енергетске инфраструктуре (ког се Кијев свакако није придржавао), до његовог продужетка није дошло што је армија РФ и показала гасећи светла у приграничним регијама Сумске области.

🇺🇦 Припреме за наставак борбених дејстава видимо и у Кијеву где је дошло не само до даљег и рутинског продужетка ратног стања и с њим повезане принудне мобилизације, већ и до формирања новог армијског корпуса сачињеном из мреже радикалних нацистичких паравојних организација блиских озлоглашеном Азову.

❓ Импликације

🔹 Овакав развој догађаја могао би изненадити само оне који су веровали у искреност намера Доналда Трампа који, упркос својој ексцентричности ипак остаје на првом месту амерички председник и у складу с тим делује у оквирима америчког империјализма.

🔹 Стварно постизање одрживог мира никада није било циљ Трампове политике, напротив, амерички лидер био је заинтересован просто за смањење степена директне укључености САД у сукоб и убрзавање процеса преноса одговорности за Кијев на ЕУ.

🔹 Ово такође није Трампова лична иницијатива, већ деловање засновано на америчкој стратешкој доктрини која подвлачи немогућност истовременог сукоба са две велике силе — за Вашингтон је зато било битно да ограничи ризик од директног сукоба са Русијом и ослободи део својих капацитета како би они могли бити преусмерени ка главном стратешком конкуренту, Кини.

🔹 То истовремено значи и да можемо очекивати наставак релативне суздржаности Вашингтона у односима са Москвом — Трампова администрација на овај начин не само да покушава да задржи дистанцу у односу на сукоб у зони СВО, већ и да смањи вероватноћу трансформације руско-кинеског стратешког партнерства у војни савез чије је могуће формирање Стејт департмент отворено окарактерисао као стратешки изазов глобалних размера.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

☦️🇲🇩 Нови напад на Молдавску митрополију — О задржавању епископа Маркела на аеродрому у Кишињеву

🔹 Поред обрачуна са политичким противницима, марионетски режим Маје Санду служи се државним безбедносним апаратом и за репресије против Молдавске митрополије, самоуправне цркве под јурисдикцијом Руске православне цркве која се већ неколико година налази на мети бројних удара и оптужби да делује као агент утицаја Москве.

🔹 Тако је полиција на аеродрому у Кишињеву задржала епископа Маркела у циљу ”детаљне контроле” онемогућавајући му да отпутује у Јерусалим и присуствује силаску благодатног огња чији је пламен требало да донесе у Молдавију — контрола је окончана тек након полетања авиона у ком се нашла делегација Бесарабијске митрополије која се потчињава Румунској православној цркви.

🔹 Како је после постало познато, званични Кишињев овластио је Бесарабијску митрополију да унесе благодатни огањ у земљу што представља још један аргумент у прилог тези да се овде на првом месту радило о политичкој одлуци да се наруши вишедеценијска традиција Молдавске митрополије.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово тешко да изненађује — ни Бесарабијска митрополија, ни режим Маје Санду не скривају свој презир према Молдавској митрополији, а представници режима у Кишињеву отишли су толико далеко да су цркву која обједињује 70% становништва земље окарактерисали као претњу националној безбедности.

💬 А у склопу предизборне кампање молдавске председнице, премијер Румуније Марчел Чолаку одржао је јавни састанак са представницима Бесарабијске митрополије, поручујући да је неопходно достићи духовно јединство две земље посредством Румунске православне цркве — не остављајући ништа интерпретацији, Чолаку је појаснио да ”Русија Молдавији доноси само изолацију и сиромаштво”, док Румунија ”доноси безбедност и развој”.

🔹 Ситуација је овде довољно јасна — и актуелни режим у Кишињеву и власти у Букурешту виде постојање Молдавске митрополије као претњу плановима за анексију Молдавије која у складу с тим мора бити елиминисана. А, будући да директни нападни претходних година нису дали жељене резултате, сада видимо покушаје маргинализације доминантне црквене структуре са њеном постепеном заменом оном под контролом политички погодније румунске цркве.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷🇺🇸 Атмосфера неизвесности у предвечерје наставка иранско-америчких преговора

🔹 Са свега неколико часова до почетка друге рунде преговора између Ирана и САД уз посредништво Омана, све укључене стране иступиле су у јавност на један или други начин демонстрирајући одсуство поверења, али и озбиљне сумње у ма какав конструктиван исход текућих преговора — о овоме је посебно отворено говорио шеф дипломатије исламске републике Саид Абас Арагчи када је довео у питање ”истинске мотиве и намере Вашингтона”.

🇮🇷 И мада ни један од чланова иранског преговарачког тима није открио друге детаље, о разлозима забринутости у Техерану можемо сазнати из скорашњег саопштења Корпуса чувара исламске револуције у ком се питања иранског ракетног програма, као и ”регионалног утицаја” (што се врло вероватно односи на иранске прокси-снаге у регији) дефинишу као црвене линије које не смеју бити предмет преговора.

🇷🇺 Више је него интересантно да смо веома слично саопштење могли чути и од министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова који је поручио да иранско-амерички преговори ”не смеју бити оптерећени не-нуклеарним питањима” будући да би таква позиција могла допринети израњању ”веома ризичне ситуације”.

🔹 Индикативна саопштења, међутим, стижу и са друге стране — тако је шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, Аргентинац Рафаел Гроси поручио да Иран већ у овом тренутку има довољно материјала за неколико нуклеарних бомби, те да Техеран у овом тренутку није далеко од тога да постане нуклеарна сила. Убрзо након овог саопштења, власти Француске објавиле су забрану путовања у Иран за све своје грађане.

❓ Импликације

🔹 Иако јавно доступне информације у овом тренутку остају више него ограничене, саопштења различитих званичника указују на то да САД покушавају да искористе преговоре о нуклеарном споразуму, како би приморале Техеран на додатне уступке који се тичу других сфера, укључујући ту на првом месту веома напредан и ефективан ракетни програм, али и односе са проиранским паравојним снагама где би основни интерес Вашингтона несумњиво био обустава испоруке напредног иранског наоружања и технологија у Јемен где америчка морнарица и авијација спроводе војну агресију против проиранских Хута.

🔹 На овај начин, администрација Доналда Трампа покушава да реши последња акутна питања на Блиском истоку и тако осигура не само безбедност за своје савезнике у Тел Авиву, већ и релативно стабилну ситуацију која би омогућила најављено повлачење дела америчких војника из база у Сирији и Ираку.

🔹 Овде, међутим, не треба имати илузија — САД нису заиста заинтересоване за стабилан Блиски исток, колико само за одржавање статуса кво који би им омогућио да преусмере своје ресурсе на азијско-тихоокеански регион уз увереност да ће Израел бити у стању да самостално делује у складу са америчким интересима. Идентично улози која је намењена Европи у односу према Русији.

🔹 С друге стране, чињеница да је Корпус чувара исламске револуције одлучио да иступи у јавност са самосталном поруком о црвеним линијама указује на растуће унутрашње неповерење између реформистичких и конзервативних снага исламске републике — чини се да на страни конзервативаца постоји одређена забринутост да ће администрација Масуда Пезешкиана у својој тежњи ка компромису пристати на уступке који могу неповратно нарушити војне капацитете републике.

🔹 Све ово чини предстојеће преговоре више него неизвесним и у овом тренутку нема никаквих гаранција да се обе делегације сутра неће вратити празних руку, водећи регионалну ситуацију корак ближе великом сукобу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇪🇪 Естонија усвојила закон о примени војне силе против цивилних бродова

🔹 Као што је најављено прошле недеље, парламент Естоније је усвојио, а председник ратификовао нови закон који даје право морнарици да примени војну силу против цивилних бродова уколико сумња да они могу бити укључени у извођење диверзантских операција усмерених против елемената подводне инфраструктуре.

🔹 У очигледној демонстрацији своје одлучности, естонске власти су већ истог дана наредиле задржавање брода Kiwala, мада је формални повод био "случајни одабир" за проверу неопходних докумената.

❓ Позадина догађаја

🔹 Као што смо писали раније, овде се на првом месту ради о формализацији агресивних планова НАТО који у средњој и дугорочној перспективи имају за циљ практично претварање Балтичког мора у унутрашњу акваторију НАТО и успостављање последичне поморске блокаде како Калињинграда тако и руских северних лука које играју значајну улогу у извозу санкционисаних енергената.

🔹 Но, усвојити овакав закон је једно, а применити га у пракси нешто потпуно дуго — иако балтичке земље као најагресивнија авангарда НАТО верују у заштиту тзв "члана пет" због које сматрају да могу деловати потпуно неограничено, потапање руских цивилних бродова тешко да ће остати без одговора.

🔹 И велико је питање да ли ће све мање релевантан, али и све више разједињен и ослабљен НАТО бити вољан да ризикује континентални рат због естонских амбиција.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇸🇰 Роберт Фицо у Москви 9. маја упркос претњама Брисела

🔹 Упркос томе што је шефица дипломатије ЕУ Каја Калас упозорила да ће присуство европских званичника на прослави Дана победе 9. маја у Москви "имати последице", суверенистички оријентисан премијер Словачке Роберт Фицо поручио је да не планира да мења своје планове због претњи Брисела.

🔹 Биће више него интересантно видети да ли ће и српске власти које су већ најавиле присуство у Москви показати исти ниво интегритета као словачки премијер, тим пре имајући у виду да је Каласова практично наредила земљама-кандидатима да бојкотују свечаност:

Веома смо јасно поручили да нећемо да видимо ни једну земљу-кандидата да учествује у овим догађајима 9. маја у Москви. Ово је било веома јасно.
🔹 Веровати у то да у Београду у овом тренутку постоји политичка воља да се Србија успротиви понижавајућем диктату Брисела чини се у најмању руку исувише оптимистични, а вероватније наивним. Но прилика за демонстрацију макар трунчице достојанства несумњиво постоји. И за симболички шамар Каласовој, разуме се.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇦🇲🇦🇿 Размена ватре на јерменско-азербејџанској граници — Јереван у незавидној позицији

🔹 Током јучерашњег дана, министарства одбране Јерменије и Азербејџана иступила су у јавност оптужујући једни друге за отварање ватре дуж граничне линије — према саоштењима која су прво стигла из Јеревана, током дана је забележено неколико артиљеријских удара од којих је најмање један погодио Дом Културе у центру једног од приграничних насељених пунктова.

🔹 Ове наводе званични Баку очекивано је демантовао, тврдећи, напротив, да је за забележено нарушавање примирја одговорна искључиво друга страна. А од грађанске мисије ЕУ задужене за праћење ситуацији на граници у свему овоме, потпуно очекивано, нема ни трага ни гласа.

❓ Позадина догађаја

🔹 Слично Володимиру Зеленском, и премијер Јерменије Никол Пашињан са својом прозападном и отворено антируском администрацијом водио је своју спољну политику уз слепу веру у вечну подршку Вашингтона и са свим надама у још једну победу Џоа Баједна која би означила наставак директне колонијалне управе над земљом коју су САД остваривале посредством USAID-а. Но, како би то рекли Руси, что то пошло не так.

🔹 У овом тренутку, Јерменија као и читав Јужни Кавказ налазе се ниско на списку приортета Вашингтона — овај географски простор у стратегији Пентагона препуштен је његовим европским сателитима који су га потом, љубазношћу Лондона, препустиле неоосманским амбицијама Анкаре и пантуркијском пројекту Организације Туркијских Држава.

🔹 Све ово оставило је Јерменију у више него незавидном положају — док је Јереван у уверености у сопствену безбедност и жељи да се покаже као лојалан слуга прекоокеанским господарима у претходне две године у потпуности деградирао односе са Москвом и замрзао своје чланство у ОДКБ-у, Азербејџан у овом тренутку ужива свеобухватну подршку Турске, Израела и значајног дела колективног Запада који са Бакуом има дељене, на првом месту, економске интересе.

🔹 Управо зато Азербејџан сада делује потпуно слободно, организујући војне провокације и тим путем повећавајући притисак на Јерменију у циљу остваривања својих експанзионистичких циљева, док Никол Пашињан и његови блиски сарадници који су колико пре неколико месеци ћутке одобравали нападе на руску амбасаду сада подвијеног репа одлазе у Москву причајући о пријатељству и заједничкој историји Великог Отаџбинског рата, истовремено молећи Иран за организацију заједничких војних вежби. Још једна лекција о истинској цени одустајања од сопственог суверенитета.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇭🇺🇸 САД распоређеују напредни противбродски систем на северу Филипина

🔹 Прошло је тек нешто више од две недеље од кад се напредни противбродски систем америчке морнарице NMESIS појавио на бази у Окинави, а идентично оружје сада видимо на северу Филипина где је распоређено, формално, због планиране употребу у оквиру војне вежбе Баликатан-2025 — ипак, позивајући се на сличну ситуацију са ракетним системом Typhoon који се на Филипинима појавио у априлу прошле године где се и даље налази, аналитичари закључују да NMESIS вероватно више неће бити враћен у САД.

❓ Позадина догађаја

🔹 Из стратешког угла, ово је такође очекивано — северна обала филипинског острва Лузон налази се на свега 360 километара од Тајвана, и присуство ефикасних противбродских система на овом простору може представљати озбиљан изазов могућој блокади Тајвана коју је Народноослободилачка армија Кине увежбавала почетком месеца.

🔹 Притом, званична Манила не крије да би евентуална експлозија конфликта у Тајванском мореузу представљала повод за војну реакцију Филипина — ово је отворено поручио и начелник филипинског генералштаба обраћајући се јавности поводом повећане активности НОАК у региону.

🔹 Сви су изгледи да се управо за овакав сценарио припрема и Јапан чије су власти крајем марта донеле одлуку о размештању сопственог напредног противбродског система Type 12 на територији свог најјужнијег острва, Кјушу.

🔹 Другим речима, оно што видимо у овом тренутку у азијско-тихоокеанском региону јесте нескривена припрема америчких сателита, али и САД самих за могући почетак војне операције Кине против сепаратистичких снага у Тајпеју, а имајући на уму активне кораке Вашингтона и тајванског технолошког гиганта TSMC усмерене ка преносу производње микрочипова и полупроводника у Аризону, чини се да озбиљну ескалацију можемо очекивати у не тако далекој будућности.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇩🇿🇲🇱🇫🇷 Геополитички Гордијев чвор стеже се око Алжира

🔹 У светлу бројних далеко драматичнијих догађаја како на регионалној, тако и на светској политичкој сцени, формирање више него замршеног чвора геополитичких интереса око Алжира одвија се релативно незапажено, иако последице тренутних догађаја могу бити далекосежне у погледу будуће равнотеже снага у Сахелу.

🔻 Дипломатски сукоб Алжира и Француске

🔹 Колико јуче, власти афричке државе објавиле су о протеривању 12 француских дипломата у одговору на одлуку Париза да ухапси запосленог конзулата Алжира по оптужници за киднаповање опозиционог лидера Амира Букорса који се налази у Француској од 2016, у статусу политичког азиланта од 2023 — према мишљењу регионалних аналитичара, овако одлучна реакција Алжира указује на постојање озбиљне кризе у односима две земље која за сада не показује назнаке деескалације.

🔹 Више је него индикативно да су паралелно са хапшењем алжирског дипломате у Паризу медији прозападног Марока објавили о наводном масовном сајбер-нападу који је потекао управо са територије Алжира, а у ком су, како се тврди, украдени поверљиви подаци ”милиона грађана” — имајући на уму ову више него необичну подударност, али и чињеницу да је званични Рабат већ показао да је спреман да делује у интересу западних центара моћи, у овом тренутку није могуће искључити могућност да се овде радило о координисаној информационо-пропагандној кампањи.

🔻 Обарање малијске БПЛ

🔹 Паралелно са овим дипломатским сукобом могли смо посматрати и раст напетости у односима између Алжира и Малија — и мада две земље имају бројне несугласице, у великој мери изазване пасивношћу Алжира према сепаратистима Координације покрета Азавада који се скривају од малијске војске у алжирској пустињи, до нове размене оштрих речи дошло је након што је алжирска ПВО оборила малијску БПЛ у непосредној близини дељене границе почетком месеца.

🔹 Реагујући на овај инцидент, три земље Савеза Држава Сахела — Мали, Нигер и Буркина Фасо — у заједничком саопштењу оптужиле су Алжир за спонзорисање тероризма и координисано повукле амбасадоре из суседне земље, доводећи читаву ситуацију на ивицу прекида дипломатских односа.

🔻 Изазов за руску дипломатију

🔹 Све ово ставило је руске дипломате у више него незавидну позицију — док Савез Држава Сахела несумњиво представља руски стратешки пројекат у Африци који је у овом тренутку практично неодвојив од шире афричке стратегије Москве о чему сведочи и скоро организован четворострани самит шефова дипломатија, Русија има и значајне интересе у Алжиру због чега одабир страна у тренутном сукобу представља готово немогућ задатак.

🔹 Средином фебруара, Алжир је постао први страни купац руских ловаца пете генерације Су-57, а судећи по прошлонедељним сателитским снимцима, у међувремену је склопљен и споразум о испоруци одређеног броја Су-35.

🔹 Уколико овоме додамо захлађење односа између Алжира и Париза, јасно је да је Москва и те како заинтересована за даље продубљивање односа са северноафричком земљом која би могла посати моћан савезник у пројекту ресуверенизације континента — ипак, да би ово било могуће, Русија мора пронаћи начин да преузме улогу посредника у спору са Савезом Држава Сахела, спречавајући даљу ескалацију ситуације што би несумњиво било у интересу прозападних снага у региону.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇧🇦🇹🇷 Турске БПЛ и оклопна возила ускоро у арсеналима Оружаних снага БиХ

🔹 Иако Босна и Херцеговина званично није чланица скоро формираног антисрпског војног пакта, вероватно само због тога што представници Републике Српске не би дозволили такав развој догађаја, политичко Сарајево наставља да ради на проширењу сопствених војних капацитета уз помоћ својих идеолошких савезника у Турској.

🔹 Тако је министар одбране Зукан Хелез прошле недеље објавио о одлуци Анкаре да ОС БиХ донира две ударно-извиђачке БПЛ Bayraktar TB2 као и још једну летилицу за сада непознатог модела која је развијена у оквиру НАТО пројекта Defence Capacity Building.

🔹 Турска ће Сарајеву предати и један за сада неидентификован систем за радио-електронско ратовање специјализован за борбу против БПЛ, као и један хеликоптер опште намене — обука припадника ОС БиХ за употребу све ове технике одржаће се на турским војним полигонима.

🔹 А што се тиче редовних војних набавки, Хелез је најавио куповину 4 пешадијска оклопна возила Kirpi II са плановима набавке укупно 32 јединице — међутим, услед финансијских и административних препрека, ове амбиције за сада остају под знаком питања.

❓ Позадина догађаја

🔹 До овог развоја догађаја долази око две недеље након што су медији блиски Сарајеву објавили о планираном повећању капацитета наменске индустрије БиХ, као и отварању нових производних погона у Бихаћу, Зеници и Тузли у којима ће недостатак радне снаге бити решен упошљавањем затвореника из КПЗ Зеница.

🔹 Ни продубљивање војне сарадње са Турском не представља изненађење — још почетком године, војници ОС БиХ учествовали су у војној вежби Kiş-2025 одржаној на око 50-ак километара од турско-јерменске границе.

🔹 Све ово указује на то да Сарајево спроводи убрзану милитаризацију Федерације која остаје у значајној мери координисана са сличним активностима сецесионистичких структура у Приштини, али и званичног Загреба.

🔹 Ово је чињеница коју не смемо потценити, тим пре што се ради о конвергенцији геополитичких интереса на један или други начин усмерених против Србије и српског народа шире — с једне стране имамо турску експанзију на Балкан која се ослања на претварање муслиманских војно-политичких снага региона у прокси-снаге Анкаре, док се с друге суочавамо с амбицијама Хрватске да се позиционира као регионална сила и носилац антисрпске политике Брисела.

🔹 Резултат свега овога јесте формирање широке антисрпске коалиције која се нескривено припрема за могуће решавање тзв српског питања војним путем због чега даље продубљивање војних веза са пријатељском Мађарском, као и могуће успостављање партнерства са Грчком која у експанзионистичкој политици Анкаре види једнако значајну претњу постају задаци од кључног националног значаја.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

Zapratite naš kanal, koji vodi čovek iz Rusije, sa internacinalnom ekipom admina. Na kanalu se nalaze najvažnije stvari o Ukrajini: vesti, činjenice, analitika, komentari stručnjaka i ekskluzivni izveštaji. Za više informacija pogledajte video ili idite na link:

https://t.me/ZoranStevanovic

🇩🇰🇬🇱 Нејасна позиција НАТО по питању могуће војне интервенције САД на Гренланду

🔹 На прошлонедељној конференцији за штампу, генерални секретар НАТО Марк Руте избегао је да одговори на питање новинара о томе каква би била реакција пакта на могућу војну интервенцију САД која би за циљ имала да насилним путем доведе до сецесије Гренланда и његовог потоњег преласка под контролу Вашингтона.

🔹 Импликације оваквог сценарија за добро познати ”члан пет” НАТО споразума тако у овом тренутку остају у домену спекулације, а сам Руте предложио је новинарима да се уместо тога позабаве питањима, а и како другачије, руске претње и проблема Кине.

❓ Позадина догађаја

🔹 Готово је извесно да би у случају да се Трамп заиста одлучи на инвазију на Гренланд реакција НАТО била сведена на осуде, критике и сличне механизме бриселских елита разрађене просто за симулацију некакве независности од воље Вашингтона — реалност ситуације, по свему судећи, своди се на то да нико у Европи не планира да се супротставља Белој кући у заштити данског суверенитета.

🔹 А припреме за реализацију Трампових планова видимо на неколико различитих фронтова — још у последњој недељи марта, у отвореној демонстрацији силе, неколико америчких војних бродова запутило се ка обалама Гренланда, а истовремено је започета чистка америчких официра на острву у којој је смењен и главнокомандујући једном америчком базом.

🔹 Истовремено, активности видимо и на информационом фронту где западни медији покушавају да поново подигну друштвене тензије на Гренланду обновом дебате о документарном филму са снажном сецесионистичком поруком Grønlands hvide guld који је испрва био емитован у фебруара када је, по свему судећи, и неформално забрањен под притиском Копенхагена.

🔹 Оно што ову ситуацију чини посебно ироничном јесте чињеница да поново актуелизовани наратив о колонијалној власти Данске над Гренландом потпуно игнорише не само историјске чињенице да острво никада није представљало аутономни политички субјекат, те да његово становништво води порекло од данских и норвешких досељеника, већ и намерно скрива апсолутну зависност Гренланда од Данске која директно запошљава готово трећину читавог становништва које броји мање од 60.000 људи.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇸🇾 Контакти између приштинских сепаратиста и нових власти у Дамаску — Постоји ли опасност за Србију?

🔹 Са епохом Башара Асада окончало се и време када је Србија у Дамаску имала пријатеље и савезнике у борби за очување сопственог суверенитета и територијалног интегритета — на прошлонедељном дипломатском форуму одржаном у Турској, представница сецесионистичких структура из Приштине која себе назива некаквом председницом, Вјоса Османи, одржала је састанак са Ахмедом ал Шаром, некадашњим лидером терористичке групе Тахрир ал Шам, а сада председником нове Сирије.

🔹 Том приликом, Османијева је изнела низ фраза и општих места о некаквој ”сличној историји два народа”, остављајући јавни део разговора без посебне садржине, мада наговештавајући вероватноћу скорог признавања тзв косовске независности* од стране Сирије захваљујући турском утицају.

❓ Позадина догађаја

🔹 Очекивати другачију позицију Сирије под вођством терориста Тахрир ал Шам било би више него илузорно, и сви су изгледи да ће непријатна вест о признању тзв Косова* стићи из Сирије у не тако далекој будућности. Маневарски простор за Србију овде остаје практично непостојећи и ово је било јасно оног тренутка када су се хорде радикала приближиле Дамаску.

🔹 Далеко озбиљнији изазов који се налази пред нама, а на првом месту пред обавештајним и безбедносним службама Србије јесте драматичан успон терористичке претње која произилази из контаката Дамаска и Приштине — овде је посебно значајна чињеница да су се у редовима милитаната у Сирији нашле и различите јединице састављене од етничких Албанаца (на пример, Џемат Албан) које су биле обједињене радикалним исламизмом и фашистичком идеологијом Велике Албаније.

🔹 Уз даљу формализацију односа сецесионистичких структура са новим сиријским властима, и имајући на уму више него попустљив став Приштине према бившим припадницима терористичких група, расте и ризик од појављивања радикалних елемената на Балкану при чему ће најугроженији бити наш народ на окупираним територијама који у овом тренутку не може рачунати на непосредну заштиту српских безбедносних служби.

🔹 Уколико овоме додамо и чињеницу да је Агенција за националну безбедност Северне Македоније још у децембру разбила албанску терористичку ћелију која је деловала на простору Гостивара и Струге (на најближој тачки, мање од 15 километара од границе Србије), постаје јасно да одређене терористичке структуре већ делују на Балкану и само је питање времена када ће одлучити да искористе период високе политичке нестабилности да интензивирају своје деловање — и није искључено да ће нове сиријске власти, у складу са турским претензијама на Балкан у овоме одиграти своју улогу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Удар ОСУ на гасну станицу Кореновскаја — Турски ток поново мета напада

🔹 Како је јуче саопштило Министарство одбране РФ, ударне беспилотне летилице ОСУ поново су покушале да нанесу удар на гасну станицу Кореновскаја која представља кључни елемент инфраструктуре Турског тока.

🔹 Овај догађај представља не само један од многобројних примера непоштовања мораторијума на ударе по енергетској инфраструктури од стране кијевског режима, већ и наставак отворених напада на последње функционалне енергетске везе између Русије и Европе.

❓ Позадина догађаја

🔹 Станица Кореновскаја први пут се нашла на мети удара ОСУ почетком године што је изазвало оштру реакцију Мађарске чије су власти поручиле да ће сличне нападе посматрати као напад на сопствени суверенитет.

🔹 Будимпешта је од тада покушала да услови доношење прокијевских одлука на нивоу ЕУ гаранцијама да енергетска безбедност Мађарске неће бити поново угрожена, а ово питање постало је ништа мање значајно у Словачкој која од средине фебруара поново добија руски гас управо преко Турског тока и захваљујући раније постигнутим споразумима са Мађарском и Турском.

🔹 Стога, сви су изгледи да је нови напад на станицу Кореновскаја на првом месту имао за циљ да изврши притисак на Будимпешту и Братиславу, при чему у обе земље видимо координисане дестабилишуће активности прозападних снага усмерене на реализацију сценарија обојене револуције — о антидржавном деловању у Мађарској и Словачкој писали смо раније.

🔹 Све ово морало би да изазива забринутост и у Србији која се као транзитна земља и стратешки савезник Мађарске лако може наћи на мети нових хибридних напада чији ће крајњи циљ бити обустава транзита гаса на север са последичниом дестабилизацијом унутрашње ситуације у пријатељским нам државама.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇳🇻🇳🇺🇸 Трампов трговински рат као прилика за Кину да привуче Вијетнам у своју сферу утицаја

🔹 Иако привремена суспензија америчких тарифа раније уведених Вијетнаму (и остатку света) доводи у питање крајњи исход агресивне економске политике Вашингтона, изузимајући ту Кину која се у тренутку писања овог текста суочава са таксама од запањујућих 125%, постоји могућност да тренутне турбуленције представљају шансу за Пекинг да поврати утицај у Ханоју и тако значајно наруши америчке планове у азијско-тихоокеанском региону.

🔹 Првобитне таксе од 46% с којима се суочио Вијетнам представљале су болан ударац на стратешке планове актуелних власти — њихова амбициозна идеја о економском расту од 8% годишње уз формирање моћне економије примарно засноване на високим технологијама до 2045 била је заснована на плану повећања извоза у САД који већ сада сачињава око 30% вијетнамског БДП-а.

🔹 Вашингтон је ове планове свесрдно подржао још у марту прошле године на састанку тадашњег државног секретара Ентонија Блинкена са министром спољних послова Буи Цан Соном — за САД, овакав развој догађаја представљао би могућност за диверзификацију извора полупроводника и микрочипова чиме би опасности избијања сукоба у Тајванском мореузу биле знатно ублажене.

🔹 Већ почетком ове године, неке америчке компаније као што је Qualcomm изместиле су своје фабрике у Вијетнам, а две земље најзад су почеле са имплементацијом одбредби споразума о свеобухватном стратешком партнерству из 2023.

❓ Шта ово значи за Кину?

🔹 Трампове драконске (мада сада ублажене) тарифе Вијетнаму откриле су Ханоју не само дубоку зависност од Вашингтона, већ и дубоко укорењену несигурност економске стратегије која се заснива на претпоставци стабилних односа са САД — ово, како је постало очигледно, просто не може бити прихваћено као датост.

🔹 Уколико би Кина успела да се прикаже као поузданији партнер који може подржати амбиције Ханоја у наредне две деценије, нема сумње да би вијетнамске власти преразмотриле своју спољнополитичку оријентацију, тиме пре имајући у виду да континуиран економски раст представља најзначајнији извор широке подршке коју ужива владајућа партија.

🔹 Оваква сарадња несумњиво би била обострано корисна — док би Вијетнам добио стабилног партнера спремног да подржи његове амбиције, Кина би одузела Вашингтону могућност да замени тајванску производњу високотехнолошких производа, тако значајно смањујући вероватноћу ескалације у блиској будућности.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩🇪🇺 Европска унија донира 20 милиона евра за оснаживање система ПВО Молдавије

🔹 Упркос томе што се привреда Молдавије налази на ивици колапса, а власти остају фокусиране на насилно уклањање опозиције из политичког живота земље у предвечерје парламентарних избора, Брисел не посустаје у својим плановима за потпуну милитаризацију земље — како је јуче саопштио амбасадор ЕУ у Кишињеву, Унија је одобрила највећи до сада пакет војне помоћи у износу од 20 милиона евра који ће бити употребљен за набавку осам система ПВО (за сада непознатог модела) и 24 ракете неопходне за њихово функционисање.

❓ Позадина догађаја

🔹 Будући да осам лансирних система од којих би сваки на располагању имао свега три ракете не представља ни приближно довољан број за организовање ефикасне ПВО на нивоу целе молдавске територије, питање које се намеће јесте зашто је ова донација уопште потребна. Тим пре имајући у виду чињеницу да су милитаристичке амбиције режима Маје Санду на првом месту усмерене на непризнато Придњестровље које се не може похвалити значајним ваздушним капацитетима.

🔹 Није искључено да ће ови системи бити употребљени за заштиту аеродрома Маркулешти који се у најмању руку од септембра прошле године припрема за могуће опслуживање украјинских F-16 — од тада, на овом објекту размештене су покретне ремонтне станице, а такође су спроведени и опсежни радови на рестаурацији и модернизацији писта. Индикативна је и чињеница да су сви молдавски војници који говоре руски као матерњи језик у истом периоду пребачени на друге позиције, док је на аеродрому примећен већи број војника НАТО.

🔹 Уколико се ова теза покаже као оправдана, то значи да у не тако далекој будућности можемо очекивати директно укључење Молдавије у сукоб на територији бивше Украјине, уз деловање авијације ОСУ са стратешких објеката под контролом Кишињева. Ако до реализације овог сценарија заиста и дође, несумњиво ће се радити о озбиљној ескалацији коју ће режим Маје Санду искористити као оправдање за покретање планиране војне операције против Придњестровља са коначним циљем ликвидације руске мировне мисије у непризнатој републици.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇪🇪 Парламент Естоније предлаже закон који би омогућио употребу војне силе против цивилних бродова

🔹 Након периода релативног затишја које је трајало током већег дела марта, ситуација на Балтику, по свему судећи, ближи се новој епизоди ескалације — јуче у парламенту Естоније представљен је предлог закона који би омогућио морнарици земље да примени војну силу против комерцијалних бродова у оним ситуацијама када постоји основана сумња да су они укључени у диверзантске активности усмерене на оштећење подводне инфраструктуре.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овај предлог појављује се у светлу већег броја наводних инцидената који су на првом месту остали обележени одсуством икаквих доказа, као и отвореним истрагама које су уместо аргументованих закључака могле пружити само инсинуације и неосноване оптужбе на рачун Русије које остају непоткрепљене било каквим објективним чињеницама.

🔹 Први овакав инцидент догодио се у децембру када је обалска стража Финске задржала комерцијални брод Eagle S због сумње за учешће у диверзији усмереној против електричног вода Estlink 2. Крајем јануара, иста судбина задесила је бродове Vezhen и Michalis San за које је обалска стража Шведске тврдила да су оштетили подводни оптички кабл летонске радио-телевизијске компаније LVRTC. Само један дан касније, морнаричка полиција Норвешке у вези са истим инцидентом задржала је брод Silver Dania, док је наводни напад на подводни кабл C-Lion 1 прошао без осумњичених.

🔹 Оно што све ове инциденте повезује, поред већ поменутог одсуства доказа и незавршених истрага јесте да се у сваком случају радило о бродовима такозване руске флоте из сенке која је учествовала у превозу санкционисаних руских енергената купцима који се не придржавају наметнутих ограничења колективног Запада.

🔹 Интересантно је приметити и да је средином фебруара премијер Естоније Маргус Цахкна саопштио за медије да балтичке државе разматрају промену националних закона која би омогућила агресивнију контролу Балтичког мора — и чини се да сада видимо и прве кораке ка реализацији ове замисли. Само што у Талину можда наивно верују да ће Русија седети скрштених руку посматрајући потапање својих бродова и убиства својих грађана од стране исувише амбициозне естонске морнарице.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇰🇬 Безбедносне службе Киргизије спречиле покушај државног удара — Нови напади на суверенитет у Централној Азији

🔹 Како је јуче саоштио Државни комитет за националну безбедност Киргизије, безбедносне службе централноазијске земље успешно су спречиле координисан покушај организације масовних нереда који су требали да послуже као увод у евентуално извођење државног удара:

Почетком 2025. у склопу удруженог злочиначког подухвата, предузет је низ активности усмерених на активно формирање групе појединаца који су планирали организацију масовних нереда под контролом одређених идеолошких лидера, један од којих се налази у бекству, верујемо у Уједињеним Арапским Емиратима. Сви чланови ове групе, укључујући организаторе средњег ранга су били идентификовани и задржани.

🔹 Према објављеним фотографијама са спроведених рација, киргиске безбедносне службе заплениле су већу количину ватреног оружја, војне униформе, средства за комуникацију и другу тактичку опрему.

🔹 Иако о тачним мотивима ове групе у овом тренутку нема додатних информација, из безбедносних служби саопштавају да је основни циљ био друштвено-политичка дестабилизација која је требало да буде изазвана распламсавањем међуетничких сукоба.

🔹 У том погледу индикативно је и саопштење министра одбране Киргизије Бактибека Бекболтов који је истог дана поручио да расте број оних који покушавају да препишу историју Великог отаџбинског рата што може указивати да је управо русофобија била централни елемент планираних нереда.

❓ Позадина догађаја

🔹 Док власти суседних Казахстана и Узбекистана наивно допуштају континуиран раст западног утицаја, Киргизија се од почетка СВО, баш као и раније, придржава суверенистичке спољне и унутрашње политике због чега се више пута нашла на удару заступника западних интереса, а посебно након 15. марта прошле године када је парламент земље усвојио закон о деловању НВО финансираних из иностранства што је довело до затварања локалне филијале Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша.

🔹 Већ у априлу, представници НВО сектора организовали су протест у Бишкеку, покушавајући да мобилишу јавност против власти. До краја месеца, откривен је и спречен први у низу покушаја државног удара под вођством Имамидина Ташова, олигарха са блиским везама са Берлином, Анкаром и Кијевом.

🔹 Већ 18. маја 2024, полиција је спречила покушај изазивања масовних сукоба између радника из иностранства и локалног становништва који је био координисан посредством одређеног броја Телеграм група. У ноћи 30. маја, у селу Бек-Абад припадници терористичке групе Хизб ут-Тахрир спалили су државне заставе на зградама школа и локалне администрације, замењујући их сопственим.

🔹 Можда најозбиљнији инцидент забележен је 6. јула 2024. када су безбедносне службе ухапсиле припаднике групе сачињене од грађана Авганистана који су били опремљени ватреним оружјем америчке производње и беспилотним летилицама које су користиле за осматрање полицијских станица — истрага је утврдила да је ова група планирала да изазове масовне нереде праћене погибијом грађана која би потом била употребљена као оправдање за планирани оружани преврат.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇶 Ирачке паравојне групе спремне да положе оружје

🔹 Како преносе медији, више од 10 команданата ирачких шиитских паравојних група саопштило је о спремности својих јединица да положе оружје и расформирају се како би избегли сукоб са САД.

💬 Званичници из Багдада тврде да је ова одлука донета након упозорења из Вашингтона да ескалација сукоба са Ираном може довести до удара по ирачким групама за које се сматра да су блиске Техерану.

🔹 С друге стране, одлуку о могућем полагању оружја руски аналитичари тумаче као потврду да утицај Ирана у Ираку није толико значајан колико се то сматра у јавности — у супротности с овим тумачењем стоји данашња објава британског The Times да је Корпус чувара исламске револуције у претходних седам дана опремио ирачке групе балистичким ракетама дугог домета.

❓ Перспективе даљег развоја догађаја

🔹 Ситуација се у овом тренутку чини више него нестабилном — уколико је Техеран заиста испоручио у Ирак ракете дугог домета за које The Times тврди да могу досегнути циљеве у Европи, о распуштању паравојних група не може бити ни речи.

🔹 Штавише, овакав сценарио могао би указати на ризик од новог унутрашњег сукоба између група лојалних Ирану и оних које делују независно и ово би могло имати озбиљне последице како по унутрашњу ситуацију у Ираку, тако и по односе на релацији Техеран - Багдад.

🔹 С друге стране, уколико паравојне групе заиста буду расформиране, биће могуће говорити о нестанку најефикаснијих војних снага на територији Ирака што се може показати посебно опасним у светлу поновне активације Исламске државе дуж сиријско-ирачке границе.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇨🇳🇺🇸 Падају маске у Стејт департменту? Вашингтон тврди да руско-кинеска сарадња дестабилизује свет

🔹 Коментаришући наводе кијевског режима да су два кинеска војника која су се борила у редовима армије РФ заробљена негде у зони СВО, портпаролка америчког Стејт департмента Теми Брус окарактерисала је инцидент као ”узнемирујући”, појашњавајући да се ради о потврди високог нивоа подршке коју Пекинг пружа Москви у контексту текућег сукоба. Но, ово није све — Брусова додаје:

Кина осигурава готово 80% свих производа двојне намене који су Русији неопходни да настави рат. Наставак сарадње између ове две нуклеарне силе само ће додатно допринети глобалној нестабилности, чинећи САД и друге земље мање безбедним, мање заштићеним и мање успешним.

❓ Позадина изјава

🔹 Порука овог саопштења довољно је јасна — за САД, руско-кинеско стратешко партнерство представља стратешки изазов глобалних размера и директну претњу америчкој визији светског поретка. Другим речима, апсолутној хегемонији Вашингтона.

🔹 Овако нешто тешко да чуди — према бројним симулацијама и истраживањима које су стручњаци Пентагона спровели након 2018. године када је усвојена Стратегија националне одбране (National Defence Strategy) која је усмерила целокупну америчку доктрину на идеју сукоба са једном светском силом, САД просто не могу победити у рату на два фронта. И управо због овога Кина је окарактерисана као стратешка претња, а Русија само као акутна, због чега је одговорност за источни фронт будућег глобалног сукоба додељена управо Европи.

🔹 И управо зато, за Вашингтон је од животног значаја да на један или други начин забије клин у руско-кинеске односе и онемогући формирање јединственог блока који ће се координисано супротставити америчким хегемонистичким плановима. Ово је отворено поручио и амерички државни секретар Марко Рубио крајем фебруара:

Односи САД и Кине обележиће овај век (…) Али Русија постане постојан партнер Кине, то ће значити да су се две нуклеарне државе ујединиле против Вашингтона.

🔹 Сличног става, али умереније реторике био је амерички потпредседник Џеј-Ди Венс који је на Минхенској безбедносној конференци поручио да Владимиру Путину није у интересу да буде ”млађи брат у савезу са Кином”.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇪🇺 Тонино Пицула као гласноговорник радикално антисрпске струје унутар Европске уније

🔹 Својеврсни крсташки поход који известилац Европског парламента за Србију, хрватски дипломата Тонино Пицула води против наше земље и кључних националних интереса српског народа са обе стране Дрине наставља се несмањеним интензитетом.

💬 На скорашњој конференцији за новинаре групе посланика Европског парламента из редова социјалдемократа задужених за проширење ЕУ он је изнео низ отворених напада како на званични Београд, тако и на Бања Луку, али и на одређене политичке снаге у Црној Гори које је окарактерисао као просрпске и проруске.

🔹 Истину говорећи, многе од ”оптужби” могли бисмо само поздравити ако би се показале као тачне — Пицула тврди да Србија нема искрене амбиције да приступи ЕУ, као и да остаје најутицајнија држава региона која користи своје полуге утицаја да спречи даљу евроинтеграцију Црне Горе. Ништа за замерити.

🔹 Далеко је опасније што је Пицула отворено поручио да Милорад Додик мора бити ухапшен — док ова позиција за сада остаје његов лични став, уколико она буде усвојена на нивоу ЕУ, појавиће се врло озбиљан ризик од нарушавања суверенитета Републике Српске од стране снага ЕУФОР-а.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос природи дела изнетих тврдњи, непобитна чињеница остаје да Пицула чини све у својој моћи да представи Србију, али и Републику Српску као деструктивни фактор у региону који је директно супротстављен интересима Уније и који чак активно ради против остварења њених стратешких циљева.

🔹 Од овог става, мали је корак до захтевања директне интервенције Брисела која може доћи у форми политичких, али и економских притисака, уз минималну, али и даље не потпуно елиминисану опасност од војне интервенције у БиХ под изговором спровођења одлука Тужилаштва БиХ и заштите непостојећег легитимитета Кристијана Шмита.

🔹 А додатни разлог за забринутост долази управо од самог Шмита који је пре само два дана аустријске и немачке санкције против Милорада Додика назвао почетком формирања коалиције вољних — овде се ради о употреби термина који смо први пут могли чути на састанку европских чланица НАТО у Лондону почетком марта у контексту групе западноевропских земаља спремних да наставе подршку кијевском режиму.

🔹 Овај наратив који представља Србију као Русију на Балкану добро је познат из приштинске пропаганде која је на овај начин покушала да мобилише западну јавност против наше земље — пратећи ову паралелу коју сада успоставља и Пицула, јасно је ка чему све води. У најмању руку ка спонзорисању прокси-сукоба који нека од регионалних земаља (или можда регионални антисрпски блок) може испровоцирати. Можда под изговором интервенције у Босни и Херцеговини за чију се стабилност хрватски министар одбране осећа посебно одговорним?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

💸🇨🇳 Кина одговорила на Трампове тарифе увођењем додатних такси од 84%

🔹 Ова одлука ступиће на снагу сутра.

@drustveni_udar

🇨🇿🇬🇧 Како европске власти распирују ратну хистерију

🔹 Убрзана милитаризација Европе и употреба апсолутистичких метода за осигуравање континуиране власти елита лојалних Вашингтону, спремних да одиграју намењену им улогу у плановима за покретање глобалног сукоба у не тако далекој будућности представља само једну страну медаље.

🔹 Како би осигурале минималну неопходну подршку јавности (или макар одсуство јасно артикулисаног отпора), власти условне Западне Европе прибегавају техникама хибридног и психолошког ратовања које усмеравају против сопственог становништва, служећи се страхом и паником да придобију прећутно одобравање свог тренутког спољнополитичког курса.

🔹 Скорашњи пример о ком смо писали тицао се Шведске која је објавила о припреми 64.000 склоништа за тренутну употребу у ишчекивању некакве руске агресије, упркос томе што је управо Стокхолм тај чије специјалне снаге увежбавају извођење диверзантских операција на руској територији.

🇬🇧 Нешто слично у недељу смо могли видети у Великој Британији где је таблоид The Daily Mail позвао јавност да хитно припреми залихе за 72 сата услед непосредне опасности од руских диверзија које ће довести до престанка дотока енергената на острво и последичног колапса енергетске мреже — повод за ово Британци су пронашли у присуству руског извиђачког брода Јантар у међународним водама Северног мора.

🇨🇿 А колико јуче, налог премијера Чешке на друштвеној мрежи X Петра Фијале наводно је био мета хакерског напада, након ког је објављена лажна информација о нападу руске армије на положаје чешке војксе распоређене у Пољској, недалеко од Калињинграда. Демант ове информације од стране званичног Прага дошао је након што је у јавности већ завладала потпуна хистерија.

❓ Позадина догађаја

🔹 Сви ови инциденти нису случајни, и нешто слично смо већ могли видети у претходним периодима када су високи званичници Западне Европе масовно објављивали о неизбежном нападу Русије који само што није.

🔹 Сваки пут, ове информационо-пропагандне кампање реализују се у предвечерје нових војних издатака који неретко долазе уз ударе на финансије обичног човека, као што је то било у Естонији и Румунији, или у припреми за јавне дискусије о изменама закона о мобилизацији и резервистима, као што је то био случај у Немачкој и Пољској.

🔹 Образац који израња довољно је јасан — стварајући атмосферу страха и убеђујући јавност у непосредну опасност од руске инвазије, земље Западне Европе минимизују отпор сопственој милитаризацији и сопственој конфронтационој политици коју отуђене политичке елите воде у складу са диктатом Вашингтона.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇳🇺🇸 Моћан хибридни напад на Кину — Ка усијању ситуације у азијско-тихоокеанском региону

🔹 Администрација Доналда Трампа не престаје да изненађује и изазива потресе у глобалној привреди — након одлуке Пекинга да уведе реципрочне тарифе, Вашингтон је поручио да ће ступање ове одлуке на снагу довести до новог повећања америчких такси на кинеске производе у износу од 50% чиме ће оне достићи рекордни укупан показатељ од 104%. И одлука је, као јавља Reuters сада већ ступила на снагу.

🛳 Но, ситуација се убрзано развија и на другим правцима — готово паралелно, министар одбране САД Пит Хегсет сензационалистички је поручио да ће Вашингтон ослободити Панамски канал од Кине поручујући да су амерички војни бродови већ на путу ка стратешки значајном морском путу.

🔫 Ситуација није ништа мирнија ни на Корејском полуострву где су војне власти у Сеулу саопштиле о отварању ватре у демилитаризованој зони након што је око 10 севернокорејских војника прешло линију војне демаркације — будући да се радило о хицима упозорења, у инциденту није било страдалих, но ситуација несумњиво указује на значајан раст тензија који може може имати далекосежне последице.

❓ Позадина догађаја

🔹 Покретање тоталног економског рата против Кине у значајној мери било је само питање времена имајући на уму снажну антикинеску позицију и самог Доналда Трампа и чланова његовог кабинета и у овом тренутку велико је питање на који ће начин Кина одговорити — економије две земље дубоко су повезане и тренутни развој догађаја не погодује ни једној страни.

📉 Сви су изгледи да је Трампова процена била да је дефлација привреде с којом се Кина суочава већ две године за редом довољно озбиљан ризик да Пекинг попусти и прихвати америчке тарифе без реципрочних мера, покушавајући тако да избегне пад у рецесију — ово, међутим, остаје отворено питање, будући да Кина и даље располаже значајним механизмима путем којих може ублажити удар готово неизбежног економског рата.

🔹 Но, имајући на уму ескалацију на Корејском полуострву, економски рат може бити само једна од опција у америчком арсеналу — и мада се у овом тренутку покретање прокси-сукоба посредством Сеула и Пјонгјанга чини мало вероватним, слично се могло рећи и пре само неколико дана за тарифе од 104%.

🔹 Једнако је индикативно и кретање америчких војних бродова ка Панамском каналу који би у случају сукоба у азијско-тихоокеанском региону постао витални морски пут који би повезао базе америчке морнарице на источној обали са Тихим океаном — званичници и стручњаци Пентагона више пута су напомињали да присуство кинеских актива у каналу долази са ризиком од шпијунаже америчких војних активности, а посебно проласка војних и војно-логистичких бродова у случају сукоба у Азији.

🔹 Све ово показује да тензије у азијско-тихоокеанском океану убрзано расту и ситуација се приближава озбиљној ескалацији, а назнаке даљег развоја догађаја, врло вероватно, видећемо већ у наредним часовима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

☦️🇺🇦 Аутокефалност по USAID-у — Вашингтон као спонзор расколничке ПЦУ

🔹 У више него значајном тренутку за Србију долази илустративно признање портпарола Кијевске митрополије расколничке ПЦУ који се жали да без финансирања USAID-а неће бити могуће одржати приврженост грегоријанском календару.

🔹 Из ПЦУ објашњавају да је практично целокупно медијско присуство расколничке структуре било одржавано искључиво захваљујући средствима и стручњацима из Вашингтона без којих јавност више неће бити благовремено подсећана на "нове" датуме црквених празника.

❓ Позадина догађаја

🔹 Од почетка СВО на територијама под контролом кијевског режима, сваки 25. децембар, као и 7. јануар били су обележени опсежним пропагандним кампањама усмереним на дискредитацију РПЦ и легитимизацију новоизмишљених традиција — како сада видимо, затварање USAID-а чини ово немогућим што ће, како се плаше у Кијеву, довести до поновног окретања јавности познатом и истински традиционалном јулијанском календару.

🔹 Оно што је овде посебно значајно за нас јесте то што формирање нове верске структуре не представља нити једноставан, нити јефтин процес због чега се морамо запитати — ко је заправо спонзор најављеног проглашења "албанске православне митрополије"?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇪🇺 Најављено формирање Европског одбрамбеног механизма — Шта ово значи у пракси?

🔹 На иницијативу Пољске, министри финансија држава чланица ЕУ размотриће формирање Европског одбрамбеног механизма (European Defence Mechanism — EDM), међународне институције која би требало да преузме централну улогу у реализацији раније најављених планова за епоху наоружавања Европе.

🔹 Новоформирана институција требало би да омогући издавање кредита за војне набавке, као и ближу координацију војних расхода, не само унутар ЕУ, већ и у сарадњи са трећим странама где се посебно истичу НАТО чланице Велика Британија и Норвешка, али и, без изненађења, Украјина.

🔹 Крајњи циљ, како се наводи у предлогу, јесте формирање јединственог европског тржишта војне технике што би за последицу требало да има смањење расхода и смањење њиховог утицаја на раст државног дуга.

🔹 Посебно индикативна је чињеница да су званичници Пољске предложили посебне олакшице за све оне државе које имају дељену границу са Русијом или Белорусијом.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овај корак тешко да представља изненађење, штавише, ради се о очекиваном наставку процеса које можемо пратити већ неколико месеци, а чија је кључна карактеристика ликвидација државе благостања у корист убрзане милитаризације и припреме за очекивани рат са Русијом — практично од доласка Доналда Трампа на власт, Брисел и Лондон активно раде на плановима који би омогућили формирање јединственог европског војног буџета који би, као такав, практично био измештен из зоне одговорности националних држава.

🔹 Све ово води ка новој реалности Европске Уније где ће последњи остаци националног суверенитета бити замењени практичном федерализацијом и претварањем континента у војно далеко способнији сателит Вашингтона који у концепцији тзв европске стратешке аутономије има један јасан циљ — блокирати Русију на источном фронту и тако омогућити САД да све своје ресурсе преусмере на сукоб са Кином.

🔹 И док Брисел срља у крвави континентални рат вртоглавом брзином, чини се да Србија има све мање времена да се запита не само да ли је ово ЕУ чији део желимо да будемо, већ и шта ће бити наши кораци онда када текућа милитаризација дође до свог јединог могућег исхода.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷🇺🇸 О перспективама директних преговора Ирана и САД

🔹 Ситуација у односима Ирана и САД дошла је до тачке значајне збуњености — док су највиши званичници Ирана пре само недељу дана саопштавали о неприхватљивости директних преговора са Вашингтоном, све док Трампова администрација не предузме неопходне кораке усмерене на ”изградњу нарушеног поверења”, сам Трамп је колико јуче најавио управо директне преговоре и то на ”скоро највишем нивоу”.

🔹 Све би можда било јасније да само неколико сати раније ирански медији нису објавили о превођењу армије у повишен степен борбене готовости у ишчекивању могућег почетка америчке војне агресије, уз паралелно објављивање пропагандних спотова који приказују ударе на америчке базе у Индијском океану.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос овим контрадикцијама, сви су изгледи да Трампова најава не би дошла без бар неке основе, а промена става у Техерану тешко да би била изненађујућа имајући на уму да се на власти налазе реформистичке снаге које су формирале владу око идеје нормализације односа са Западом у циљу ублажавања санкционих притисака — примера ради, министар спољних послова Саид Абас Арагчи своју политичку каријеру изградио је као амбасадор у Финској, Естонији и Јапану.

🔹 Као што смо писали у нашем детаљном прегледу геополитичке позиције Ирана, свака даља ескалација војно-политичке ситуације, а посебно она која би довела до директног сукоба са САД за владу Масуда Пезешкиана представља можда и најгори могући сценарио будући да би овакав ток догађаја довео до потпуног колапса политичке платформе Реформиста практично пре него што је она могла бити реализована у пракси.

🔹 Уколико свему овоме додамо озбиљне економске проблеме, али и сада већ незанемарљиву енергетску кризу, јасно је да Техеран не жели нови сукоб уколико може да га избегне. Само што савијање главе пред диктатом Вашингтона тешко да представља гаранцију да сукоб може бити избегнут.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

☦️🇷🇸🇦🇱 О најављеном проглашењу албанске православне митрополије

🔹 У протеклих неколико дана, регионалним медијима доминира тема најављеног проглашења албанске православне митрополије на окупираној територији Косова и Метохије — новинарка Сенка Милош у тексту за информациони портал Спутњик исправно примећује да се овде ради о покушају формирања некакве ”косовске* православне цркве” што је корак који тешко да може имати другачији циљ осим отимања српског културног и духовног наслеђа у нашој јужној покрајини.

❓ Позадина догађаја

🔹 Припреме за овакав развој догађаја могли смо пратити од почетка године када су бројни западни медији почели да пишу о феномену преласка Албанаца у Хришћанство, а амерички The New York Times пласирао је наратив према ком овај процес осликава ”албанску потрагу за европским идентитетом”.

🔹 Но стварност је била нешто другачија — ова координисана информационо-пропагандна кампања појавила се у истом тренутку када је здравствено стање поглавара Албанске Православне Цркве, деведесетпетогодишњег архиепископа тиранског Анастасија Јанулатоса полело убрзано да се погоршава. Његова смрт 25. јануара дочекана је практично са одушевљењем међу великоалбанским фашистима који су његово грчко порекло видели као увреду.

🔹 Нови арихепископ тирански Јован, рођен у Тирани као Фатмир Пељуши, несумњиво је више по мери албанских фашиста, али и Ватикана — током свог рада, Пељуши је играо истакнуту улогу у екуменистичкој организацији Радна група Католичке цркве и Светског савета цркава, а захваљујући везама успостављеним током студија у Бостону, био је истакнут учесник неформалнијих семинара и организација посвећених дијалогу са Ватиканом.

❓ Импликације

🔹 С тим на уму, посебно се индикативном чини чињеница да је самопроглашени ”архиепископ приштински, пећки и целог Косова*” Никола Џуфка одлучио да церемонију инаугурације ”прве албанске православне митрополије” одржи баш поред католичке цркве Светог Антуна Падованског — све указује на то да ће овај покушај формирања некакве ”косовске* православне цркве” представљати полу-унијатски пројекат заснован на првом месту на политичким циљевима и са јасним паралелама са расколничком Православном црквом Украјине.

🔹 Овај процес политизације и последичне дезинтеграције православне црквене структуре, нажалост, могли смо видети и на другим местима — у Црној Гори, Естонији и Молдавији — и нема сумње да се ради о детаљно испланираном и координисаном деловању са јасно одређеним циљевима. А, уколико је расколничка ПЦУ икакав показатељ (а, сви су изгледи да јесте), након првобитне легитимизације нове структуре (на првом месту од стране АПЦ) можемо очекивати кораке усмерене на присвајање имовине СПЦ. И ово је нешто што је Никола Џуфка већ покушао да учини због чега његово позиционирање у центру ових догађаја изазива озбиљну забринутост.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇪 Шведска припремила 64.000 склоништа за тренутну употребу

🔹 Према писању шведских медија, власти у Стокхолму завршили су пројекат рестаурације чак 64.000 бетонских склоништа која могу пружити заштиту како од конценционалног, тако и од нуклеарног и хемијског оружја, а укупна вредност овог пројекта износиће више од 10 милиона долара — у истим текстовима напомиње се да ће до краја деценије шведски војни буџет износити рекордних 3,5% што је показатељ који није забележен још од времена Хладног рата.

❓ Позадина догађаја

🔹 Од свог формалног приступања НАТО у марту 2024. Шведска посебно активно учествује у агресивним и конфронтационим иницијативама блока, истовремено се припремајући за непосредно учешће у борбеним дејствима против Русије — још пре званичног потписивања споразума са НАТО Стокхолм је повећао број резервиста и започео њихову обуку за употребу комерцијалних дронова на линији фронта. У истом периоду почело је и масовно штампање летака који дају јавности информације о мерама безбедности у случају рата.

🔹 Од почетка текуће године, Шведска активно пребацује своје војне снаге на Балтик и учествује у кампањи задржавања бродова који испловљавају из руских лука. А, од марта, шведске специјалне јединице припремају се за извођење диверзантских операција на територији Русије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

⚡️🇷🇸 Број ухапшених у Призрену и Ђаковици порастао на 16

🔹 Према информацијама које су се појавиле у претходном сату, поред четири држављана Србије који су јуче ухапшени у Ђаковици, још 12 појединаца ухапшено је у Призрену, при чему званичник сецесионистичких структура из Приштине који себе назива министром унутрашњих послова Џељаљ Свечља тврди да двојица од њих представљају активне службенике српских безбедносних служби.

🔹 Док о разлозима задржавања групе у Призрену у овом тренутку нема додатних информација, приштинске структуре већ су покренуле агресивну медијску кампању у којој се без икаквих доказа тврди да су сви задржани појединци били укључени у операцију прикупљања података са циљем "изазивања међуетничких и верских тензија".

🔹 Поред тога, Свечља тврди да један од задржаних има "блиске породичне везе" са Немањом Радивојевићем који је укључен у раније подигнуту оптужницу у вези са тзв случајем Бањска.

❓ Позадина догађаја

🔹 У свему овоме посебно је индикативно да приштински званичници истичу да се друга група ухапшених "склонила" у Православној Богословији што представља планско искривљење чињеница — српски извори сагласни су да су сви ухапшени били на Космету управо из религијских разлога због чега место хапшења тешко да представља сензацију.

🔹 Свечља ни не крије зашто се фокус ставља на ову чињеницу, тврдећи да "верске институције" представљају "камуфлажу" за дестабилишуће активности — с тим на уму, ово лако може представљати увод у напад на СПЦ за шта је основа већ положена у извештају Тонина Пицуле у ком се СПЦ дефинише као механизам ширења српског утицаја у региону.

🔹 Поред тога, јасно је да ова информационо-пропагандна кампања има за циљ да успостави паралелу између хапшења ходочасника и догађаја у Бањској — и ово не слути ништа добро ни за Србију, ни за српски народ на окупираној територији Косова и Метохије.

🔹 Што се тиче ухапшених, према прелиминарним информацијама, двојица задржаних јуче у Ђаковици већ се налази на слободи — сви су изгледи да се ради о појединцима који нису имали непосредне везе са српским институцијама. Судбина других у овом тренутку остаје неизвесна.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🥷🇷🇸 Разоткривање НВО сектора — Хелсиншки одбор и отворена подршка тзв косовској* независности

🔹 У последњих неколико дана председница једног од ветерана српског НВО секотра, организације Хелсиншког одбора, и дугогодишњи лобиста западних интереса Соња Бисерко више пута је иступила у јавност са отвореном поруком подршке тзв косовској* независности.

🔹 Прво 1. априла током састанка са лидером политичког крила приштинских сецесионистичких структура Аљбином Куртијем, а потом и јутрос током разговора са медијском кућом Klan Kosova где је поручила да упркос државној пропаганди, у овом тренутку већи део српског друштва, а посебно млади прихватају реалност да је Косово* независна држава:

Битно је истаћи да многи Срби позитивно виде Владимира Путина и Русију, али истовремено траже прилике на Западу. Ово ствара шизофрену ситуацију. Чак и млади знају да Косово није Србија — групе екстремне деснице јесу присутне на протестима, али оне њима не доминирају.

❓ Позадина изјава

🔹 Имајући на уму чињеницу да НВО сектор сада, за разлику од периода протеста Србија против насиља делују далеко опрезније, не иступајући често у јавност са својим ставовима, тешко је не запитати се зашто је Соња Бисерко одлучила да учини ово и практично у потпуности делегитимише своју организацију у очима свих оних који су се према њој односили, у најмању руку, неутрално.

🔹 Хелсиншки одбор основан је 1994. године и као такав представља једну од најстаријих НВО у Србији — од тада, механизми субверзивног деловања прошли су кроз радикалне промене на које се Хелсиншки одбор у најбољем случају делимично адаптирао. Истовремено, упркос значајним инвестицијама уобичајених спонзора, ова организација остварила је више него скромне резултате у поређењу с неким другим — примера ради, 200.000 евра за пројекат који се тицао пласирања одређених наратива о Сребреници остао је практично невидљив у широј јавности.

🔹 Оно што је Хелсиншки одбор некада радио за своје западне налогодавце у највећој мери већ је преумсерено на друге организације као што су Грађанске иницијативе, Youth Initiative for Human Rights, Кровна организација младих Србије и други што је довело у питање оправданост даљих инвестиција у ХО, посебно у ситуацији када у Вашингтону видимо опсежну ревизију деловања USAID-а и National Endowment for Democracy као неких од највећих финансијера НВО у иновстранству.

🔹 Стога, ово што сада видимо врло вероватно представља покушај процене реакције јавности на могућу радикализацију деловања НВО секотра који се након невештог деловања председника Александра Вучића у Бриселу успешно позиционирао као носилац европских интереса у Србији — уколико уследи негативна реакција, друге групе могу се просто оградити од Хелсиншког одбора, тако повећавајући сопствени легитимитет у очима јавности. А Соња Бисерко и њена група која од 2012. није остварила значајан резултат, очигледно, никоме неће недостајати.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Задржана четири српска ходочасника у Ђаковици

🔹 Како преносе медији блиски сецесионистичким структурама у Приштини, јуче у 18:30 у Ђаковици ухапшена су четири ходочасника након што су снаге које себе називају полицијом* зауставила возило српских таблица и у њему пронашли два ножа и једну секиру.

🔹 Упркос тривијалности овог "случаја", њима је одређена мера притвора док се спроводи истрага усмерена на могуће подизање оптужнице за ношење оружја без дозволе.

🔹 Према саопштењима медија, најмање један од задржаних био је запослен у МУП-у Србије, а још један у Војсци Србије.

🔻 Информационо-пропагандна кампања Приштине

🔹 Ситуација је постала још апсурднија након одржавања седнице тзв Савета безбедности Косова* на ком је задржавање у Ђаковици без икаквих доказа доведено у везу са скорашњим нападом на зграду поште у Звечану уз уобичајену напомену о наводним дестабилишућим плановима Србије.

🔹 Читава ситуација искоришћена је и за унутрашње размирице будући да су званичници сецесионистичких структура оптужили Србију да уцењује "не-српске посланике", тако изазивајући политичку кризу у непостојећој држави — по принципу за све што не иде по плану једини кривац је Београд.

❓ Импликације

🔹 Иако постоје значајни изгледи да ће се читава ситуација са хапшењем у Ђаковици окончати без последица — не само да ће поседовање два ножа и једне секире тешко бити сведено на ношење ватреног оружја, већ се ради и о нечему што је питање здравог разума за дуг пут — јасно је да сецесионистичке структуре покушавају да извуку максималну пропагандну корист из инцидента који су саме режирале.

🔹 Све ово показује не само да притисци на Србију неће ослабити у догледној будућности, већ и да можемо очекивати интензивирање напада на српски народ који Приштина и њој блиски медији покушавају да представе као дестабилишући и криминални фактор.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇪🇬🇮🇱 Нове тензије на линији Каиро - Тел Авив

🔹 У последњих неколико дана из Тел Авива поново стижу оптужбе на рачун Египта уз приметну ескалацију конфронтационе и милитаристичке реторике — тако лист The Jerusalem Post, позивајући се на неименованог високог званичника пише:

Египат је [на Синају] распоредио снаге веће од договорених квота, проширио је лучку инфраструктуру, продужио писте на аеродромима. Све ово може бити преокренуто, тенкови могу бити повучени [даље од границе]. Али Израел неће толерисати нарушавање [мировног споразума из 1979.] од стране Египта.

🔹 С друге стране, званичници из Каира саопштили су да оптужбе Израела не само да су неосноване, већ и указују на планско повећање тензија које може указивати на далеко опасније намере као што би био оружани прогон Палестинаца из Газе на Синајско полуострво.

❓ Позадина догађаја

🔹 Ово је далеко од првог пута да Израел звецка оружјем у смеру Египта — још крајем фебруара, израелски амбасадор у Вашингтону иступио је у јавност са тврдњама да Каиро ”озбиљно нарушава мировни споразум”, док је неколико дана касније начелник израелског генералштаба упозорио да Египат има исувише снажну армију, те да не постоје гаранције да ова војна моћ неће бити употребљена против Тел Авива.

🔹 Ово координисање подизање тензија може имати два циља — с једне стране, ултраортодоксне власти у Тел Авиву још једном се налазе у потрази за спољним непријатељем који може послужити као фактор кохезије у дубоко подељеном друштву које све гласније захтева смену режима. И уколико до контролисане екалације са Турском не дође, Египат може бити искоришћен за ову улогу.

🔹 С друге стране, имајући на уму неуспех Трампове идеје пресељења Палестинаца у Африку, није искључено да се ради о ономе на шта упозоравају египатски стручњаци — да Израел планира да спроведе етничко чишћење појаса Газе са последичним протеривањем цивила на територију Египта у ком случају оптужбе за нарушавање постојећих споразума могу бити употребљене као изговор за војно уклањање барикада које је Каиро успоставио дуж границе.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇭🇷🇪🇺 Хрватска наставља са покушајима да се позиционира као регионална сила — Пленковићев интервју на France24

🔹 У скорашњем разговору са новинарима француске телевизије France24, премијер Хрватске Андреј Пленковић практично је поновио тезе које је недељу дана раније изнео министар одбране Иван Анушић на конференцији под називом Безбедност у БиХ: Темељ мира и стабилности — од загребачких политичара поново чујемо о забринутости за унутрашњу ситуацију у суседној Босни и Херцеговини са нескривеном поруком да би ово требало да буде у зони одговорности Загреба:

Хрватска је међу првим државама које имају искрен интерес за политичку и институционалну стабилност Босне и Херцеговине.
(...)
Наш циљ је да будемо фактор стабилности у регији, да доприносимо смиривању тензија и охрабрујемо поштовање уставног поретка и институција Босне и Херцеговине.

🔹 Пленковић се такође осврнуо и на ширу политичку и безбедносну ситуацију на западном Балкану, оцењујући је као забрињавајућу и предлажући да она постане тема разговора на предстојећем састанку Европског Савета:

У тренутку када се неколико држава Балкана суочава са масовним демонстрацијама и растућим руским утицајем, апсолутно је неопходно разговарати о ситуацији на западном Балкану на следећем заседању Европског Савета.

❓ Позадина изјава

🔹 Мада је Пленковићев наступ био нешто суздржанији у односу на Анушићев, основна порука остаје иста — у оба случаја видимо покушаје да се Хрватска позиционира као регионална сила која ће, уз благослов Брисела, преузети одговорност за западни Балкан и деловати као изасланик колективног Запада у приморавању регионалних држава на послушност и лојалност.

🔹 Као што смо напоменули у тексту на тему Анушићевог наступа, јасно је да се овде не ради о новој иницијативи будући да Загреб већ активно учествује у кампањи притисака на Србију, пружајући азил радикалима НВО сектора који су планирали нападе на државне институције, спроводећи нападе на СПЦ и идеју српског света на платформама институција ЕУ, као и пласирајући антисрпске наративе посредством својих агената у различитим међународним НВО. А ту је и отворено антисрпски војни пакт који у овом тренутку сачињавају Хрватска, Албанија и сецесионистичке структуре у Приштини.

🔹 Све ово само потврђује да је бити доминантна сила на западном Балкану само еуфемизам за спровођење антисрпске политике која за крајњи циљ има потпуну ликвидацију српског народа као сувереног политичког чиниоца у региону уз пресецање веза између Београда и Бања Луке, као и заокруживање пројекта тзв косовксе независности*.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🏭🇩🇪 Немачка између милитаризације и деиндустријализације — О неизбежном колапсу највеће економије Европе

🔹 Пре нешто више од месец дана, гигант немачке наменске индустрије Rheinmetall објавио је о реорганизацији својих производних капацитета са крајњим циљем даљег смањења сарадње са цивилним сектором и даљег повећања производње војне технике, а сада се немачка аутомобилска индустрија суочава са новим ударом након што је произвођач луксузних возила Porsche иступио у јавност са идентичном поруком.

🔹 Суочен са пројекцијом губитака у износу од 20 милијарди долара након одлуке Доналда Трампа о увођењу тарифа од 20% немачкој индустрији, извшни одбор Porsche-а објавио је о планираном преусмеравању дела својих производних капацитета на наменску индустрију која се у овом тренутку чини далеко уноснијом сфером привреде — оно што ситуацију чини готово комичном јесте то што је Porsche прошли пут производио војну технику у време Трећег Рајха.

🔹 Ова одлука, ипак, није била изненадна — чини се да су руководиоци компаније већ неко време очекивали сличне потресе у европској привреди, будући да је Porsche у септембру прошле године купио значајан део акција компаније Quantum-Systems GmbH која се бави производњом беспилотних летилица. Други детаљи овог споразума нису познати, али се у званичном саопштењу Porsche-а говори о акцијама у вредности више десетина милиона долара.

❓ Перспективе даљег развоја догађаја

🔹 Од почетка СВО, немачка привреда суочава се са стагнацијом која балансира на граници рецесије и скорашње америчке тарифе лако се могу показати као кап која је прелила чашу и званично покренула процес деиндустријализације — овог мишљења је и немачки лист Bild који је тарифе описао као економску катастрофу, али и Институт немачке економије у Келну који очекује да ће немачки БДП у наредне 3 године пасти за 1.5%.

🔹 Све ово даје нам врло јасну представу о томе каква ће бити блиска будућност Европе — оно што можемо очекивати јесте коначни крах идеје државе благостања, са све бржим преусмеравањем економија на војне потребе НАТО у припреми за очекивани рат са Русијом до краја деценије. Већ сада, у некада највећој привреди Европе, наменска индустрија остаје једина сфера која послује успешно. И нема назнака да ће се ово променити.

🔹 Ово, на крају крајева, отворено је поручио и генерални секретар НАТО када је у септембру позвао европске државе да смање пензије и колективне расходе у корист повећања војних издатака — у Естонији која је увела порез на безбедност и Румунији која се одлучила на укидање пореских олакшица, смањење пензија и плата у јавном сектору овај процес је већ покренут одлукама власти. У Немачкој, амерички економски притисак функционише као катализатор без обзира на жеље јавности.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇭 Начелник генералштаба Филипина наредио припрему за реаговање на кинеску инвазију на Тајван

🔹 Практично непосредно по окончању великих војних вежби НОАК које су по многим параметрима представљале својеврсну генералну пробу за почетак војне операције против тајванских сепаратиста, начелник генералштаба Филипина, Ромео Браунер Млађи објавио је о почетку припрема оружаних снага његове земље за одлучну реакцију у случају кинеске инвазије на Тајван.

💬 Како је Браунер Млађи поручио за медије, оружане снаге Филипина не смеју наставити да се ограничавају само на планирану одбрану сопствених северних острва, већ проширити своје стратешке планове тако да они обухватају конкретне активности, укључујући ту и у могућој зони борбених дејстава — на првом месту, сматра он, Манила мора организовати масовну операцију евакуације која ће омогућити филипинским радницима на Тајвану (чији се број процењује на 250.000) да се безбедно врате у домовину.

❓ Позадина изјаве

🔹 Упркос овој сензационалистичкој тврдњи, сви су изгледи да се радило о поруци која је била намењена како унутрашњој публици, тако и покровитељима актуелних филипинских власти у Вашингтону — упркос сада већ двогодишњем процесу милитаризације који се одвија под патронатом Пентагона, оружане снаге Филипина у сусрету са Народноослободилачком армијом Кине тешко да могу урадити много осим положити оружје.

🔹 С једне стране, проблем филипинских радника на Тајвану који би се у случају почетка борбених дејстава несумњиво нашли у опасности која је својствена сваком оружаном сукобу представља механизам мобилизације јавности против Пекинга у циљу повећања подршке конфронтационој политици актуелних власти — ово је за Манилу у овом тренутку посебно значајно имајући у виду предстојеће мајске изборе на којима ће председник Фердинанд Маркос Млађи покушати да консолидује моћ и потисне из политичког живота потпредседницу и ћерку бившег лидера, Сару Дутерте.

🔹 С друге стране, овде се несумњиво ради и константи политике Маниле која подразумева демонстративне изјаве, па чак и једнако демонстративна дејства са циљм демонстрације сопствене корисности својим налогодавцима на Западу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇾🇹🇷🇮🇱 Израелска војна операција у Сирији — Удар на Ердоганове амбиције

🔹 Мање од 24 часа након наше објаве на тему растућег ризика од сукоба Турске и Израела на територији Сирије, оружане снаге јеврејске државе извеле су кампању масовних ваздушних удара на стратешки значајне објекте у Дамаску и Хами, са каснијим обнављањем артиљеријских удара на југу земље и покушајем проширења зоне територијалне контроле у покрајини Дара, мада се ова авантура, по свему судећи, завршила успешно организованом заседом локалних милиција које су зауставиле израелску колону.

💬 Коментаришући ове догађаје, израелски министар одбране Израел Кац поручио је да се радило о упозорењу које је треабло да потврди да ће Сирија платити високу цену уколико дозволи ”непријатељским снагама” да уђу на њену територију — имајући на уму скорашње наводе о формирању турских база и већ активној употреби ваздушне базе у Палмири од стране турске авијације, јасно је на кога се ова порука односила.

❓ Перспективе даљег развоја ситуације

🔹 Као што смо писали раније, сценарио координисане ескалације у овом тренутку несумњиво би био у интересу и Тел Авива и Анкаре, будући да би преусмеравање пажње на спољног непријатеља знатно олакшало сузбијање унутрашњег незадовољства актуелним властима у обе земље.

🔹 Упркос томе, изузетно агресивни кораци Изралеа указују на то да Бенјамин Нетанјаху и његов кабинет нису спремни да ризикују војно учвршћивање Турске у суседној Сирији, а сви су изгледи да ни Ердоган не намерава да прихвати још једно понижење, након што су обећања у погледу контроле над севером Сирије била изневерена од стране САД.

🔹 Ови фактори несумњиво доводе ситуацију знатно ближе директном сукобу који ће питање контроле могуће ескалације учинити више него неизвесним — но, уколико до таквог развоја догађаја заиста и дође, радиће се о далеко већем изазову за Анкару која услед нагомиланих унутрашњих проблема просто нема капацитета да нормализује ситуацију у Сирији до мере која је неопходна да би она могла функционисати као ефикасан савезник. Стога, све што Израел треба да учини јесте да покрене кризу која ће довести у питање саму државност Сирије и на тај начин блокира све Ердоганове амбиције. А цену за све то, још једном, платиће сиријски народ.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇹🇷 О туркијском сепаратизму у Русији

🔹 У последњих неколико дана, у руској јавности поново је заживела тема туркијског сепаратизма, по свему судећи у вези са новом епизодом раста ултранационализма у Републици Башкортостан (колоквијално у рускојезичним изворима Башкирија). И ово тешко да је први случај своје врсте — док су радикалне сецесионистичке групе у мањој или већој мери увек биле присутне на територији републике, њихова активност у приметном је порасту од 2014, са експлозијом коју, без изненађења, бележимо од почетка СВО.

🔹 Током већег дела 2022. године, специјалне службе кијевског режима активно су радиле на распиривању сепаратизма и радикализма, преузимајући контролу над регионалним медијским порталима, не само у Републици Башкортостан, већ и у другим регијама РФ где постоје значајне мањинске групе, посебно тамо где су оне исламске вероисповести, што омогућава њихову мобилизацију против православног руског становништва.

🔻 Полуга турског утицаја у Русији

🔹 Но, покушаји Кијева да оствари савез са сепаратистичким снагама тешко да могу да се пореде са вишегодишњом кампањом промоције сепаратизма коју спроводи Турска у складу са својим неоосманским и пантуркијским амбицијама, а које се у последњим годинама реализују и посредством Организације Туркијских Држава чије форуме лидери башкирских радикалних група редовно посећују — примера ради, деловање једне од таквих група, БОО Башкорт (Башҡорт йәмәғәт ойошмаһы Башҡорт), забрањено је у Русији од 2020. због отворене промоције сепаратизма.

🔹 И званична Анкара наставља да одржава блиске контакте с башкирским радикалима под маском односа са некаквом "туркијском дијаспором" при чему се федерални субјект РФ практично третира као независна држава — турски званичници посећују ове регије где се састају са лидерима лојалних група и говоре о партнерству не са Русијом, већ са Башкортостаном.

🔹 Све ово указује на постојање незанемарљивог механизма утицаја Анкаре у Русији — ослањајући се на радикале, Турска лако може покренути протесте или озбиљније нереде у циљу дестабилизације унутрашње ситуације.

❓ Перспективе даљег развоја догађаја

🔹 Док су односи са Турском — посебно значајни у сфери енергетике — до сада спречавали озбиљнију реакцију Москве, чини се да се ситуација постепено мења.

🔹 Прошле недеље, у руској Думи видели смо први званичан захтев за блокадом једног од протурских медија (Yeni Şafak) који активно подржава сепаратистичке струје не само у Републици Башкортостан, већ и у другим областима РФ, док је Министарство унутрашњих послова објавило о формирању нове безбедносне структуре која ће се бавити контролисањем миграције у циљу спречавања уласка радикалних елемената у земљу.

🔹 Упркос томе, даље јачање Организације Туркијских Држава и раст њеног утицаја у Централној Азији несумњиво ће довести ситуацију корак ближе непомирљивом судару интереса Москве и Анкаре који, у дугорочној перспективи и имајући на уму милитаризацију ОТД, може имати врло озбиљне и далекосежне последице.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇱🇳🇪🇧🇫 Мали, Нигер и Буркина Фасо о формирању уједињене војске Сахелске конфедерације у Москви

🔹 Интеграциони процеси три суверенистички оријентисане афричке државе, Малија, Нигера и Буркине Фасо настављају се несмањеним интензитетом и уз пуну подршку Русије која на овај начин наставља да се активно супротставља покушајима колективног Запада да поврати своју доминацију над црним континентом.

🔹 Овог четвртка у Москви, након састанка министара спољних послова чланица Савеза Држава Сахела са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровим, малијски званичник објавио је плановима за формирање уједињених оружаних снага које ће се супротставити терористичкој претњи у регији, а које ће бити под контролом Сахелске конфедерације — будуће уједињење три државе, појаснио је он, засниваће се управо на заједничким интересима у сферама одбране и безбедности, али и дипломатије и економског развоја.

🔹 На истој конференцији, Лавров је поручио да је Москва спремна да пружи свеобухватну помоћ у формирању нове армије, те да ће руски стручњаци одиграти саветодавну улогу планирању опремања неопходном војном техником и наоружањем.

🔹 Руски министар такође се осврнуо и на односе између Савеза Држава Сахела и профранцуског блока ECOWAS, поручујући да Русија активно ради на нормализацији односа две организације у циљу њиховог даљег мирног суживота.

❓ Позадина догађаја

🔹 О могућности уједињења Малија, Нигера и Буркине Фасо у једну државу, испрва конфедералног, а потом и федералног уређења говори се још од 2023. године — тада смо писали да ова могућност заиста и постоји, имајући у виду историјске, културолошке и политичке датости које, пре свега, произилазе из не тако давне колонијалне прошлости афричких држава.

🔹 Границе које су повукли бивши колонијални управници ни приближно не прате етничке границе — примера ради, само у Малију живи 8 великих етничких група, а у активној употреби налази се до 80 језика. Све ово допринело је томе да у Африци концепт националне државе какав је (некада постојао) у Европи просто никада није заживео на исти начин. Стога, уједињење тренутних држава посматра се готово искључиво из угла практичне користи.

🔹 А користи за све укључене актере и те како има — од марта прошле године када је Савез Држава Сахела формирао заједничку војну групу значајно је повећао капацитете за борбу против терористичких и сепаратистичких снага, лишавајући приграничне територије статуса безбедне зоне за илегалне паравојне групе и омогућавајући успешно извођење неколико контраофанзивних операција.

🔹 За овакав развој догађаја заинтересована је и Русија која инвестицијама у модернизацију, развој и даљу интеграцију Савеза Држава Сахела, односно будуће Сахелске конфедерације допринос израњању моћне суверенистичке војне и политичке силе у западној Африци која ће, као и до сада, играти улогу у промоцији антиколонијализма на читавом континенту — у овом погледу, значајни успеси у погледу промене перспективе шире јавности већ су постигнути у Сенегалу и Чаду.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🚁🇺🇸 Хеликоптери КФОР-а све чешће изнад административне линије

🔹 Током претходне недеље, албански и бугарски контигенти КФОР-а спровели су војну вежбу контроле нереда која је била фокусирана на употребу хеликоптера за распоређивање снага у зону условних нереда — овде се ради о више него нестандардној активности, мада, како се чини, она није била прва своје врсте у претходном периоду.

🔹 Према званичним саопштењима команде КФОР-а, снаге италијанске војне полиције (MSU Carabinieri) још су 14. марта извеле практично идентичну вежбу која је потом поновљена, врло вероватно након преношења неопходних знања албанским и бугарским војницима.

🔹 А јуче у поподневним часовима, главнокомандујући условно мировном мисијом Енрико Бардуани и сам је учествовао у извиђачком лету дуж административне линије — у саопштењима за медије поводом овог догађаја притом је наглашено да се у најближој будућности очекује интензивирање извиђачких летова са циљем јачања капацитета КФОР-а за надзор и извиђање.

❓ Позадина догађаја

🔹 Више је него индикативно да је прво хеликоптерско извиђање територија дуж административне линије са каснијим десантирањем одреда опремљених за разбијање демонстрација организовано свега један дан након што су амерички војници увежбавали извођење десантне операције на северу Косова и Метохије — две вежбе су више него повезане будући да обе обухватају идентичне кључне елементе са једином разликом у томе да ли су учесници опремљени смртоносним оружјем или нелеталним средствима.

🔹 Ништа мање значајно није ни то што су ову вежбу поновили управо војници из Албаније, која представља једну од оснивача антисрпског војног пакта, и Бугарске, којој је позив за учешће, према саоштењима из Тиране и Загреба, већ предат — уколико би на Космету дошло до озбиљне ескалације, велико је питање да ли би ове снаге наставиле да делују под заставом КФОР-а или би се пак ставиле на располагање својих савезника, сецесионистичких снага из Приштине. Уколико би се потоње показало као тачно, они би већ били упознати са тереном на ком могу учествовати у могућим борбеним дејствима.

🔹 Најзад, на ширем стратешком плану, јасно је да КФОР у овом тренутку активно доприноси практичној блокади севера Космета која би се лако могла сагледати као изолација зоне борбених дејстава — док су снаге илегалних КБС крајем фебруара спровеле војну вежбу дуж трасе R129 Подујево – Косовска Митровица, тако демонстрирајући своју контролу над источним административним прелазом Мердаре, барикаде на мосту Брњак на западу постављене су још у септембру прошле године. А, сада изнад Јариња видимо хеликоптере са албанским и бугарским војницима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇴🇫🇷 О све дубљој кризи европске демократије

🔹 Прошло је више од три месеца од наше претходне објаве на тему убрзане деградације изборног система унутар Европске уније, процеса који су наше уважене колеге са канала Хроника Суверенизма потпуно оправдано назвали почетком ере постдемократије — ова процена показала се као више него тачна будући да је ситуација унутар ЕУ сада драматично гора.

🔹 Уколико смо крајем претходне године пре свега могли говорити о постизборној математици и условно конвенционалним манипулацијама гласовима, сада се већ ради о отвореној злоупотреби државног апарата са циљем елиминације политичких противника и њиховог уклањања из јавног живота — ово смо видели у Румунији са хапшењем и каснијим одбијањем кандидатура Калина Ђорђеска и Дијане Шошоаке, потом у Молдавији са кампањом репресије и лишавањем слободе опозиционих политичара, а затим и у Француској где је Марин Ле Пен, која је према скорашњим анкетама уживала подршку 37% гласача, осуђена на четири године затвора и пет година забране бављења политиком.

🔹 Притом, у свим овим случајевима, опозициони, суверенистички и национално-оријентисани политичари оптуживани су и осуђивани за илегално финансирање својих предизборних кампања, неретко због навода о донацијама из иностранства, док се актуелним режимима погодне политичке оријентације не само исплаћују милијарде из европских фондова, већ и пружа директна помоћ страних обавештајних служби.

❓ Импликације

🔹 Све ово само потврђује да је у значајном броју држава ЕУ целокупан државни апарат, укључујући ту и судски систем у потпуности подређен интересима колективног Запада и диктату Вашингтона, те да се користи као оруђе за ликвидацију политичких противника, претварајући изборни процес у пародију демократије, формалност не толико различиту од гласања у једнопартијским државама.

🔹 Последице оваквог деловања несумњиво ће уследити, укључујући ту даље продубљивање јаза између народа и политичких елита без гаранција да потпуни губитак поверења у државне институције неће довести до озбиљне радикализације.

🔹 Почетке овог процеса већ видимо у Румунији где су актуелне власти блокирале кандидатуру свих опозиционих снага изузев Ђорђа Симиона који се позиционира на екстремној десници политичког спектра — упркос очекивањима, румунска јавност одлучила је да подржи антисистемског кандидата који, према последњим анкетама, може рачунати на 35% гласова.

🔹 У случају његове победе, колективни Запад ће уместо релативно умереног Ђорђеска у Букурешту имати политичара чија платформа подразумева анексију Молдавије и дела Украјине, а који као непријатеље своје земље види Париз и Брисел. И на шта ће његови огорчени симпатизери бити спремни онда када и његова победа буде украдена?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇹🇷🇸🇾🇮🇱 Растући ризик од турско-израелског сукоба у Сирији

🔹 Током ноћи, авијација Израела извела је низ удара на циљеве у Сирији, а према објављеним снимцима са средстава објективне контроле, нападнути су аеродром у Хами, као и војно-истраживачки центар у Дамаску.

🔹 И док сличне операције оружаних снага Израела нису реткост (као што, уосталом, нису биле ни за време Асада), више је него индикативно да до њих долази свега неколико дана након што су се у турским медијима појавиле информације о скором закључивању већег броја споразума из области војно-техничке сарадње и безбедности између Анкаре и Дамаска.

🔻 Турске амбиције у Сирији

🔹 Према писању листа Türkiye Gazetesi, крајњи циљ Турске у Сирији јесте покретање војне операције које ће под изговором борбе против Исламске државе омогућити формирање војних база на стратешки значајним тачкама у земљи — судећи по недавно закљученом споразуму о слободној употреби ваздушне базе у Палмири, овај процес већ је увелико почео.

🔹 А, имајући на уму чињеницу да се у Анкари отворено говори о значају контроле над Голанском висоравни, али и границом са Либаном, сви су изгледи да је основни стратешки циљ сузбијање израелског утицаја и спречавање даљег раста контроле Тел Авива над различитим политичким и војним снагама у земљи.

❓  Позадина догађаја

🔹 Турски интереси у свему овоме, у најмању руку, су двоструки — с једне стране, Ердоган не одустаје од идеје претварања Сирије у вазалну државу што му је врло вероватно и обећано, судећи по самоувереним изјавама о "Вилајету Алепо" које смо могли чути док су хорде протурских милитаната и радикалних исламиста марширале на Дамаск.

🔹 Истовремено, преусмеравање пажње јавности на спољног непријатеља, посебно оног са лицем у Турској посебно омраженог израелског премијера може представљати ретко ефикасан механизам заустављања актуелне политичке кризе и практичне консолидације друштва око дељене претње.

🔹 Само што би овакав развој догађаја био и у интересу Тел Авива где такође видимо обнову протестног покрета против ултраортодоксних власти предвођених актуелним премијером Бенјамином Нетанјахом — штавише, Израел се за овај развој догађаја припремао знатно дуже, објављујући још почетком године о вероватноћи директног сукоба са Турском у средњој перспективи.

🔹 И тако долазимо до ситуације у којој би контролисана ескалација омогућила и Анкари и Тел Авиву да у најмању руку одложе своје унутрашње проблеме и обнове легитимитет актуелних власти кроз мобилизацију јавности против спољне претње — једини којима овако нешто није у интересу јесу обични грађани Сирије за које би то значило наставак четрнаестогодишњег сукоба у којем би они сами поднели највећи терет нових разарања.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇳 Велика војна вежба Кине око Тајвана — Генерална проба за војну операцију?

🔹 Неколико минута после поноћи 1. априла, најмање шест патролних бродова обалске страже Кине у две групе испловило је из лука на источној обали земље, заузимајући положаје северно, јужно и источно од Тајвана док су још две ракетне фрегате ушле у воде Тајванског мореуза.

🇷🇺 Према званичним саопштењу Тајпеја, узимајући у обзир како ове снаге, тако и ударну групу Северне флоте која се налази у Тихом океану од 31. марта, кинеска морнарица распоредила је 21 брод у непосредној близини Тајвана.

🇷🇺 Након активирања поморских снага, примећена је повећана активност на кинеским аеродромима са забележеним полетањем чак 71 авиона од којих је 36 током спровођења активност прешло средишњу линију мореуза, залазећи у зону деловања тајванске ПВО.

🔫 А, на копну, ракетне снаге Народноослободилачке армије Кине усиљеним маршем запутиле су се ка положајима у непосредној близини обале симулирајући ударе на тајванске војне објекте.

📺 Паралелно са војним активностима на терену, у кинеским медијима покренута је опсежна информационо-пропагандна кампања у коју су били укључени како медијски портали који су емитовали унапред снимљене материјале усмерене против актуелних власти у Тајпеју, тако и аналитичари, академици, па чак и високи државни званичници који су коментарисали текуће активности, али и шире политичке околности које су довеле до тренутне ситуације у Тајванском мореузу.

❓ Импликације

🔹 Оно што смо могли видети на терену без сваке сумње представља ненајављену сложену војну вежбу која се реализовала по сценарију почетка војне интервенције НОАК против сепаратистичких снага у Тајпеју.

🔹 На самом почетку војних активности видели смо кораке усмерене на поморску блокаду Тајвана, након чега је уследило успостављање доминације НОАК на води и у ваздуху, уз коначно приступање задатку систематичне ликвидације тајванских војних капацитета.

🔹 А, имајући на уму једнако ефективно деловање на информационом фронту, јасно је да су за потребе неименоване вежбе мобилисани и цивилни капацитети који су успешно реализовале сопствене задатке.

🔹 Све ово сведочи о изузетно високом степену борбене готовости не само Народноослободилачке армије Кине, већ и читавог државног апарата који је показао да је кадар да у мање од 24 часа успостави оно што стручњаци Пентагона називају full-spectrum dominance.

🔹 И док нема сумње да су реализоване активности носиле јасну политичку поруку, сви су изгледи да је њихов циљ ипак на првом месту био провера реалних капацитета читавог војно-политичког и информационог система да у кратком року пређе на реалије савремених сукоба.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇧🇦🇭🇷 Да ли се Хрватска припрема за играње активније улоге у Босни и Херцеговини?

🔹 Скорашња конференција под називом Безбедност у БиХ: Темељ мира и стабилности донела је више него интересантно обраћање министра одбране Хрватске Ивана Анушића, који у последњим недељама све чешће игра улогу гласноговорника милитантне и радикално антисрпске струје загребачке политике — према његовом мишљењу, утицај међународне заједнице је једино што је спречило скорашњу политичку кризу да прерасте у отворен сукоб.

🔹 Ипак, Анушић у свему томе види прилику за Хрватску да постане, како сам наводи, регионални играч који, ослањајући се на своје чланство у ЕУ и НАТО, може заузети снажније позиције на Балкану, користећи некакве ”полуге утицаја” којима наводно располаже — овај став хрватски званичник заснива на тренутној тенденцији смањења директног америчког уплитања у ситуацију у Европи:

Акутелне геополитичке околности не иду у прилог стабилизације ситуације у тој земљи [БиХ], а више нема ни онога што се раније подразумевало, приустности ”великог брата” као ауторитета у БиХ.

❓ Позадина изјава

🔹 Да званични Загреб у овом тренутку покшава да се позиционира као заступник западних интереса на Балкану и практично водећа регионална сила постало је јасно и пре отвореног признања које смо могли чути на скоро одржаној конференцији — појављивање Хрватске као једног од оснивача антисрпског војног савеза унутар ког до очекиваног приступања Бугарске несумњиво заузима улогу водеће војне силе било је снажан сигнал да видимо покушај регионалне пројекције моћи.

🔹 Војне амбиције и усклађивање са концептом тзв европске стратешке аутономије у складу са плановима Вашингтона да европски театар будућег глобалног сукоба препусти Бриселу и европским чланицама НАТО такође су видљиве у најавама драматичног повећања хрватског војног буџета, као и модернизацији и проширењу арсенала уз замену совјетске и југословенске технике западном, а по узору на ОСУ.

🔹 С друге стране, снажна антисрпска позиција Тонина Пицуле коме је додељена улога известиоца Европског парламента за Србију указала је и на значајне политичке амбиције Загреба које имају очигледну подршку Брисела — овоме можемо додати и чињеницу да је Хрватска пружила уточиште радикалима НВО сектора који су планирали спровођење насилног заузимања државних институција у Србији, као и истакнуту улогу хрватских агената у међународним организацијама у пласирању различитих антисрпских наратива.

🔹 Све ово указује на то да су агресивне политичке снаге у Загребу актуелну политичку ситуацију у Европи процениле као, како то и отворено говори Анушић, можда и јединствену прилику да се Хрватска позиционира као регионална сила — ова експанзионистичка позиција без сумње доводи до непомирљивог конфликта са српским националним интересима и у овом тренутку не можемо искључити могућност да ће недеље и месеци пред нама донети политички прокси-сукоб Загреба и Београда дуж линије разграничења између Републике Српске и Федерације.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇬🇧 Шеф британске дипломатије сутра у Приштини и Београду

🔹 У светлу како данашњих дешавања тако и њиховог ширег контекста о ком смо детаљније писали у претходној објави, више него индикативним чине се најављене посете министра спољних послова Велике Британије Дејвида Лемија Београду и Приштини.

🔹 У овом тренутку, тачни разлози дипломатске турнеје британског министра нису јавно саопштени, мада их није тешко наслутити имајући у виду растуће притиске на Србију.

🔹 Након састанака Дејвида Лемија како са Вјосом Османи тако и са председником Србије Александром Вучићем биће одржане конференције за штампу.

❓ Позадина догађаја

🔹 Имајући у виду истакнуто место Велике Британије као једног од главних спонзора тзв косовске независности*, од посете Лемија не можемо очекивати ништа добро — тим пре што је познато да Лондон, посредством организације Integrity Initiative координише мрежу прозападних медија на Балкану чији је главни циљ, према процурелим документима, "супротстављање пропаганди Кремља", али и "српском кластеру".

🔹 Поред тога, руски ФСБ у септембру прошле године је открио да је добио увид у документе који потврђују да британски Директорат за Источну Европу и Централну Азију (EECAD) и њему подређен Директорат информационих претњи и утицаја (ITID) плански делују са циљем "координисане ескалације међународне војно-политичке ситуације" на широком географском простору који обухвата и Балкан.

🔹 Међу високим званичницима ових организација проналазимо појединце као што су Филип Бартон или Тим Бароу који су својевремено одиграли значајну улогу у пројектима легитимизације сепаратистичких структура из Приштине.

🔹 Све ово само потврђује да Србија нема пријатеља у Лондону, а сутрашњи дан, готово извесно, донеће само нове притиске. Колико ће они бити озбиљни показаће време.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Курти поново оптужује Србију, КФОР уводи додатне снаге на КиМ

🔹 У свом обраћању медијима поводом ноћашњег инцидента када су две експлозивне направе бачене у просторије поште у Звечану, лидер политичког крила сецесионистичких структура из Приштине Аљбин Курти поново је изнео низ оптужби на рачун Србије:

Кукавички напад гранатом у глуво доба ноћи је акт очаја и немоћи оних који више немају власт на северу Косова*
🔹 Не остављајући много простора за интерпретацију, Курти је појаснио да су сецесионистичке структуре упознате са одређеним бројем појединаца који су повезани са "терористичким и криминалним групама", а који су инструментализовани од стране Београда.

🔹 Он је искористио ситуацију и да се још једном осврне на суверену одлуку Србије да не изручи Милана Радоичића илегалним приштинским институцијама*:

Слобода криминалца Радоичића и одбијање [Србије] да буде предат нашим властима* је опасна порука која охрабрује криминалце, терористе и екстремисте да наставе са својим дестабилишућим активностима

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово не видимо први пут — питање екстрадиције Радоичића сразмерно често појављује се као централни елемент наратива које приштински сепаратисти пласирају уз мању или већу подршку западних званичника, и овде се на првом месту ради о механизму притиска на Београд који за циљ има даље нарушавање суверенитета Србије кроз имплицитну легитимизацију приштинских структура.

🔹 Исто је случај и са наводним диверзијама и нападима на објекте на северу Космета за које медији на албанском језику без икаквих доказа оптужују Србе, а који су приметно учестали од септембра прошле године, кулминирајући у операцији под лажном заставом на каналу Ибар-Лепенац 29. новембра.

🔹 Оно што садашњу ситуацију чини другачијом јесте то што се информационо-пропагандна кампања Приштине одвија у тренутку масовног хибридног напада на Србију који можемо пратити како на унутрашњем плану, тако и на спољнополитичком и војном.

🔹 Поред тога, у протеклих неколико недеља могли смо пратити долазак већег броја официра НАТО држава у базе КФОР-а на Космету, док су припадници условно мировне мисије, поред учесталих вежба контроле нереда, привукли пажњу јавности и проширеним овлашћењима за примену силе, као и данашњим саопштењем о увођењу додатних снага из Албаније, Бугарске и Грчке.

🔹 Уколико свему овоме додамо о скорашње војне вежбе илегалних КБС дуж последњих проходних комуникација које повезују већински српске општине са административном линијом, али и увежбавање десантних операција на северу Космета од стране америчких војника, јасно је да сваки раст тензија мора бити схваћен са највећом озбиљношћу од стране војно-политичког врха Србије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

Запратите канал међународног истраживачког портала EagleEyeExplore.

Сазнајте како изгледа свет на “други поглед”- геополитичке анализе, интервјуи и истраживања најеминентнијих српских и европских конзервативаца.
🔴https://t.me/EagleEyeExplore👈

🇷🇸🇭🇺 Потписан српско-мађарски споразум о сарадњи у сфери одбране

🔹 Као што се спекулисало претходних дана, министри одбране Србије и Мађарске, Братислав Гашић и Криштоф Салаи Бобровницки, потписали су споразум о одбрамбеној сарадњи који, према речима српског председника Александра Вучића, на првом месту представља конкретизацију споразума о стратешкој сарадњи из 2023. године.

🔹 Према саопштењима званичника, основне тачке споразума укључују спровођење билатералних војних вежби, као и војно-техничку сарадњу, са посебним фокусом на питања набавке различитих система, али и сфере као што су сајбер-безбедност и војно образовање — председник Србије посебно је истакао планиране хеликоптерске војне вежбе које ће се одржавати на територијама обе државе.

🔹 На конференцији за штампу која је одржана после потписивања споразума, речи је било и о наставку економске сарадње Србије и Мађарске, а посебно у области енергетике где се истиче текућа реализација пројекта који подразумева повезивање гасовода две земље — и овај и најављени заједнички пројекти несумњиво позиционирају нашу земљу као кључног стратешког партнера Будимпеште чиме се само додатно продубљује интересовање мађарске стране за стабилну безбедносну ситуацију у Србији.

❓ Импликације

🔹 Иако је потписан безбедносни споразум далеко од икакве идеје колективне одбране, а о чему су у претходним недељама говорили неки извори, он несумњиво представља озбиљан корак ка даљем продубљивању војне сарадње, али и симетричан одговор на формирање антисрпског тројног пакта на Балкану — реализација заједничких војних вежби помоћи ће армијама две државе да значајно повећају интероперабилност и заједнички одговоре на све агресивније потезе Хрватске на које ни Будимпешта не гледа благонаклоно.

🔹 Укључивање тачке о сајбер-безбедности једнако је значајно будући да сведочи о планираном заједничком раду на модернизацији две армије који ће омогућити ефикасније супротстављање савременим хибридним претњама, а не треба искључити ни могућност развоја техника за сопствене офанзивне операције — као релативно мале државе са ограниченим армијама, и Србија и Мађарска могу имати непроцењиве бенефите од повећања сопствених капацитета у сајбер-домену где мале државе и те како могу парирати далеко већим војним силама.

🔹 Узевши све ово у обзир, и потписани споразум и најава даљег продубљивања економске сарадње две земље представљају апсолутно позитиван развој догађаја за Србију — Београд и Будимпешта активно продубљују своју сарадњу засновану не само на идеолошки блиским позицијама, већ и на стварним дељеним интересима што представља снажну гаранцију њиховог опстанка у турбулентном историјском тренутку и више него нестабилној геополитичкој ситуацији.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩 Кишињев наставља са уклањањем опозиције из политичког живота земље

🔹 Скорашње хапшење и задржавање лидерке проруске аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул, како постаје јасно, био је само почетак широке кампање репресије против свих оних политичких снага у земљи које се противе политичком курсу марионетског режима Маје Санду.

🔹 Тако је јуче суд у Кишињеву објавио и о доношењу пресуде против посланице Ирине Лозован из проруског опозиционог блока Победа, такође због оптужби о ”илегалном финансирању политичке делатности” — политичарка је без јавно изложених доказа осуђена на шест година затвора.

🔹 А, за то време, безбедносне снаге кишињевског режима приступиле су хапшењу Александра Нестеровског, лидера још једне опозиционе партије Препород који је пре две недеље осуђен на дванаест година затвора по истој оптужници као и Гуцул и Лозован — ипак, за разлику од његових политичких савезника, Нестеровски је успешно избегао репресију, не појављујући се на изрицању пресуде и скривајући се на непознатој локацији.

🔹 Молдавска обавештајна служба притом тврди да је Нестеровски у возилу дипломатских таблица у власништву руске амбасаде пребачен на територију Придњестровља где се и сада налази — ове тврдње су демантоване од стране руских дипломата, но упркос томе, Кишињев је три запослена у амбасади због наводне умешаности у ову операцију прогласио персонама non grata.

❓ Позадина догађаја

🔹 Ово драматично интензивирање репресије против политичких неистомишљеника указује на више него значајну неувереност Маје Санду и њених западних налогодаваца у могућност остваривања победе на предстојећим парламентарним изборима и управо зато сада на терену видимо реализацију румунског сценарија у ком се стварни конкуренти уклањају из политичког живота земље злоупотребом државних институција.

🔹 И ово је још један аргумент у прилог тези да су прошлогодишњи догађаји у Немачкој, Француској, Грузији, као и Румунији и Молдавији представили својеврсно отварање Пандорине кутије које је означило почетак краја и последње илузије о демократији у Европи — оно што сада видимо јесте коначна и потпуна ерозија изборног процеса и практична замена изборне демократије новим политичким системом у ком легитимитет политичких лидера произилази искључиво из њихове потчињености интересима Вашингтона.

🔹 С тим на уму, тешко је још једном се не запитати — да ли је ово Европа чији део желимо да будемо?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Битка за ДНР — Преглед ситуације за март 2025

🔹 Док је пажња светске јавности била усмерена на преговоре Русије и САД и примирје које само што није, борбе у зони СВО одвијале су се несмањеним интензитетом.

🔹 Поред успешне контраофанзиве армије РФ током које је ослобођена Суџа, а непријатељ потиснут на узак појас уз границу Курске области, као и нових покушаја инвазије ОСУ на Белгородску област, основно жариште сукоба, баш као и током практично читаве претходне године била је територија Доњецке народне републике.

🔫 Покровски и константиновски правац

🔹 Руска офанзива на јужним прилазима Покровску током претходног месеца у значајној мери је заустављена, мада не без високе цене коју је непријатељ платио за своје контраофанзивне операције  — упркос томе, руске снаге на првом месту су одступиле са истурених положаја, због чега се може говорити пре о стабилизацији линије фронта пред моћним утврђењем непријатеља.

🔹 Овакав развој ситуације, разумљиво, није идеалан, но изванредно тактичко размишљање генерал-пуковника Андреја Николајевича Мордвичјова омогућило је снагама Централног војног округа да преусмере главни правац удара ка граници Дњепропетровске области где је одбрана ОСУ пробијена на линији Надеждинка - Богдановка.

🔹 Значајни руски успеси забележени су и на линији Андрејевка - Константинопољ - Разлив где ОСУ, према мишљењу бројних аналитичара, убрзано губе капацитете и суочавају се са озбиљним ризиком од колапса фронта чему доприноси паника украјинске команде која све расположиве ресурсе преусмерава на одбацивање руских снага од Покровска, остављајући тако дуж границе Дњепропетровске области "остатке" већих јединица чија је координација на ниском нивоу.

🔫 Јужнодоњецки правац

🔹 На јужнодоњецком правцу, армија РФ је током марта значајно проширила зону контроле северно и северозападно од Велике Новосјолке, ослобађајући најмање пет насељених пунктова.

🔹 У овом тренутку, руске снаге припремају се за офанзиву на Вољно Поље, а потом и на линију Воскресенка - Шевченко са вероватним циљем избијања на тромеђу ДНР , Запорошке и Дњепропетровске области.

🔹 Други правац руске офанзиве можемо пратити на линији Весјоло - Мирно где би даљи успеси омогућили удар на позадину непријатељских снага у троуглу Зелени Кут - Алексејевка - Богатир.

📍 Константиновски/покровски правац — Оперативна карта — Висока резолуција
📍 Јужнодоњецки правац — Оперативна карта — Висока резолуција

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇯🇵🇺🇸 Јапан и САД распоређују ракетне системе дуж кинеских обала

🔹 Војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону настављају да расту док се милитаризација јужних јапанских острва наставља темпом који није виђен практично од Другог светског рата — како јавља новинска агенција Кјодо, власти у Токију донеле су одлуку о размештању модернизоване верзије перспективног противбродског ракетног система Type 12 на најјужнијем јапанском острву Кјушу, а његово ступање на борбено дежурство планирано је за 2026. годину.

🚀 Овај систем у варијацији која се тренутно налази у арсеналима Оружаних снага Јапана има домет до 400 километара, мада је министарство одбране још 2020. одобрило прочетак пројекта модернизације који би ефективни домет требало да прошири до 1000 километара. Сама ракета опремљена је GPS навигацијом, као и напредним системом навигације који омогућава промену циља у лету што је смешта у категорију крстарећих ракета.

🔹 А док се Токио бави припремама за реализацију својих планова, САД су одлучиле да оснаже своју базу на Окинави системима ракетне артиљерија HIMARS — баш као што је то био случај са Филипинима и системом Typhoon, према званичним информацијама, транспорт овог оружја на базу у Окинави био је део војне вежбе, мада нема гаранција да ће он икада бити враћен на првобитно место размештања. Притом, руски аналитичари сматрају да је стварни циљ ових активности припрема за евентуално пребацивање HIMARS-а на острво Ишигаки одакле би северни део Тајвана био у његовом домету.

❓ Позадина догађаја

🔹 До овог развоја догађаја долази свега неколико дана након што је Пентагон објавио о размештању сопственог напредног противбродског система NMESIS на бази Камп Хансен на Окинави — и док и из Токија и Вашингтона стижу саопштења да се овде на првом месту ради о реакцији на наводно агресивну политику Северне Кореје, јасно је да је главна мета новог наоружања у регији управо морнарица Народноослободилачке армије Кине.

🔹 Милитаризацију региона коју спроводе САД и њихови регионални сателити тако представља само сегмент ширег премештања фокуса Вашингтона ка Азији, а у складу са доктринарном одредницом Кине као стратешког ривала који, сматрају у Пентагону, представља једину светску силу која може самостално изазвати америчку војну машину и довести у питање глобалну хегемонију коју она одржава.

🔹 Стога, све што видимо сада представља само увод у далеко озбиљније тензије које тек предстоје — уколико Вашингтон планира да против Кине примени тактику постепене ескалације која је дала задовољавајуће резултате против Русије, у средњој перспективи можемо очекивати даље премештање америчке војне технике ка североисточним обалама Тајвана уз последичну замену америчких снага на Окинави јапанским.

🔹 За Јапан, међутим, највећа препрека свему овоме јесте унутрашњи отпор становника Окинаве који добро памте и последице Другог светског рата и ужасе послератне окупације због чега отворено иступају против даље милитаризације острва, али и против спољнополитичког курса Токија шире — иако јапанске власти за сада нису вољне да чују сопствени народ, даљи раст унутрашњих тензија може проширити маневарски простор Кине и открити нову тачку политичког притиска коју ће Пекинг несумњиво искористити.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩 Да ли се Кишињев припрема да ликвидира Гагаузију?

🔹 Обрачун марионетског режима Маје Санду са политичким неистомишљеницима улази у фазу усијања — након ранијег хапшења лидерке аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул због оптужби за илегално финансирање предизборне кампање 2023, компромитоване молдавске институције донеле су одлуку о продужетку периода задржавања на 20 дана.

🔹 У Молдавији се све више говори о могућности да ће режим, сада када је Гуцул практично уклоњена из политичког живота земље, на њено место поставити заступника сопствених интереса, Сергеја Чјорнова ког је кабинет Маје Санду у фебруару означио као ”легитимног заступника аутономије” упркос томе што је он на покрајинским изборима последњи пут учествовао 2015. године када је освојио спектакуларних 0,2%.

❓ Позадина догађаја

🔹 Чињеница да је званични Кишињев не само одбио да прихвати резултате избора, већ и спровео илегално хапшење само због проруске позиције Јевгеније Гуцул довољно говори о условној демократији у Молдавији, демократији у коју колективни Запад наставља да улаже милијарде евра — стога, могућност узурпације покрајинских институција остаје више него реална. И уколико се режим Маје Санду одлучи на овај корак, тешко да ће се радити о изненађењу.

🔹 Рускојезична покрајина у којој се подршка актуелним молдавским властима мери промилима већ се дуже од годину дана налази на удару жестоких притисака Кишињева — у економском смислу, ситуација је након практичног увођења енергетске блокаде регије дошла до границе одрживости у марту прошле године када је Јевгенија Гуцул отпутовала у Мосвку тражећи помоћ Русије у осигуравању даљег опстанка аутономије. Само месец дана касније, колона молдавске војске демонстративно је прошла кроз територију Гагаузије, указујући на спремност Кишињева да примени силу.

🔹 Упркос свим овим притисцима, евентуални покушај марионетског режима да наметне појединца ког народ Гагаузије сматра издајником за политичког представника аутономије лако може представљати окидач озбиљне дестабилизације — у априлу, политички лидери рускојезичне регије већ су напоменули да даља радикализација политике Кишињева, а посебно амбиције Маје Санду у погледу припајања Румунији могу довести до сецесије и проглашења независности.

🔹 Говорећи о томе, на уму треба имати чињеницу да је придњестровски сценраио у Гагаузији избегнут искључиво захваљујући гаранцијама широке политичке аутономије унутар Молдавије — уколико Кишињев одлучи да ово наруши, последице без сумње могу бити далекосежне.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷🇺🇸 Да ли је председник Ирана одбио Трампов ултиматум?

🔹 Јуче у поподневним часовима, председник Ирана Масуд Пезешкиан саопштио је за националну медијску агенцију IRNA (ایرنا) да је Техеран и формално одбио захтев Вашингтона за хитним почетком директних преговора о иранском нуклеарном програму.

🔹 Врата за контакте преко посредника, појашњава Пезешкиан, остају отворена мада не пре корака Вашингтона који би требало да допринесу изградњи нарушеног поверења:

Управо је нарушавање обавеза [са америчке стране, укључујући и током Трамповог претходног мандата] довело до проблема на путу преговора што мора бити решено како би поверење било обновљено.

🔹 Како је ирански лидер појаснио, одговор на писмо Доналда Трампа предат је америчкој страни посредством Омана, а даљи развој догађаја, према његовом мишљењу, зависиће искључиво од корака Вашингтона.

🔹 Раније прошле недеље, шеф иранске дипломатије Абас Арагчи поручио је да исламска република не планира да се упушта у директне преговоре са САД све док се суочава са кампањом максималног притиска и непрестаним војним претњама.

❓ Позадина догађаја

🔹 Одговор Масуда Пезешкиана представља прву званичну потврду да је Трампово писмо иранском лидеру уопште постојало будући да се пре тога радило просто о медијским спекулацијама — истовремено, имајући на уму садржај одговора, чини се основаним претпоставити да се наводни "ултиматум" уопште није тицао постизања договора, већ почетка преговора у непосредном и, врло вероватно, билатералном формату.

🔹 Ова чињеница, међутим, може остати секундарна, будући да је Трамп већ поручио да ће одсуство договора довести до директне војне агресије на Иран, уз могућност увођења секундарних санкција.

🔹 Све ово чини даљи развој ситуације непредвидивим и у овом тренутку могућности озбиљне ескалације несумњиво остаје на столу — овако нешто тешко да је у интересу Ирана који се суочава не само са озбиљним економским проблемима, већ и са геополитичким реалијама које су практично онемогућиле вођење политике какву је Пезешкиан планирао, и око које је и формирао свој кабинет.

🔹 Истовремено, тврда позиција у погледу америчких захтева може указати да су чак и реформистичке снаге у Ирану најзад схватиле да нормализација односа са Западом, бар у догледној будућности просто није могућа без жртвовања суверенитета.

🔹 Иронично, ова незавидна ситуација тако може омогућити Техерану да обустави своју политику пасивности која је исламску републику скупо коштала у претходне две године. Остаје нам да се надамо да овај заокрет неће доћи прекасно.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇱 Пољска одржала велике војне вежбе по сценарију рата с Русијом и Белорусијом

🔹 У наредних неколико часова окончаће се Rozsadny Żbik – 2025, највећа војна вежба одржана на територији Пољске од почетка године, и то по сценарију истовременог напада Русије и Белорусије на одбрамбене положаје које је Варшава формирала током претходних неколико година, испрва под изговором заштите од илегалне миграције, а потом и од, на западу надалеко чувене, ”руске агресије”.

🔹 И док су пољске војне вежбе дуж руских и белоруских граница практично рутинска активност (претходни догађај сличних размера под називом BŁOTNIAK-24 реализован је у новембру прошле године), оно што Rozsadny Żbik чини интересантним јесте то што је ово први пут да Варшава директно рекреира услове СВО, укључујући ту како тактику офанзивних дејстава армије РФ, тако и одређене приступе ОСУ који су се показали као успешни.

🔹 Имајући на уму конкретан сценарио према ком је примарни задатак вежбе заустављање руске офанзиве на унапред припремљеној линији одбране неколико километара од границе, са последичним ударима на логистику који представљају увод у контраофанзиву, сви су изгледи да пољска команда практично увежбава догађаје из Харковске области у првој години СВО.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово тешко да чуди — Пољска представља кључног играча агресивне авангарде НАТО која се нескривено припрема за рат са Русијом до ког може доћи у периоду краћем од деценије — колико почетком месеца, Варшава је најавила повећање обавезног војног буџета (који је и без тога ове године достигао рекордни износ од 46 милијарди долара) као и реформе мобилизационих закона који би до 2026. године требало да омогуће војну обуку за све пунолетне мушкарце у циљу припреме нације за могућност тоталне мобилизације.

🔹 Стога, конкретизација војних вежби представља више него очекиван корак, и у недељама и месецима пред нама можемо очекивати не само још сличних догађаја, већ и могући раст отворених антируских провокација у виду агресивних маневара у Балтичком мору или инцидената нарушавања руског ваздушног простора — у оба случаја, радиће се на првом месту о процени реакције армије РФ на стварне ризике што ће пољкси генералштаб искористити за даље усавршавање својих ратних планова.

🔹 С друге стране, интересантно је да у имитацији догађаја из Харковске области 2022 од стране пољских војника сада видимо и практичне резултате боравка бројних официра НАТО у оперативним штабовима ОСУ широм зоне СВО — као што су бројни аналитичари, али и руски званичници напомињали током претходних година, за колективни Запад сукоб на територији бивше Украјине у великој мери представљао је просто симулацију рата с Русијом, полигон на ком је без директних последица по себе могао изучавати тактику армије РФ и испробавати различите методе супротстављања истој. Усвојена знања, како сада видимо, почињу да се примењују у пракси.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🥷🇷🇸 Разоткривање НВО сектора — KoSSev и прикривање западних лобиста иза маске патриотизма

🔹 Више пута смо писали о томе да је један од основних разлога неуспеха пројекта Србија против насиља било управо потпуно отворено деловање прозападних струја које су врло брзо по почетку протеста на улице изнеле заставе ЕУ, одлазећи толико далеко да позивају на мајдан у Београду — оваква агресивна тактика довела је до тренутног повлачења национално-оријентисаних снага које, разумљиво, нису планирале да дају своју подршку отвореном покушају обојене револуције координисаном из западних центара моћи.

🔹 Ово је лекција коју су заступници западних интереса врло брзо усвојили, но како се чини, свест о томе да је унутрашња дестабилизација Србије тешко могућа без подршке национално-оријентисаних снага постојала је и знатно раније — о овоме сведочи постојање формално патриотских организација, или бар оних које се формално не идентификују са неолиберализмом, а које су директно финансиране од стране уобичајених западних фондова и страних амбасада.

❓ Шта је KoSSev?

🔹 Новински портал KoSSev себе представља просто као ”информативни портал са севера Косова*” у свом деловању углавном је заузимао неутралну позицију која на први поглед може бити приписана просто ограничењима која произилазе из рада на окупираној територији — упркос томе, он је представљао сразмерно поуздан извор информација о догађајима на простору Косова и Метохије који је међу првима објављивао вести о новим нападима на српски народ као и милитаризацији илегалних КБС.

🔹 Ситуација је почела да се (отворено) мења у протеклих неколико недеља када је редакција поратала почела да објављује текстове у којима се Срби окривљују за ситуацију на Космету уз продубљивање јаза између нашег народа на КиМ и у другим деловим Србије, у којима се релативизује НАТО агресија на Србију, у којима се борбе у познатим упориштима ОВК 1999 представљају као ратни злочини ВС, а у последњим данима видимо и појављивање текстова о мирном суживоту Срба и Албанаца у Прешеву уз потпуно игнорисање експлозије сепаратизма о којој смо писали више пута у последњим месецима претходне године.

🔹 Све ово навело нас је да се запитамо ко заиста стоји иза портала KoSSev када смо сазнали да се овде ради о пројекту који реализује НВО Центар за развој заједница (рег. бр. 5111071-4) уз финансијску подршку амабасада САД, Велике Британије и Немачке, као и фондација USAID и National Endowmen for Democracy. А, судећи по старијим верзијама сајта, један од значајних донатора био је и The Balkan Trust for Democracy који представља огранак German Marshall Fund који стоји и иза НВО Грађанске иницијативе о којима смо писали недавно.

🔻 Северно Косово* 2020

🔹 Још је интересантније да је Центар за развој заједница 2014. заједно са холандском НВО Pax for Peace био један од кључних актера у реализацији пројекта Северно Косово* у 2020, а у ком се за проблеме с којима се суочавају Срби на северу Космета предлажу мере као што су исказивање пуне подршке и поверења косовској* полицији од стране Београда или смањење координације између Београда и већински српских општина на северу Космета.

🔹 Оно што овде привлачи посебну пажњу јесте то што су неки од ”проблема” идентификованих од стране ЦЗР-а давне 2014. добили своје разрешење у не тако далекој прошлости, и то разрешење које се показало као више него непогодно за српски народ — на пример, у извештају се говори о одбијању Србије и локалних власти на северу покрајине да прихвате јавне службе и институције (укључујући и полицију*) приштинских структура. Овај ”проблем”, као што знамо, решен је агресивним упадима на север и последичном ликвидацијом српских институција.

🔹 На сличан начин, ЦЗР је идентификовао ”српску контролу над језером Газиводе” као могући извор међуетничких тензија које могу довести до тога да Приштина изгуби контролу на територијама северно од Ибра — као што знамо, ни ово више није ”проблем” будући да је територија око стратешки значајног језера од краја септембра прошле године под контролом оружаних формација Приштине.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇬🇱🇺🇸 Амерички војни бродови на путу ка Гренланду — Тензије око данске аутономије у новом порасту

🔹 У последњих неколико дана, питања америчких претензија на Гренланд поново доминирају светским медијима — неубедљиво противљење Копенхагена ни на који начин није допринело промени планова Вашингтона, а одсуство било каквих стварних капацитета Данске да се супротстави евентуалном покушају анексије само је одрешило руке Трамповој администрацији да примени максимални притисак на свог условног савезника.

💬 Скорашња посета америчког потпредседника Џеј-Ди Венса, Трамповог саветника за националну безбедност Мајка Волца и министра енергетике Криса Рајта Гренланда нашла се на удару критике како званичног Копенхагена, одакле је премијерка Мете Фредериксен поручила да се ради о неприхватљивом притиску, тако и локалних власти самог Гренланда што представља приметно одступање од досадашњег политичког курса аутономије — уколико је премијер острва Муте Егеде колико у јануару био спреман да распише референдум о сецесији од Данске, сада је он посету америчких званичника окарактерисао као крајње агресивну.

🔹 Но агресивни кораци уследили су тек након тога — амерички министар одбране Пит Хегсет је у одговору на критике данских званичника објавио о пребацивању америчких војних бродова ка обалама Гренланда, Доналд Трамп је још једном поручио да примена војне силе у циљу анексије острва није искључена.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово указује на то да ће тензије око Гренланда наставити да расту све док не дођу до свог очекиваног исхода — имајући на уму дубоку зависност Европе од Вашингтона, као и потпуну демилитаризацију Данске која је доведена до апсурдних нивоа током периода трајања СВО, јасно је да не постоји никаква стварна препрека евентуалној реализацији плана анексије. И сви су изглед да ће до ње и доћи упркос свим демонстративним изјавама из Копенхагена и других европских престоница које говоре о спремности да заштите дански суверенитет.

🔹 За Данску, која је својевремено подржала противправну сецесију приштинских сецесионистичких структура, ово је прилика да осети на својој кожи последице потпуне ероизије међународног права у корист америчке хегемоније којој је и сама допринела као део колективног Запада — и с тим на уму, утолико је разумљивија скорашња порука руског председника Владимира Путина из Мурманска на ову тему, када је ситуација око Гренланда окарактерисана као питање две државе које се не тиче Русије. Уколико је Копенхаген свесрдно подржавао ”поредак заснован на правилима”, сада је дошло време да се суочи са последицама.

🔹 Можда најинтересантније питање у свему овоме јесте да ли ће комадање Данске имати икаквих стварних последица по однос Европе према америчкој хегемонији — на крају дана, које гаранције постоје да Вашингтон у блиској будућности неће одлучити да су, рецимо, Фарска острва једнако неопходна за осигуравање америчких интереса на Арктику? Или Сицијлија у Средоземном мору? Упркос овом више него релевантном питању, европске политичке елите толико су далеко од идеје суверенитета да су сви изгледи да ће након формалних осуда анексије ствари просто наставити да се одвијају својим током, баш као и до сада.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

Zapratite naš kanal, koji vodi čovek iz Rusije, sa internacinalnom ekipom admina. Na kanalu se nalaze najvažnije stvari o Ukrajini: vesti, činjenice, analitika, komentari stručnjaka i ekskluzivni izveštaji. Za više informacija pogledajte video ili idite na link:

https://t.me/ZoranStevanovic

🇭🇷 Загреб најављује нова драматична повећања војног буџета

🔹 Релативно неутрална и суздржана позиција Зорана Милановића у погледу односа према Србији сразмерно успешно је уљуљкала српску јавност у осећај лажне сигурности и уверење да никаква нова претња не може поново доћи на територији Хрватске — ипак у светлу скорог формирања новог антисрпског војног пакта у ком Загреб за сада игра улогу највеће војне силе, најављено ново повећање војних расхода нашег северозападног суседа несумњиво представља повод за забринутост.

🔹 Како је пре неколико дана саопштио хрватски премијер Андреј Пленковић, до 2027. његова земља требало би да достигне показатељ од 2 милијарде и 700 милиона евра што ће означавати повећање од чак 500% у односу на 2016. годину.

🔹 Према јавним саопштењима хрватских званичника, ова значајна средстава биће уложена на првом месту у замену совјетске и југословенске технике западном, као и набавку савремених артиљеријских система, али беспилотних летилица што је сектор у ком Хрватска у овом тренутку значајно заостаје.

❓ Позадина догађаја

🔹 Хрватски војни буџет у континуираном је порасту већ дуги низ година, а већ 2024 донела је раст од 130% у односу на 2023. при чему је највећи део средстава био усмерен на набавке материјално-техничких средстава. Загреб се притом послужио и сада већ уобичајеном праксом модернизације путем донација Кијеву када је крајем октобра прошле године објавио о предаји 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнаког броја БВП М-80 за попуњавање арсенала ОСУ у замену за смањење трошкова набавке 50 немачких тенкова Leopard 2A8.

🔹 Поред тога, Хрватску очекује скоро окончање пројекта замене југословенских МиГ-ова француским Dassault Rafale, као и набавка за сада неименованих радарских система, америчког система ракетне артиљерије HIMARS и хаубица CAESAR чију је куповину министар одбране Иван Анушић најавио прошле недеље. У хрватској јавности значајна пажња посвећује се и неопходности повећања капацитета у области беспилотне авијације где се као највероватнији избор помиње турски Bayraktar TB2 — посебно је интересантно да је Пленковић напоменуо да је највећи проблем у склапању споразума са Анкаром одсуство гаранција да исти систем потом неће бити продат и Србији.

🔹 Посматрајући планове Хрватске, постаје јасно да се ради о процесу који у значајној мери прати оно што смо могли посматрати у бившој Украјини — убрзана замена технике и превођење оружаних снага на НАТО стандарде одвијају се изузетно брзим темпом, уз дељени фокус на управо оне системе који су се у зони СВО показали као посебно ефикасни или који су процењени као потенцијално ефикасни, али чији су пуни потенцијали били ограничени технички напредним системима армије РФ какве Србија, нажалост, нема нужно у свом арсеналу.

🔹 Све ово значи да је за Србију у овом тренутку од кључног значаја усвајање поука из искуства СВО уз посебан фокус на ефикасно супротстављање немачкој оклопној техници као и ликвидацију артиљеријских капацитета непријатеља — стога, обнављање контаката између армије РФ и Војске Србије могло би дати непроцењив допринос повећању безбедности наше земље, а једнако значјна била би и макар неформална амнестија за српске борце који су у зони СВО стекли непосредно искуство у борби против непријатеља опремљеног истом техником коју сада набавља Хрватска.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇸 Амерички стратешки бомбардери на бази Диејго Гарсија — Које су импликације?

🔹 У светлу бројних медијски далеко пропраћенијих догађаја на светској политичкој сцени, пребацивање две ударне групе америчких стратешких бомбардера Northrop B-2A Spirit на војну базу Дијего Гарсија на истоименом коралном острву у Индијском океану прошло је релативно незапажено — упркос томе, овај догађај далеко је значајнији него што се на први поглед може чинити имајући у виду да, уколико се потврде наводи о укупном броју од шест летилица, сада видимо највећу забележену концентрацију ових бомбардера на једној бази.

✈️ Шта је Northrop B-2A Spirit?

🔹 Амерички B-2A обично се класификује као тешки стратешки бомбардер који може наоружан како конвенционалним, тако и нуклеарним оружјем — према јавно доступним информацијама, уобичајени конвенционални ареснал ових летилица укључује бомбе Mk 82 са универзалним модулом за планирање и корекцију JDAM. У погледу стратешког арсенала, B-2A је осмишљен као носач нуклеарних бомби B83 максималне снаге до 1.2 мегатона.

🔹 Ове летилице такође су опремљене поверљивом stealth технологијом заснованом на пројекту Tacit Blue који је својевремено развијан на познатој бази за експерименталне технологије Area 51 — према јавно објављеним информацијама, ове карактеристике требало би да омогуће B-2A да несметано извршавају борбене задатке у условимо интензивног деловања непријатељске ПВО.

❓ Импликације

🔹 Појављивање ових летилица у броју који никада раније није забележен на бази Дијего Гарсија несумњиво указује на то да се Вашингтон припрема за значајну ескалацију војно-политичке ситуације у блиској будућности — неки аналитичари сматрају да се овде ради о припремама за предстојећи сукоб са Ираном, наводећи да су сви изгледи да ће пребацивање свих планираних снага у Индијски океан бити завршено практично истовремено са истеком ултиматума који је Доналд Трамп упутио Техерану.

🔹 Истовремено, америчка авијација са базе Дијего Гарсија лако може изводити борбене задатке и у источној Африци где смо у последњим данима могли видети појављивање новог жаришта геополитичких тензија које може имати далекосежне последице по читав регион.

🔹 Најзад, ослањајући се на стратешке танкере као што је Boeing KC-135, а који су распоређени на америчким базама како на Блиском истоку, тако и у Вијетнаму и Јапану, бомбардери B-2A могу извршавати задатке и у азијско-тихоокеанском региону, укључујући ту и у непосредној близини кинеских обала где смо у претходним данима могли пратити гомилање америчких противбродских система.

🔹 Другим речима, овај потез Вашингтона на првом месту представља пројекцију моћи и истовремено повећање војног притиска на неколико геополитичких ривала што је уједно још један аргумент против тезе да се САД под лидерством Доналда Трампа окреће некаквом изолационизму — иако се приоритети Беле куће мењају, а европски театар се препушта Бриселу и европским чланицама НАТО, о било каквом крају америчког империјализма не може бити ни речи.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇯🇵🇵🇭 Амерички сателити у азијско-тихоокеанском региону припремају се за нову епизоду ескалације

🔹 У протеклих неколико дана могли смо видети припреме два од три кључна америчка сателита у азијско-тихоокеанском региону, Јапана и Филипина за нову епизоду ескалације — на бази морнарице САД Камп Хансен на Окинави, на око 600 километара од обала Кине распоређен је напредни противбродски систем NMESIS при чему неки извори тврде да ће у блиској будућности укупан број јединица на борбеном дежурству 12. морнаричке обалске групе достићи чак 18 батерија.

🔹 А за то време, начелник генералштаба Филипина, Ромео Браунер Млађи упутио је позиве Индији и Јужној Кореји да се придруже војно-политичком блоку SQUAD у чији састав у овом тренутку поред његове државе улазе САД, Аустралија и Јапан — сам блок формиран је у мају прошле године, мада је његова формална природа испрва демантована у изјавама званичника Пентагона.

❓ Позадина догађаја

🔹 Појављивање нових противбродских система не само недалеко од кинеских обала, већ и у непосредној близини архипелага који се у оквиру америчке стратегије рата против Кине сматрају стратешки значајним територијама контрола над којима може осигурати максимални притисак на морнарицу НОАК указује на то да у блиској могућности можемо очекивати нове војне вежбе у акваторијама Јапанског и Источног кинеског мора.

🔹 Неки аналитичари сматрају да ће се америчка морнарица припремати за операције које ће укључивати рапидно премештање високо мобилних система NMESIS ближе кинеским обалама у циљу извођења удара на бродове НОАК уз последично одступање назад ка Окинави — овакве активности неће проћи неопажено у Пекингу, а имајући на уму скорашње примере, сви су изгледи да ће Кина одговорити једнако демонстративним активностима чиме ће бити покренута нова спирала тензија.

🔹 Што се тиче амбиција Маниле, међутим потрага за широм регионалном подршком тешко да ће дати жељене резултате — блок SQUAD је и формиран због тога што Индија није била вољна да у склопу претходног блока QUAD спроводи антикинеску политику онда када она противречи њеним интересима и мале су шансе да ће тај став променити због молбе Филипина.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩 Унутрашња криза у Молдавији све дубља док марионетски режим предузима све радикалније кораке

🔹 Са приближавањем парламентарних избора у Молдавији који би требало да се одрже најкасније у јулу, расту и унутрашње тензије које произилазе из све отворенијег сукоба радикално прозападног марионетског режима у Кишињеву и свих оних политичких снага које се противе даљој десуверенизацији земље у интересу колективног Запада.

🔹 Тако је 25. марта под изговором оптужби за илегално финансирање предизборне кампање (звучи познато?) задржана лидерка рускојезичне аутономне покрајине Гагаузије Јевгенија Гуцул — политичарки је одређена мера притвора од 72 часа, као и забрана напуштања земље, а у ишчекивању могућих протеста опозиционих снага, у центру покрајинске престонице, граду Комрат, распоређене су јаке полицијске снаге опремљене за разбијање демонстрација.

🔹 У истом том периоду, у Кишињеву је боравила делегација Парламентарне скупштине НАТО која је одржала састанак са марионетском председницом Мајом Санду која је у складу са добро познатом мантром изнела жалбе на наводно руско мешање у унутрашња питања Молдавије са циљем дестабилизације и подривања демократских процеса — у циљу потврде ове тезе, истог дана Санду је сазвала Виши савет безбедности како би покренула дискусију о мерама супротстављања сајбер-нападима из Русије који се наводно очекују у светлу приближавања парламентарних избора.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово више је него иронично, будући да су прошлогодишњи председнички избори у Молдавији били обележени бруталним манипулацијама, контроверзама и неправилностима које су довеле чак до отвореног сукоба међународних посматрача и владајуће партије — на крају другог круга, Маја Санду осигурала је још један мандат искључиво захваљујући гласовима дијаспоре који су и сами више него упитни, будући да су у Русији била отворена само два изборна места са укупним бројем од 10.000 гласачких листића упркос броју од 300.000 Молдаваца који су могли остварити своје право избора. С друге стране, за молдавску дијаспору у Немачкој издвојено је 130.000 листића за око 15.000 гласача.

🔹 Од тада, ситуација за владајућу странку постала је само још гора са продубљивањем енергетске кризе и ликвидацијом још једног некада великог државног предузећа чији су запослени сада већ осми месец без плате.

🔹 Стога, није изненађење што кишињевски режим у овом тренутку покушава да уклони конкуренте из политичког живота земље (овакав присту дао је резултата у Румунији) с једне стране, и да унапред припреми платформу која ће омогућити дискредитацију резултата избора уколико планиране технике манипулације не дају жељене резултате.

🔹 Но, имајући на уму чињеницу да популарност владајуће партије драматично опада, а скорашње статистичко истраживање показало је да се чак 54.7% Молдаваца противи актуелном спољнополитичком курсу (подршка долази од свега 14.4% испитаника), није искључено да ће Маја Санду покушати да изазове унутрашњу кризу како би у потпуности спречила одржавање избора.

🔹 Поред хапшења Јевгеније Гуцул које може представљати увод у нове нападе на Гагаузију, ризик овде постоји и за Придњестровље које се већ неколико месеци налази под санцкионим притисцима Кишињева — притом, у децембру прошле године Маја Санду наредила је генералштабу да припреми план војне операције у Придњестровљу са циљем ликвидације руске мировне мисије и преузимања контроле над енергетском инфраструктуром самопроглашене републике.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇭🇷🇪🇺 Хибридни рат против Србије се наставља — Пицула против српског света

🔹 Да је Хрватској дата водећа улога у хибридном рату који је колективни Запад покренуо против наше земље и нашег народа писали смо још прошле недеље када је известилац Европског парламента за Србију, загребачки дипломата Тонино Пицула, најавио скоро представљање свог извештаја којим ће доминирати ”необјављено ванредно стање” спољнполитичком одбору ЕУ — но, судећи по јучерашњем разговору Пицуле са новинарима телевизије N1 Croatia, опсег тема извештаја биће знатно шири.

🔹 Хрватски званичник тако је поручио да Србија мора одустати од концепта српског света, као и престати са дестабилизацијом суседних држава како би имала шансе да у будућности приступи ЕУ — Пицула сматра да Београд остварује утицај на западном Балкану посредством регионалних просрпских политичких опција, као и захваљујући статусу Српске Православне Цркве.

🔹 Он је такође напопменуо да Брисел мора задржати право да процени да ли се Србија придржава ”обавеза на путу ка ЕУ”, појашњавајући да ту на првом месту мисли на усаглашеност са безбедносном и спољном политиком Уније, као и неопходност увођења санкција Русији.

❓ Позадина догађаја

🔹 Јасно је да ништа мање нисмо ни могли очекивати имајући на уму не само бруталан хибридни рат који је покренут против српског народа, већ и формирање отворено антисрпског војног савеза — саопштења Тонина Пицуле само илуструју крајње циљеве ових непријатељских корака које суседне нам државе предузимају уз подршку западних центара моћи.

🔹 Говорећи о одустајању од српског света и заустављању наводне дестабилизације суседних држава, хрватски дипломата заправо само још једном потврђује да је званична позиција Брисела да Србија мора прекинути своје везе са Републиком Српском, као и обуставити напоре усмерене на повратак сопственог суверенитета и територијалног интегритета у погледу аутономне покрајине Косово и Метохија.

🔹 Истовремено, напади на СПЦ, као и на регионалне просрпске политичке опције (где се може мислити, рецимо, на СНСД у БиХ или ДПСМ у Северној Македонији) представљају позив на ликвидацију свих постојећих механизама заштите српских националних интереса и одржавања националног јединства преко граница повучених након распада бивше Југославије.

🔹 Обе ове чињенице у складу су с оним што Пицула отворено поручује — колективни Запад објављује рат концепту српског света као идеји кохезије српског народа на Балкану засноване на дељеним културним и духовним вредностима, јединственом етничко-лингвистичком идентитету, заједничкој историји и заједничким интересима. Другим речима, ради се о ономе што се на Западу назива решавањем српског питања, а што подразумева практичну ликвидацију српског народа као сувереног политичког чиноца на Балкану.

🔹 Уколико је цена нашег ”европског пута” да престанемо да будемо народ, да одбацимо нашу историју, напустимо наше људе западно од Дрине и јужно од административне линије, заборавимо наше историјске пријатеље на истоку — да ли је то цена коју смо спремни да платимо? Да ли је то Европа чији део желимо да будемо?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📺🇧🇦 Иза медијске потраге за Милорадом Додиком

🔹 У овом тренутку, једна од горућих тема у сарајевским медијима јесте питање изласка из земље председника Републике Српске Милорада Додика који је прво присуствовао комеморативном скупу поводом 26. годишњице НАТО агресије у Батајници, а потом и међународној конференцији у Изралеу — посебан публицитет овој ”сензацији” дала је босанска филијала телевизије N1 која је изнела оштру критику одбијања безбедносних служби да поступе у складу са раније расписаном централном потерницом за лидером РС.

🔹 Индикативно је да у свим овим критикама видимо имплицитно позивање на пооштравање граничне контроле и предузимање мера против МУП-а Републике Српске који су, тврде новинари N1, одбили да испуне дужност задржавања лидера РС. Другим речима, ради се о формирању наратива који би требало да оправда даљу ероизију надлежности Бања Луке и практично стављање њених безбедносних служби под контролу Сарајева.

🔹 Још су опасније неформалне спекулације одређених извора блиских политичком Сарајеву на које пажњу скрећу уважене колеге са канала Борбени ефективи, а према којима је транспорт Милорада Додика из Бања Луке у Батајницу организовала Војска Србије — ови наративи могу бити искоришћени не само у Сарајеву, већ и у западним центрима моћи како би се званични Београд оптужио за нарушавање границе БиХ. Овакав развој догађаја несумњиво може имати далекосежне и више него озбиљне последице.

❓ Позадина догађаја

🔹 Оно што је заједничко за све ове наративе, како је то често случај у информационо-пропагандном деловању, јесте то што они истовремено формирају представу о проблему и нуде његово решење — скорашња званична путовања председника Републике Српске у иностранство публици се представљају као доказ нефункционалности постојећег безбедносног система БиХ, при чему се за ово окривљују на првом месту МУП Републике Српске и ограничења федералних безбедносних снага у погледу спровођења одређених активности на простору српског ентитета.

🔹 Управо из овог разлога у различитим медијима видимо различите наративе са истом поруком — док се N1 фокусира на илегално полетање хеликоптера, а Нова С на ”помоћ изнутра” коју су званичницима Републике Српске наводно пружили Срби из граничне полиције БиХ на прелазу Рача, у оба случаја се одговорност за неизвршавање одлука Тужилаштва БиХ (које су не само донесене уз грубо нарушавање Дејтонског споразума, већ су и сувереном одлуком РС проглашене неважећим на територији ентитета) смешта се на безбедносне службе Српске и чланове федералних служби српске националности.

🔹 Наметнуте импликације више су него опасне — оно што видимо у медијском простору у овом тренутку јесте формирање наратива који може послужити као оправдање за нове радикалне кораке Сарајева који могу бити усмерени на покушаје ликвидације безбедносних служби Српске и њихову замену федералним снагама. Овакав сценарио још једном би довео иначе напету ситуацију на ивицу неконтролисане ескалације са потенцијално несагледивим последицама.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🥷🇷🇸 Разоткривање НВО сектора — Шта су Грађанске иницијативе?

🔹 Како смо писали, тако се и десило, лоша политичка одлука председника Србије у Бриселу у свега 24 часа лансирала је НВО сектор у сам центар медијске кампање повезане са наводном употребом система LRAD 450XL на протесту 15. марта — љубазношћу балканске филијале америчког CNN-a, телевизије N1, извршној директорки НВО Грађанске иницијативе дат је потребан публицитет да она од српских државних институција и судских власти захтева одређене кораке и поступке.

🔹 Да су управо Грађанске иницијативе одабране за главног носиоца западног утицаја у Србији тешко да представља изненађење — овде се ради о правом ветерану НВО сектора основаном маја давне 1996. године, односно у припремама за евентуално израњање свима добро познатог Отпора. Међу оснивачима ове организације налазили су се познати НАТО лобисти као што су Миљенко Дерета, Дубравка Велат и Жарко Кораћ — исти онај који је пре десетак дана Србе с Космета описао као ”људе из криминалног миљеа, шверцере, нарко-дилере”.

❓ Чиме се баве Грађанске иницијативе?

🔹 Прескачући формалне и јавно објављене циљеве покрета, фокусирајмо се на неке од конкретних активности Грађанских иницијатива — на пример, у овом тренутку ова НВО реализује пројекат финансиран од стране ЕУ под називом Суочавање са прошлошћу — нове генерације, нове перспективе који као свој циљ наводи:

Јачање заједнице историчара и других научника који се на професионалан начин баве темама из недавне прошлости и који имају циљ да постану креатори јавног мњења када су у питању теме везане за суочавање са прошлошћу.
🔹 Овај програм укључује и ”студијске посете Сребреници и Косову*” и представља део ширег пројекта ЕУ Подршка ЕУ изградњи поверења на западном Балкану — основни проблем с овим јесте што је главни фокус активности, према званичним документима ЕУ, управо истраживање ратних злочина за које Запад оптужује Србију.

🔹 Другим речима, овде се ради о покушају легитимизације оптужби за геноцид у Сребреници, као и подршке наративима о злочинима Србије против Албанаца којима је на Западу правдана не само агресија на нашу земљу, већ и каснија противправна сецесија приштинских сепаратиста.

🤝 Партнери Грађанских иницијатива

🔹 Једна од кључних карактеристика деловања НВО сектора јесте да он функционише као мрежа великог броја организација због чега је значајно обратити пажњу и на неке од главних партнера Грађанских иницијатива — ту можемо поменути примере директних веза као што је Крени-Промени чији је интернет домен у власништву Грађанских иницијатива, или Београдски центар за људска права чије је седиште регистровано на истој адреси.

🔹 Потоња организација у овом тренутку укључена је у пројекат под називом Youth Participation in Digital Democracy који за циљ има да младе на Балкану укључи у процесе доношења политичких одлука посредством дигиталних технологија и допринесе регионалном умрежавању организација младих. Но, још је интересантнији списак партнера који у овом пројекту учествују — Ерасмус Студентска Мрежа Албанија, Qendra për Studime të Krahasuara dhe Ndërkombëtare, Agjencia Kombëtare e Rinisë.

💸 Финансије Грађанских иницијатива

🔹 Према последњем објављеном финансијском извештају Грађанских иницијатива објављеном на порталу Агенције за привредне регистре, ова НВО је током 2023. године остварила приходе у износу од 874.872 америчких долара, од чега је 837.330 дошло од донација.

🔹 На списку финансијера организације који је јавно доступан на њеном сајту и броји 57 организација налазе се бројне фондације (Open Society Foundation, German Marshall Fund, Balkan Trust fund for Democracy), амбасаде (Холандије, Норвешке, Велике Британије и САД), институције ЕУ (Европска комисија, Савет Европе), као и организације блиске приштинским сепаратистима (Integra Kosovo, KFOS).

🔹 Међу финансијерима из Србије поред других НВО појављују се општине Прешево, Бујановац и Сјеница, град Врање, као и Координационо тело Владе Републике за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇧🇦 Да ли се Федерација БиХ припрема за рат?

🔹 Иако тренутно затишје наводи на помисао да је тачка усијања политичке кризе у Босни и Херцеговини прошла, скорашњи догађаји указују на то да у недељама и месецима пред нама можемо очекивати нове, а можда и још опасније ескалације које дисфункционалну државну заједницу два ентитета и формално три конститутивна народа може довести и до почетка новог сукоба.

🛠 Повећање производње војне технике и муниције

🔹 А, за то време, новински портал Patria извештава о успону наменске индустрије у БиХ, са плановима федералних власти да повећају капацитете постојећих војних фабрика, али и да изграде нове производне погоне у рејону Тузле, Бихаћа, Зенице, а можда и на другим тачкама Федерације БиХ — пословни лист BiznisInfo.ba притом тврди да ће тренутни недостатак радне снаге бити решен упошљавањем затвореника из затвора у Зеници о чему је било речи на скорашњем састанку министра за просторно уређење Зеничко-добојског кантона Аднана Шабанија и директора КПЗ Зеница Русмира Исака.

🔹 Није посебно изненађујуће да се ове одлуке доносе искључиво у Сарајеву и без икаквих консултација са Бања Луком — стога, нема сумње да ће основни и једини бенефицијент проширења капацитета наменске индустрије бити управо Федерација БиХ. С тим на уму, тешко је не запитати се зашто је Федерацији уопште потребан даљи раст војне индустрије и ка чему овај корак може водити у средњој и дугорочној перспективи.

🇪🇺 Укључивање милитантне струје ЕУ у унутрашње процесе

🔹 Оптимизам не улива ни чињеница да је лидер хрватског ХДЗ-а у БиХ Драган Човић након састанака са представницима како либералне коалиције Тројка, тако и опозиционим странкама Републике Српске отпутовао у Брисел где је разговарао са шефицом европске дипломатије и предводницом милитантне струје Уније, естонском политичарком Кајом Калас — ова бриселска званичница већ је позната јавности као неформална лидерка новог политичког блока у Европи који окупља земље спремне да продуже свеобухватну подршку Кијеву, као и противница сваких мировних преговора са Русијом.

🔹 Имајући на уму чињеницу да су Човићеви скорашњи састанци унутар БиХ у значајној мери означили колапс иначе нестабилног партнерства на линији СНСД – ХДЗ у корист формирања широке антисрпске коалиције, чињеница да је у Брисел отпутовао управо он више је него индикативна — сви су изгледи да је лидер босанске филијале ХДЗ-а на првом месту покушавао да осигура подршку Брисела најављеним антисрпским корацима политичких снага Федерације и опозиције Републике Српске.

🔹 С обзиром на то да је Каја Калас након састанка најавила посету Сарајеву већ у наредним недељама, сви су изгледи да је ЕУ поздравила планове антисрпског блока — притом, уз склоност Каласове ка употреби војне силе за обрачунавање са неистомишљеницима, тешко је са сигурношћу тврдити да ће ова подршка остати у домену политичког.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇰🇷🇸 Хибридни напад на просрпске снаге у Северној Македонији

🔹 Када су објављене фотографије са комеморативног скупа у Батајници организованог поводом 26. годишњице НАТО агресије потврдиле раније гласине о присуству потпредседника владе Северне Македоније Ивана Стоилковића, регионални медији под контролом албанских политичких снага упали су у потпуну хистерију, називајући ову одлуку скандалозном — према наративу који је том приликом пласиран, Стоилковић је својим учешћем на, како тврде Албанци, анти-НАТО скупу показао ”где лежи лојалност Македоније, упркос чланству у НАТО”.

🔹 Све ово није прошло незапажено ни у Бугарској, вероватној будућој чланици новоформираног антисрпског војног блока одакле су стигле оптужбе да Стоилковић представља носиоца великосрпске идеологије који наставља реторику Слободана Милошевића, претећи да заговарањем идеје уједињења Срба у једну државу поведе регион у нове сукобе.

🔹 Сам Стоилковић за сада није одговорио на ове коментаре, али није ни скривао свој пут у Србију, отворено поручујући на друштвеним медијима да је одао почаст страдалима у НАТО агресији. Једнако уздржана била је и позиција премијера Христијана Мицкоског који је на питање новинара ”зашто је Стоилковић себи дозволио овакав поступак” одговорио:

Нећу то посматрати кроз ту призму. Зашто је господин Стоилковић био тамо? Можда је најбоље да питате њега.

🔹 Овде, међутим, тешко да има отворених питања — Иван Стоилковић пореклом је Србин и лидер Демократске партије Срба у Македонији који је у тренутном саставу владе задужен за односе два народа које је обећао да ће продубити, напомињући притом да ће актуелни састав владе имати политичаре који су искрено заинтересовани за партнерство са Србијом.

❓ Позадина догађаја

🔹 Већ само именовање Стоилковића за потпредседника владе наишло је на оштар отпор албанских политичких снага које су оптужиле владајућу ВМРО-ДПМНЕ да фаворизује Србе у односу на Албанце — ова критика, међутим, пре је представљала реакцију на најаве актуелних власти у Скопљу да ће у јавни дискурс јавити питања од националног значаја укључујући ту и супротстављање даљој албанизацији земље.

🔹 С тим на уму, јасно је да је Стоиковић због свог порекла и отворено просрпских ставова просто само погодна мета за обрачун са оним што је за албанске политичке снаге у Северној Македонији и региону далеко озбиљнији проблем — могући заокрет Скопља ка Београду који би се могао показати као препрека даљој реализацији пројекта Велике Албаније.

🔹 Координисана информационо-пропагандна кампања коју на македонској политичкој сцени предводи странка Bashkimi Demokratik për Integrim Алија Ахметија, једног од оснивача ОВК, као и формирање протестног покрета координисаног од стране северномакедонског НВО сектора имплицитно потврђују тезу да се шира балканска криза као симптом покренутог хибридног рата против Србије у некој форми већ проширила и на простор Северне Македоније.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇫🇮🇺🇸 Нове посете високих војних званичника НАТО базама КФОР-а

🔹 Само у последих 48 часова, на окупирану територију Косова и Метохије стигла су два висока војна званчиника држава чланица НАТО — прва од ових посета одиграла се 24. марта када је начелник војне обавештајне службе Финске бригадни генерал Пека Турунен стигао у главни штаб КФОР-а у Приштини где је са главнокомандујућим мировном мисијом, генерал-мајором Енриком Бардуанијем разговарао о тренутној безбедносној ситуацији на западном Балкану.

🔹 Већ сутрадан, Бардуани је угостио главнокомандујућег националне гарде Орегона, бригадног генерала Алена Гронволда с којим је, бар према више него ограниченим саопштењима за јавност разговарао о истим темама, мада са посебним фокусом на процену безбедносне ситуације на територији под контролом сецесионистичких структура у Приштини.

❓ Позадина догађаја

🔹 Ови састанци само су последњи у низу сличних — 11. марта, генерални секретар НАТО Марк Руте предводио је делегацију Северноатлантског савета у званичној посети Приштини, док је у базама КФОР-а 20. фебруара боравио генерал-мајор Елдон Милар, заменик команданта Савезничких снага НАТО за реаговање (Allied Reaction Force) које обухватају и италијански корпус за брзо реаговање (NRDC-ITA).

🔹 У јануару, лидер војног крила сецесионистичких структура и самопроглашени министар одбране* Ејуп Маћедонци приликом своје званичне посете Вашингтону одржао је и низ састанака са високо рангираним званичницима Пентагона, закључујући том приликом споразум о куповини ударних хеликоптера UH-60 Black Hawk, док је начелник генералштаба илегалних КБС Башким Јашари у децембру одржао разговор са новим главнокомандујућим Оружаних снага САД у Европи и Африци (USAREUR-AF) генералом Кристофером Донахјуом.

🔹 И док се сви ови састанци можда и могу објаснити планираним размештањем главног оперативног штаба америчке војске на окупираној територији Косова и Метохије током предстојеће велике војне вежбе Defender Europe-2025, скорашње склапање балканског тројног пакта које је довело до формирања војног савеза између две НАТО чланице и вероватним прикључењем треће с једне стране и приштинских сепаратиста с друге, наводи на помисао да импликације ових учесталих контаката могу бити далеко озбиљније.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇪🇺 Драма апсурда у Бриселу — Како се председник Србије поново упуцао у ногу

🔹 Да се актуелне власти не носе најбоље са тренутном унутрашњом ситуацијом у Србији (најблаже речено), није тајна, но јучерашња саопштења председника Александра Вучића након радне вечере за шефицом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антониом Коштом у најмању руку изазивају збуњеност и наводе нас да поставимо питање да ли је званични Београд уопште свестан реалности тренутка и укључености различитих актера у догађања у земљи.

🔹 Наиме, враћајући се на тему наводне употребе ”звучног топа”, односно система LRAD 450XL на протесту 15. марта, Вучић је поручио:

Рекао сам мојим домаћинима да није било никаквог звучног топа, да смо спремни да то провере на сваки начин и да ћемо пружити одговор и Европском суду за људска права, без обзира што то нигде у Европи није забрањено за коришћење.

🔹 Оно што читаву ситуацију чини утолико неразумљивијом јесте чињеница да захтев Европског суда за људска права Србији да се изјасни о наводима о употреби тзв звучног топа није упућен државним институцијама, већ је пренет ”организацијама цивилног друштва”, односно групи НВО организација за које је добро познато да су финансиране из иностранства и да су током претходних година више пута деловале против кључних националних интереса, укључујући ту и подривање територијалног интегритета наше земље кроз залагање за независност тзв Косова*. Ради се о Београдском центру за људска права, Грађанским иницијативама, Црти, FemPlatz, А11 и YUCOM.

❓ Импликације

🔹 И тако долазимо до суштине апсурдности читаве ситуације — Европски суд за људска права који нема никакав мандат да се бави овим питањем (и тога је више него свестан судећи по неформалности захтева) практично даје овлашћења са запада финансираном НВО сектору да уручи некакав ултиматум властима. A председник који, какво год мишљење ко о њему имао, ипак представља нашу земљу прихвата овај приступ и на исти даје одговор, потчињавајући државне институције заступницима интереса западних центара моћи.

🔹 Овим потезом, Александар Вучић практично је дао carte blanche европској бирократији не само да се директно уплиће у унутрашња питања земље, већ и да овласти НВО сектор до то чини у њено име, издижући га на ниво релевантног политичког актера који ће сада моћи рачунати и на отворену подршку колективног Запада — мада је иста и до сада била слабо прикривена. А прихватајући да одговара на питања која немају упоришта у међународном праву, Србија је јуче направила корак ка прихватању примата ”поретка заснованог на правилима” над националним и међународним законодавством.

🔹 Ова катастрофална политичка грешка може скупо коштати нашу земљу — НВО сектору је дат моћан адут, а врата за спољно мешање у унутрашње процесе у Србији широм су отворена. И ово би требало да забрине и све оне који још увек верују у аутентичност протестног покрета, будући да оно што видимо у овом тренутку јесте почетак његовог потпуног преузимања од стране НВО сектора и то уз пуну подршку Брисела.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇺🇸 Црноморска иницијатива — Резултати разговора делегација Русије и САД у Саудијској Арабији

🔹 Након сада већ уобичајених сензационалистичких наслова поткрепљених анонимним изворима, али и уобичајених бомбастичних саопштења Беле куће појавиле су се и прве званичне информације о резултатима дванаесточасовних руско-америчких преговора у Саудијској Арабији.

⚓ Како саопштава министар спољних послова РФ Сергеј Лавров, централна тема разговора, у складу с ранијим најавама, била је такозвана црноморска иницијатива која би требало да омогући обнављање извоза житарица како из Украјине, тако и из Русије.

🔹 Како је појашњено у саопштењу Кремља, нови формат споразума укључиваће додатне услове, међу којима се помиње и омогућавање прегледа бродова који плове ка Украјини како би се осигурало да се споразум не користи у војне сврхе.

🔹 Једнако значајно, САД ће осигурати уклањање санкција са руског пољопривредног сектора и омогућити банци Россельхозбанк да се служи системом SWIFT. Такође ће бити уклоњене ограничавајуће мере против руске комерцијалне флоте укључене у превоз свих прехрамбених намирница.

🔹 Договорено је и уклањање ограничења на увоз пољопривредне технике, као и других неопходних средстава у Русију — све ове тачке, притом, представљају предуслов за пристанак Москве на обнављање црноморске инцијативе.

❓ Импликације

🔹 Уколико Вашингтон остане доследан јуче изнетим ставовима, биће могуће говорити о дипломатској победи Русије — евентуална обустава борбених активности у акваторији Црног мора означиће смањење притиска на Црноморску флоту која је претрпела осетне губитке у првој години СВО. О повратку руског пољопривредног и прехрамбеног сектора на светска тржишта није потребно посебно говорити.

🔹 Ипак, велико је питање да ли ће овај списак лепих жеља бити преведен у конкретна дејства на терену — на првом месту услед неспособности Кијева да испоштује договорено.

🔹 С тим у вези, више је него индикативно да је кијевски режим колико данас објавио о новом дрону морског базирања (Катран), док су представници америчких војних обавештајних служби објавили о вероватном продужетку борбених дејстава у догледној будућности.

🔹 Стога, упркос формално позитивним намерама које су, чини се, усмерене на првом месту на демонстрацију спремности на дијалог обе стране, стиче се утисак да су и Москва и Вашингтон све свеснији да стварне перспективе мира у овом тренутку изостају — и управо зато се преговорни процес све више своди на разговоре о будућим разговорима чији једини циљ остаје какво-такво смањење тензија у односима две земље које би требало да допринесе смањењу ризика од глобалне конфронтације. Бар за сада.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇩🇪🇷🇺 Серија проруских протеста у више од десет немачких градова

🔹 Чини се да су западни медији у свој својој заокупљености турбулентном политичком ситуацијом у Србији и Словачкој потпуно превидели чињеницу да су претходне суботе у више од 15 немачких градова одржане масовне демонстрације против антируске политике актуелних немачких власти.

🔹 Десетине хиљада Немаца изашле су на улице са порукама мира и пријатељства између руског и немачког народа, захтевајући од новог канцелара Фридриха Мерца да заустави конфронтациону политику према Москви или одступи са власти уколико за тај корак није спреман.

❓ Импликације

🔹 Упркос упечатљивости слика и порука које су стигле из Берлина, Франкфурта, Хановера, Магдебурга, Дрездена, Нирнберга и многих других немачких градова, овде не треба имати илузија — нити је проруски покрет у Немачкој довољно јак да може да представља стваран изазов владајућим елитама, нити је Вашингтон спреман да под било којим околностима дозволи долазак проруских снага на власт у Берлину.

🔹 Основни разлог овог бескомпромисног става тиче се основних геополитичких постулата на којима је изграђена теорија америчке хегемоније, концепата континенталног обода (rimland) и континенталне унутрашњости (heartland) којима су се бавили Николас Џон Спикмен и Халфорд Макиндер — у аналитичком приступу који је заснован на овим размишљањима, евентуални савез Русије и Немачке услед географских позиција две земље, као и концентрације индустријских капацитета и људских ресурса учинио би овај савез главним претендентом на апсолутни глобални утицај.

🔹 С друге стране, јасно је да је отворена артикулација проруских ставова у немачкој јавности снажан сигнал растућег незадовољства све већег броја становника — и овде се не ради само о спољнополитичком курсу Берлина (који је и те како погубан у погледу унутрашње ситуације), већ и постизборним манипулацијама које су у овом тренутку једино што одржава проевропске снаге на власти. И са даљим падом животног стандарда и убрзаном деиндустријализацијом, овај отпор постаће само израженији.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇭🇺🇪🇺 Како ЕУ тихо лишава Мађарску права гласа

🔹 Унутрашња политичка ситуација у Европској унији превазилази све границе апсурда, понајвише због формалног инсистирања Брисела да ова политичка химера у служби америчког империјализма има икакву другу сврху осим да потчини националне државе континента потпуно отуђеној бирократији која наставља да жртвује националне интересе на олтару Вашингтона.

🔹 Овде је посебно интересантан положај Мађарске која већ три године покушава да се супротстави конфронтационом спољнополитичком курсу који је у овом тренутку прерастао у недодирљиву догму Европске комисије под лидерством Урсуле фон дер Лејен — Будимпешта се током година сусретала са отвореним притисцима, уценама, као и простим игнорисањем њеног гласа (као што је то био слуачј са почетком приступних преговора са Молдавијом и Украјином) или бојкотовањем њених иницијатива (мировни предлог из јула прошле године).

❓ Како је формализовано игнорисање Мађарске?

🔹 Ситуација је у последњим недељама добила нови заокрет — у свој својој журби да испуни очекивања Вашингтона, спроведе рапидну милитаризацију и позиционира се као главни спонзор кијевског режима, Европска унија је почела да усваја одлуке упркос позицији Мађарске, додајући у коначни текст фусноту у којој се констатује противљење Будимпеште.

🔹 Нешто слично смо могли видети и почетком месеца када је противљење Мађарске повећању војне помоћи Кијеву решено је просто заменом декларације формално необавезујућом резолуцијом која је, поново, усвојена уз фусноту о одсуству консензуса.

🔹 Док на овај начин Брисел успешно избегава да формално лиши Будимпешту права гласа што би могло довести до озбиљнијег унутрапњег преиспитивања Уније од стране њених чланица, резултат на крају дана остаје исти. И, велико је питање до којих граница ће одржавање ове илузије статуса кво бити могуће — у ком тренутку ће друге државе почети да одбијају бескрајне донације Кијеву или инвестиције у припрему за рат који не желе, а које ће бити захтеване на основу необавезујућих резолуција?

🔹 Све ово само је још једна потврда да је унутар Европске уније демократија само мртво слово на папиру, а право на избор и принцип једнакости свих чланица илузије које се Брисел више ни не труди да одржи. И ова реалност политичке ситуације у Европи јесте нешто што несумњиво морамо имати на уму када говоримо о хваљеном ”европском путу” ког се актуелне власти и даље слепо придржавају.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📣🇲🇰 Траг НВО сектора у протестима у Северној Македонији

🔹 Током јучерашњег дана у Скопљу је одржан први велики протест поводом трагедије у Кочанима — грађани престонице окупили су се на Тргу Македоније где су након три минута тишине и паљења свећа одржали протестну шетњу. Организатори протеста притом су забранили истицање страначких симбола и позвали учеснике да избегавају провокативне активности, било у форми сканидарања ”порука мржње”, било у форми наношења штете имовини.

💬 Овај додатан опрез врло вероватно је повезан са саопштењима премијера Христијана Мицкоског да ће одређене интересне групе у текућим догађајима покушати да ”прикупе политичке поене” — он је отишао и корак даље, тврдећи да неће дозволити ”политичким лешинарима” да униште Македонију.

🔹 Но, Мицкоски није једини који сумња да иза онога што се чини почетком серије протеста стоје интереси који су мање повезани са отклањањем узрока трагедије, а далеко више са постизањем одређених политичких циљева који не морају нужно бити усаглашени са националним интересима.

❓ Ко стоји иза протеста у Северној Македонији?

🔹 Формални организатор јучерашњег скупа у скопљу јесте самопроглашени грађански покрет Кој е следен, организација која се, према сопственим материјалима, бави супротстављањем дисфункционалном државном систему, као и борбом за безбедне градове и одговорне институције — изненадно појављивање ове организације у јавности, чији су циљеви савршено усаглашени са тренутним горућим питањима у јавном дискурсу Северне Македоније изазвало је пажњу и неких грађана који су посумњали у аутентичност покрета.

🔹 Врло брзо, они скептичнији су открили да су о сопственом учешћу у организацији протеста учествовали чланови самопроглашене политичке иницијативе Зелен хуман град која окупља различите политичке актере на локалном нивоу кроз дељене идеје заштите животне средине и друштвене правде и заступање одлучивања по принципу директне демократије — још интересантније је да управо Зелен хуман град стоји и иза интернет портала МојГрад на ком, бар формално, сви појединци могу предложити инцијативе које постају петиције које се потом промовишу на локалном нивоу.

🔹 Звучи познато? МојГрад и у свом начелном концепту и у деловима визуалног идентитета неодољиво подсећа на српску НВО Крени-Промени која је пре свог ребрендирања наступала под називом Србија у покрету остварујући сарадњу са међународним НВО као што су Inter Alia — нешто веома слично проналазимо и у Северној Македонији где је Зелен хуман град остваривао сарадњу са такозваним аналитичким центром European Democracy Hub који је сам с друге стране спонзорисан од стране Carnegie Endowment for International Peace у сарадњи са European Partnership for Democracy.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇭🇷🇫🇷 Хрватски министар одбране најављује куповину нове технике од Француске

🔹 Боравећи у званичној посети Паризу, министар одбране Хрватске Иван Анушић  најавио је нове војно-техничке споразуме две земље који ће се тицати не само модернизације и наоружања 12 ловаца Dassault Rafale које је Загреб купио још 2021, већ и друге технике, укључујући ту за сада неименоване радарске системе, као и самоходне хаубице CAESAR.

🔹 Имајући на уму статус Хрватске као једног од оснивача новоформираног антисрпског тројног пакта, све војне набавке Загреба несумњиво морају интересовати Београд будући да оне могу имати директне импликације по безбедност Србије и Републике Српске.

🛠️ Техничке карактеристике

🔹 Француске самоходне хаубице CAESAR представљају артиљеријски систем калибра 155мм са аутономним системом контроле ватре који долази уз интерни навигациони систем као и балистички рачунар који аутоматизује и значајно убрзава извршавање борбених задатака.

🔹 Захваљујући овим карактеристикама, као и дизајну цеви, CAESAR се у арсеналу ОСУ показао као један од артиљеријских система најдужег домета са могућношћу ефективног погађања циљева на раздаљини до 40 километара у основној верзији, односно до 55 километра уз употребу муниције са интегрисаним погонским системом.

❓ Импликације

🔹 Са овим карактеристикама, ступање система CAESAR на борбено дежурство у хрватској војсци несумњиво би представљало значајан ризик — из приграничних региона ОСРХ могле би погађати циљеве на северном делу Републике Српске, као и дуж линије Бијељина - Сремска Митровица - Нови Сад - Сомбор.

🔹 И док се у зони СВО француски систем показао као само ограничено ефективан, на уму треба имати чињеницу да армија РФ има неупоредиво веће капацитете за контрабатеријску борбу него што је то случај са ВС или безбедносним снагама Републике Српске — овде се притом ради не само о специјализованим радарима намењеним брзом откривању непријатељских артиљеријских положаја, већ и читавом осматрачко-ударном систему који укључује различите типове беспилотних летилица и ракетних система који су омогућили избацивање стотина француских хаубица из строја.

🔹 С тим на уму, уколико изузмемо набавке технике из иностранства, за Србију је најбоља шанса супротстављања овој претњи убрзан развој и ступање на борбено дежурство перспективних беспилотних система домаће производње као што су Осица, Гавран-145, ИКА-КАМ-81 или Сенка.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇴🇺🇸 Сомалиленд као ново упориште САД на Рогу Африке

🔹 У последњих неколико дана, ситуација у Сомалији убрзано се креће ка озбиљној ескалацији која може имати далекосеже последице по иначе нарушену државност источноафричке државе.

🔹 Први сигнал за узбуну појавио се пре мање од недељу дана када је тзв премијер сепаратистичких институција међународно непризнатог Сомалиленда потврдио да постоје контакти између Харгеисе и Вашингтона који се тичу на првом месту могућег пресељења Палестинаца из појаса Газе.

🔹 Свега неколико часова касније, снаге сомалијске филијале Ал Каиде познате локално као Ал Шабаб покушале су да изведу атентат на председника Сомалије у Могадишу — иако је покушај убиства био неуспешан, убрзо је постало јасно да се радило само о елементу шире офанзиве терориста у којој је државна армија била приморана да одступи са неколико положаја североисточно од престонице. У овом тренутку, жестоке борбе се настављају.

❓ Позадина догађаја

🔹 Да су САД заинтересоване за подршку сецесији Сомалиленда постало је јасно још у јуну прошле године када је Вашингтон незваничним каналима понудио Етиопији признање Сомалиленда у замену за подршку суданским побуњеницима.

🔹 Мада овај план није реализован, после њега су уследили други значајни сигнали — сепаратистичке структуре су у децембру објавиле о могућем отварању америчке базе на територији самопроглашене државе, а у истом периоду Етиопија је војно подржала сепаратисте Џубаленда у офанзиви на пригранични Дулоу.

🔹 САД и Етиопија у могућој дезинтеграцији Сомалије имају значајне дељене интересе — док се Вашингтон фокусира на Сомалиленд као своје ново упориште у стратешки значајном Аденском заливу који је утолико значајнији у светлу скоро покренуте америчке интервенције у Јемену, Адис Абеба се нада да ће преузети део територија некадашње Сомалије и тако поново добити излаз на Црвено море који је изгубила након сецесије Еритреје.

🔹 Само што би у овом случају САД преузеле релативно уређен Сомалиленд, док би Етиопија наследнила тероризам, сепаратизам и све друге проблеме с којима се сада суочавају власти у Могадишу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇷🇸 Нова војна вежба илегалних КБС у рејону Косовске Митровице

🔹 Према информација које управо пристижу, јединице илегалних КБС средином априла спровешће још једну војну вежбу у рејону Косовске Митровице, свега неколико километара источно од градске линије.

🔹 Према тренутно доступним информацијама, вежба ће укључивати како пешадијске јединице, тако и војну технику на чије кретање упозоравају узурпатори локалних власти.

🔹 Прелиминарно, чини се да овде видимо само наставак војних активност терористичких снага које су започете још у фебруару, а чији су главни циљеви постепено увођење КБС на север Космета, као и преузимање контроле над кључним комуникацијама које већински српске општине повезују са административним прелазима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇳 Кина одговара на провокације Запада — Војне вежбе у спорној акваторији и претња подводној инфраструктури

🔹 Почетак текуће године, као и почетак мандата Доналда Трампа у азијско-тихоокеанском региону донели су само наставак исте конфронтационе политике Вашингтона, учвршћивање веза унутар антикинеског регионалног блока, па чак и интензивирање провокација усмерених против Пекинга.

🔹 Све ово кинеске власти не остављају без одговора — морнарица Народноослободилачке армије Кине крајем фебруара показала је Аустралији да се игра с ватром, а већ средином марта видели смо војне вежбе Пекинга у спорној акваторији Јужног кинеског мора, укључујући ту и у рејону Парацелских острва где је од почетка године забележено већ неколико инцидената.

🚢 А, пре само неколико дана појавила се и званична потврда да је кинески војно-индустријски комплекс развио компактну направу специјализовану за пресецање подводних каблова која би, тврде аналитичари у Пекингу, могла изменити светски поредак (можда преамбициозно, но вратићемо се на то).

🛠️ Техничке карактеристике

🔹 Док о новом оруђу у арсеналу НОАК има разумљиво мало информација, познато је да овај уређај може деловати на дубинама до 4.000 метара и да је у потпуности интегрисан како са кинеским подморницама нове генерације, тако и са беспилотним системима подводног базирања.

❓ Импликације

🔹 Све ово значи да Пекинг у овом тренутку поседује најнапредније капацитете напада на подводну инфраструктуру непријатеља будући да може изводити операције са тим циљем без диверзантских група и без икаквог трага на површини.

🔹 И док су процене кинеских аналитичара о "уређају који мења светски поредак" можда претеране, нема сумње да ово представља веома озбиљан ризик за САД и његове регионалне сателите.

🔹 Поред комплекса каблова који директно повезују западну обалу САД са Азијом, од којих се многи налазе у власништву америчких технолошких гиганата, по дну тихог океана пролази и више десетина хиљада километара каблова мреже TRANSPAC која омогућава размену информација између америчких пацифичких острва (Хаваји, Гвам), Јапана, Филипина, Сингапура и Калифорније.

🔹 Такође је значајна и подводна инфраструктура која повезује Аустралију и Нови Зеланд како са САД, тако и са Азијом.

🔹 Све ово значи да у хипотетичком случају избијања сукоба између Кине и САД, НОАК ће бити у стању да координисаним операцијама практично паралише читаву америчку тихоокеанску мрежу, тако у потпуности сламајући командне ланце и заустављајући размену информација.

🔹 Да би оваква операција била могућа, Кина ће морати пронаћи начин истовремене блокаде сателитских комуникација и није искључено да ови капацитети већ постоје — уколико то и није случај, Пекинг се несумњиво налази један корак ближе оваквом сценарију него што је то био случај само недељу дана раније.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Главни штаб америчке војске за западни Балкан на окупираној територији КиМ у предстојећој војној вежби

🔹 О драматичном погоршању војно-безбедносне ситуације на Балкану сведочи и чињеница да ће нашем региону на предстојећој великој вежби европске и афричке команде оружаних снага САД (USAREUR-AF) Defender Europe-2025 бити посвећена посебна пажња колективног Запада — за нас је још значајније да ће главни штаб америчке војске задужен за координацију свих планираних активности на простору западног Балкана бити формиран на окупираној територији Косова и Метохије.

🔹 О овоме је пре три дана саопштио лидер војног крила сецесионистичких структура у Приштини и самопрокламовани министар одбране* Ејуп Маћедонци — он је појаснио да је одлуци о стационирању ”високо рангиране америчке војне команде” на базама на територији Космета претходила одлука о проширеном учешћу Приштине чиме је територија под њеном контролом означена као један од ”стратешких центара” предстојеће вежбе.

❓ Импликације

🔹 С једне стране, ово саопштење објашњава зашто смо у претходном периоду могли видети значајно интензивирање војних активности америчког контигента на Космету, али с друге отвара већи број веома значајних питања — на првом месту, имају ли базе илегалних КБС неопходне техничке капацитете у погледу комуникација и обраде података који су неопходни за командовање војним активностима на простору површине више десетина хиљада квадратних километара?

🔹 Уколико ово није случај, као што вероватно није, да ли то значи да ће амерички официри деловати са база КФОР-а? Уколико је одговор потврдан, то би могло објаснити фебруарску посету заменика команданта Савезничких снага НАТО за реаговање (Allied Reaction Force) Приштини, но ово би несумњиво представљало још један озбиљан ударац формално неутралном статусу КФОР-а који не би требало да остане без одговора Београда.

🔹 А, уколико ово није случај, то би значило да Американци морају допремити неопходну опрему на базе илегалних КБС — но, имамо ли гаранције да она неће ту и остати? На сличан начин, оружане снаге САД су априлу прошле године доставиле ракетни систем Typhon на Филипине где се он и даље налази, усмерен ка Кини.

🔹 Поред свега овога, на уму треба имати и чињеницу да смо у претходним данима видели формирање антисрпског војног пакта са учешћем НАТО чланица Хрватске и Албаније, као и сецесионистичких структура из Приштине, уз високу вероватноћу будућег приступања још једне државе НАТО, Бугарске — с тим на уму, није искључено да ће Defender Europe-2025, бар у оним сегментима који ће се одвијати на западном Балкану, представљати својеврсну генералну пробу за агресију на Србију.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷 Да ли се иран припрема за блокаду Ормуског мореуза?

🔹 Током претходних неколико дана, у јавности су се појавиле информације да су оружане снаге Ирана разместиле ракете средњег и дугог домета на три стратешки значајна острва на улазу у Ормуски мореуз — ради се о системима домета око 600 километара који тако омогућавају контролу над обе стране мореуза, као и значајан део Персијског залива.

🔹 У светлу овиих навода, посебно је индикативно скорашње саопштење шефа иранске дипломатије Абаса Арагчија који је потврдио да се војно-безбедносна ситуација убрзано приближава тачки усијања:

Иран се припрема за рат [против САД и Израела], али не планира да га покрене. Дипломатски пут у погледу САД још увек није дошао у ћорсокак.

🔹 А, за то време, америчка морнарица наставља да повећава своје присуство у акваторији Црвеног мора где ће се ударној групи предвођеној носачем авиона USS Harry Truman до краја априла придружити још једна са носачем USS Carl Vinson на челу.

❓ Позадина догађаја

🔹 До ових корака обе стране долази у светлу нове ескалације на Блиском истоку која је обележена како почетком америчке кампање против јеменских Хута, тако и обновом борбених дејстава у појасу Газе, али и приметним растом војне активности САД дуж обала Ирана.

🔹 Свему овоме претходиле су и директне оптужбе Доналда Трампа на рачун Ирана да управо Техеран наручује јеменске ударе на бродове који плове ка Израелу, и неформална саопштења медија блиских Вашингтону да је исламској републици упућен ултиматум према ком ће одсуство напретка у преговорима о нуклеарном споразуму у наредна два месеца довести до војне интервенције САД и Израела.

🔹 С тим на уму, сви су изгледи да се Иран у овом тренутку припрема за најгори сценарио, разматрајући притом не толико директни сукоб, колико онај асиметричне природе — распоређивањем ударних система око Ормуског мореуза, Техеран се врло вероватно припрема за могућност његове потпуне блокаде што би имало драматичне последице по светску економију будући да се кроз овај морски пут одвија 25% глобалне трговине нафтом и око 30% глобалне трговине гасом.

🔹 Другим речима, Иран се врло вероватно припрема да контролу над Ормуским мореузом искористи као механизам одвраћања од агресије — колико ће он бити успешан показаће време. Оно што је сигурно јесте да је за реформистичку владу Масуда Пезешкиана која се надала нормализацији односа са Западом ескалација ситуације у отворен сукоб најгори сценарио и велико је питање да ли је размештање ракетних система на три дубоко милитаризована острва припрема за овакав развој догађаја или само геополитички блеф.

📍 Карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Двадесет и шест година од НАТО агресије на Југославију

🔹 Данас се навршава двадесет и шест година од почетка бруталне НАТО агресије на тадашњу Југославију, војне операције највећег светског војног блока против државе чији је једини злочин био спровођење легитимне противтерористичке операције на својој међународно признатој територији — седамдесет осам дана бомбардовања не само војних циљева, већ и инфраструктурних и цивилних циљева тада је било правдано измишљеним и до данас непоткрепљеним наративима усмереним против тадашњег руководства земље, али и против српског народа уопште.

🔹 Сада, више од четврт века касније, наратив о НАТО агресији подводи се под западну концепцију поретка заснованог на правилима, тривијализује се и релативизује преписивањем историје, представља нам се као својеврсна лекција коју нас је колективни Запад морао научити. Све ово усмерено је и даље на исти циљ, скривање суштине онога што је НАТО агресија на Југославију представљала — знак коначног краха светског поретка који је формиран по окончању другог светског рата.

🔻 Југославија као полигон хибридног ратовања

🔹 У том смислу, за НАТО, колективни Запад и све оне друге снаге које делују у интересима америчког хегемонизма, Југославија је представљала својеврсни полигон на ком је први пут примењена савремена концепција хибридног ратовања — војна агресија била је пропраћена координисаном медијском кампањом чији су извшиоци потом добили престижне светске награде у сфери новинарства, конвенционална борбена дејства одвијала су се паралелно са асиметричним ратовањем уз употребу прокси-снага у виду терориста ОВК, а притисак на цивилно становништво извршаван је планском ликвидацијом енергетског система.

🔹 По окончању агресивних дејстава која је НАТО спровео самоиницијативно, у складу са сопственим правилима, а противно међународном праву, започета је друга фаза пројекта сламања тадашње Југославије — посредством покрета Отпор чије су активности кулминирале петооктобарским превратом спроведена је и прва у историји обојена револуција која је омогућила Западу да у Београду формира владу у складу са сопственим интересима.

🔹 Након успеха у пројекту уништења тадашње Југославије, колективни Запад је технике усавршене у агресији на нашу земљу применио и на другим стратешким правцима — војно у Авганистану 2001, Јемену 2002, Ираку 2003, Сомалији 2007, Либији и Сирији 2011, а на пољу обојених револуција у Грузији 2003, Белорусији 2000 и 2020, Украјини 2004 и 2014, Киргизији 2005, Тунису и Египту 2010, Венецуели 2014, Јерменији 2018, Молдавији 2009 и 2020. И то је далеко од свих примера.

🔻 Српски свет 1999 и 2025

🔹 У садашњем тренутку, чини се да је облежавање почетка НАТО агресије, али и сећање на историјске поуке које бисмо требали да извучемо из ових трагичних догађаја значајније него икада — наша земља још једном се суочава са растућим притисцима који долазе како споља, у виду формирања нових антисрпских војних савеза, тако и изнутра, кроз нове покушаје дестабилизације где иза уобичајених формулација за-све-добро-против-свега-лошег одређених интересних група видимо не само исте отпорашке циљеве, већ и нека иста лица која још једном на улицама српских градова делују у складу са интересима Запада.

🔹 Српски народ на окупираној територији Косова и Метохије налази се у катастрофалном положају док се обруч илегалних КБС стеже око већински српских средина на којима је српска државност у последњим месецима практично ликвидирана. Наш народ са друге стране Дрине суочава се са претњом ликвидације Републике Српске као последњег гаранта њиховог суверенитета, а можда и самог опстанка. На Црну Гору, Београд је, по свему судећи, одавно заборавио.

🔹 Све ово указује на то да се српски свет у целини убрзано приближава новом историјском изазову и наши кораци у наредним недељама и месецима могу имати далекосежне последице које ће се осећати у деценијама пред нама. Сада, када од наших одлука зависи судбина будућих генрација, значајније је него икада раније осврнути се на лекције 1999 и запитати се да ли понављамо исте грешке.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇧🇦🇭🇷 Ка формирању антисрпске коалиције унутар БиХ

🔹 У протеклих неколико дана, на политичкој сцени Босне и Херцеговине могли смо видети неколико више него интересантних догађаја — 21. марта, лидер хрватског ХДЗ-а у БиХ Драган Човић у Мостару се састао са представницима тзв Тројке, либералне коалиције коју сачињавају СДП БиХ, НиП и НС — основна тема састанка, како он сам поручује медијима, била је актуелна политичка ситуација у земљи, са посебним фокусом на оно што су учесници састанка окарактерисали као рушење Устава и институција БиХ.

🔹 Свега дан касније, Човић је у Купресу одржао још један састанак, овог пута са представницима опозиционих странака Републике Српске (СДС, ПДП, ЗПР) — у врло шутром и ограниченом разговору са медијима након састанка, лидер ПДП Драшко Станивуковић поручио је:

Морамо да усвојимо неке законе и морамо да одблокирамо институције које не раде. Морамо да гледамо како да будемо окренути другим народима. То су све теме које су биле на столу. Од блокада нико нема користи, поготово не грађани.

🔹 И ово, судећи по саопштењу лидера ЗПР Небојше Вукановића, неће бити последњи састанак сличног типа:

Врло смо задовољни. Направљена је једна релаксирана ситуација. Направљен је договор. Ускоро би требао до краја овог мјесеца састанак нас који смо били данас и Тројке на којем би се требао постићи конкретан договор.

🔹 Притом, значајно је напоменути да су и Човић, и Станивуковић , и Вукановић посебно нагласили да је на састанцима и у Купресу и у Мостару одлучено да се сви детаљи разговора не износе у јавности што оставља отвореним питање у ком правцу се ситуција може развијати у наредним данима и недељама.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос релативно суздржаним саопштењима која су пажљиво избегла да дају било какве конкретне одговоре, јасно је да су састанци у Мостару и Купресу одржани са циљем формирања широке коалиције против СНСД-а Милорада Додика која би се на неколико нивоа истовремено супротставила скорашњим политичким потезима лидерства Републике Српске.

🔹 С тим на уму, јасно је да у овом тренутку видимо и коначни колапс иначе нестабилног партнерства на линији СНСД - ХДЗ — две странке су током претходних година остваривале сарадњу готово искључиво захваљујући постојању заједничког непријатеља у виду СДА Бакира Изетбеговића, али и других бошњачких политичких снага које су истовремено тежиле ликвидацији како српског, тако и хрватског политичког фактора у земљи.

🔹 У вези са тим Човић отворено поручује да је пресуда Суда БиХ против Милорада Додика практично убрзала процес формирања унитарне грађанске државе за које се залаже ”добар део бошњачких политичара”, што доводи до супротне реакције у Републици Српској која, сматра Човић, ”иде правцем сепаратизма”.

🔹 Скорашњи састанци за ХДЗ стога окарактерисани су на првом месту неопходношћу бирања страна у растућем унутрашњем политичком сукобу — да ли се супротставити покушају даљег одузимања овлашћења и практичне ликвидације аутономије РС (за шта је сам Човић 2021 тврдио да представља пут у формирање исламске БиХ) или пак подржати нове кораке усмерене ка формирању унитарне БиХ. По свему судећи, хрватске политичке снаге одлучиле су се за другу опцију.

🔹 И док питање даљих корака новоформиране коалиције остаје отворено, сви су изгледи да у наредним данима и недељама можемо очекивати покушаје политичке изолације СНСД уз паралелну делегитимизацију скорашњих одлука Српске, али и унутрашњу кампању против личности Милорада Додика што је задатак који су политичко Сарајево и амбасада Велике Британије доделили опозиционим партијама Српске.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇭🇷 Како Хрватска добија водећу улогу у хибридном рату против Србије

🔹 Посматрајући тренутни развој ситуације на Балкану који је обележен све снажнијим унутрашњим и спољашњим притисцима на Србију, тешко је не приметити да у текућем комбинованом хибридном нападу на нашу земљу, Хрватска на један или други начин игра незанемарљиву улогу.

🔹 Поред тога што представља једног од оснивача антисрпског тројног пакта, Хрватска у овом тренутку такође и пружа уточиште делу новосадског одбора ПСГ-а који ће се у случају повратка у Србију суочити са кривичним поступком због планова за изазивање сукоба и насилно рушење уставног поретка.

🔹 Подршку унутрашњој дестабилизацији даје и Тонино Пицула, нови известилац Европског парламента за Србију који је колико јуче најавио да ће, како он каже, "необјављено ванредно стање" и демонстрације у Србији доминирати његовим извештајем о нашој земљи који ће спољнополитички одбор ЕУ усвојити у априлу.

🔹 Једнако је интересантна и данас објављена вест да је тридесет и један посланик Европског парламента потписао писмо упућено председници Европске Комисије у ком се истиче да Брисел од Београда мора захтевати формирање прелазне владе.

🔹 Овај став у значајној мери се ослања на скорашње текстове условног аналитичког центра The Balkans in Europe Policy Advisory Group где се анализом скорашњих догађаја у Србији бавила нека Тена Прелец, са Универзитета у Ријеци.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇪 Шведске елитне специјалне јединице припремају се за оружана дејства у арктичким условима

🔹 Како јављају амерички медији, неколико елитних јединица оружаних снага Шведске започело је специјализован програм обуке који би требало да их припреми за учествовање у борбеним дејствима у арктичким условима екстремне хладноће.

🔹 Новинари америчког The Wall Street Journal притом тврде да се читав програм заснива на сценарију будућег директног сукоба Русије и НАТО.

❓ Позадина догађаја

🔹 Шведска је тако постала друга по реду скандинавска држава која припрема своје специјалне јединице за борбу против армије РФ на северном правцу будућег глобалног сукоба.

🔹 Почетком фебруара, оружане снаге Финске, без много медијске пажње и практично у режиму тишине врло некарактеристичном за активности НАТО, одржале су војну вежбу Ruske-2025/1 током које су елитне специјалне јединице дуж граница Мурманске области РФ увежбавале извођење десантних и извиђачко-диверзантских операција иза непријатељских линија.

🔹 Све ово указује на посебан значај скандинавских држава — које су у претходне две године посредством билатералних безбедносних споразума са Вашингтоном отвориле своје територије за трупе оружаних снага САД — у америчкој стратегији за северни театар будућег сукоба.

🔹 Разлог за ово врло вероватно јесте специфичан географски положај Скандинавије који је чини кључном не само за контролу Балтичког мора, већ и за предстојећу битку за Арктик.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇺🇸 Амерички OPDAT и оптужнице Приштине за случај ”Бањска”

🔹 У скоро објављеном извештају америчког Стејт департмента посвећеном стратегији борбе против организованог међународног криминала са посебним фокусом на трговину наркотицима још једном се истиче значај организације OPDAT (U.S. Office of Overseas Prosecutorial Development, Assistance, and Training) у пружању подршке условном тужилаштву сецесионистичких структура у Приштини у погледу подизања оптужница у такозваном случају ”Бањска”.

🔹 Упркос томе што медији блиски Приштини ово покушавају да представе као сензацију, овде се ради о већ познатој информацији — штавише у свом јавно доступном извештају о тероризму у 2023. години, Стејт департмент открива улогу OPDAT у условној истрази, истичући њен посебан допринос у анализи доказног материјала са ”бојног поља”. Стога, допринос подизању оптужница појављује се просто као логична последица претходног ангажмана.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос томе, више је него интересантна чињеница да се ови наводи појављују у новом документу, који притом по својој основној садржини није ни мало близак догађајима 24. септембра 2023 — ситуација је утолико индикативнија с обзиром да се ово догађа у светлу снажног хибридног напада на Србију који колективни Запад реализује на неколико стратешких праваца.

🔹 С обзиром на актуелне догађаје који остају обележени како унутрашњом кризом у којој све истакнутију улогу играју прозападне парламентарне снаге и НВО сектор, тако и спољним притисцима који се врше и на Републику Српску, и на Србију путем формирања регионалног антисрпског савеза, али и интензивирања војних активности илегалних КБС и оружаних снага САД, није искључено да у овом тренутку видимо припреме за обнављање захтева за изручењем Милана Радоичића који ће потом бити искоришћен као још један механизам притиска на Београд.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

Посебне јединице из састава ЕУФОРА интензивно изводе вежбу са темом хеликоптерског десанта са елементима брзог искрцавања и укрцавања трупа.
https://t.me/borbeni_efektivi

🔫🇷🇸 Траг НВО сектора у нередима у Нишу

🔹 У мору сензационалистичких и емотивних саопштења најразличитијих страна у протеклих неколико часова, запањујуће незапажена остаје чињеница да смо у јучерашњим нередима у Нишу (не мислећи ту само на инцидент са градоначелником) могли приметити деловање конкретних интересних група којима је даља дестабилизација унутрашње ситуације и практично продубљивање друштвено-политичке кризе до њеног прерастања у отворено политичко насиље у интересу — публицитет јучерашњих догађаја на првом месту је осигуран захваљујући појединцима блиским НВО сектору, а конкретно добро познатој Youth Initiative for Human Rights и Покрету Слободних Грађана из чијих редова и долази ухапшени Матеја Николић.

❓ Шта је YIHR?

🔹 Такозвана Иницијатива младих за људска права представља посебно активног актера на српској НВО сцени који се још од 2014 године бави антидржавним деловањем и пропагандом посебно усмереном за младе — лидери организације подршку за ово добили су на самом почетку свог пута приликом путовања у Берлин и Брисел где је за њихову визију формирања некакве ”уније младих западног Балкана” са посебним фокусом на ”повезивање младих из Србије и Косова*” добила финансијску подршку немачког министарства спољних послова, као и Европске комисије.

💵 Међу своје спонзоре, иницијатива убраја и естонску фондацију Sigrid Rousing Trust, амбасаде Немачке, Велике Британије, САД, као и добро познате финансијере сличних пројеката, Фондацију за отворено друштво Џорџа Сороша, амерички National Endowment for Democracy и Charles Stewart Mott Foundation.

🔹 Ова НВО стоји иза пројеката као што су Мирдита, добар дан (заједно са Грађанским иницијативама и организацијом регистрованом у Приштини, Integra Kosovo), Рат у Србији: Јесте се десило или Репресије, рат, тортура, Русија.

❓ Зашто НВО сектор жели заоштравање кризе?

🔹 Као што је открио објављен разговор новосадског одбора ПСГ и њихових блиских сарадника, НВО сектор је у предвечерје протеста одржаног 15. марта озбиљно разматрао изазивање насиља на улицама уз помоћ радикалне групе од тридесет појединаца који су, према признању самих саговорника, у прошлости (и врло вероватно на другим местима) већ учествовали у сличним активностима. Како су чланови ПСГ-а то рекли, ова група има склоност ка ”позитивном насиљу”.

🔹 Објављивање овог разговора и последична полицијска реакција која у овом тренутку остаје непотпуна, будући да се део организатора нереда и даље налази на територији Хрватске, само су делимично нарушили ове планове — у периоду 19:30 - 20:00, на Тргу Николе Пашића могли смо пратити деловање најмање три групе радикалних елемената који су покушали да ситуацију доведу до тачке усијања и испровоцирају сукобе са полицијом. Ова ситуација избегнута је у великој мери захваљујући одлуци дела студентских организација да објаве о окончању протеста на овој локацији и позову присутне да напусте простор испред Скупштине.

🔹 Овај догађај несумњиво је представљао сигнал НВО сектору и њиховим савезницима из бројних филијала ДС-а да неопходна подршка јавности за насилне акције у овом тренутку и даље изостаје — и управо зато сада видимо координисане активности усмерене на нормализацију насиља, а са крајњим циљем формирања неопходног нивоа друштвених тензија који ће омогућити радикалним елементима да у следећем покушају упада у државне институције добију масовнију подршку окупљених.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇧🇦 Зашто је колона возила ЕУФОР-а прошла кроз Бања Луку?

🔹 Током јучерашњег дана, у медијима су се појавили снимци већег броја возила ЕУФОР-а на улицама Бања Луке — материјали у отвореном доступу указују на то да је колона снимљена на најмање две тачке, у непосредној близини Приједорске петље (приближно 44.81340774971132, 17.199608631810037), као и нешто јужније, на кружном току код тржног центра Centrum (44.78950382154357, 17.198802395035084).

🔹 Објављени снимци тако потврђују да су се снаге ЕУФОР-а кретале дуж магистралног пута М-16 са севера ка југу због чега се чини основаним претпоставити да се овде радило само о проласку кроз главни град Републике Српске, без планова за задржавање или распоређивање на његовој територији.

🔹 Упркос томе, ситуација је довољно индикативна — ознаке на возилима потврђују да се овде ради о раније најављеним појачањима из редова оружаних снага Чешке за које би се, претпостављајући да је њихово коначно одредиште база Бутимир у рејону Сарајева, могло очекивати да се крећу далеко краћим путем, трасом М16.1 на правцу Добој - Зеница - Сарајево, заобилазећи тако Бања Луку у широком луку. Чињеница да ово није био случај, стога, указује да је ситуација далеко од једнозначне.

❓ Позадина догађаја

🔹 До појављивања снага ЕУФОР-а на улицама Бања Луке долази у светлу озбиљне политичке кризе у Босни и Херцеговини у којој колективни Запад пружа нескривену подршку политичком Сарајеву у покушајима успостављања примата Федерације над Републиком Српском — у овој иначе нестабилној ситуацију, уље на ватру додао је аустријски лист Der Standard објаљујући текст у ком тврди да је мировна мисија ЕУ обећала директну подршку СИПА-и у планираном хапшењу руководства РС.

🔹 Када су се ове информације појавиле у јавности, претпоставили смо да се ради на првом месту о пропагандном деловању које за циљ има даље подизање тензија — овакво тумачење добило је и званичну потврду колико јуче када је откривено да су високи бриселски званичници сами демантовали ове наводе, обавештавајући министра спољних послова БиХ да ЕУФОР неће спроводити акцију хапшења Милорада Додика.

🔹 С тим на уму, појављивање колоне војних возила на улицама Бања Луке врло лако може представљати само још један елемент исте информационо-пропагандне кампање чији је циљ да у јавности Републике Српске изазове панику од новог рата што потом може искористити прозпадна опозиција која у последњих неколико дана, уз пуну подршку страних медија и западних амбасада, покушава да изазове унутрашњу кризу и мобилише јавност против личности Милорада Додика, скривајући тако истинске корене тренутне кризе.

📍 Карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇰🇹🇷 Позиција Северне Македоније у погледу балканске експанзије Турске

🔹 Иако је Северна Македонија једна од држава које су укључене у мрежу билатералних безбедносних споразума са Турском чија је скора ратификација изазвала забринутост у Грчкој, ситуација је овде далеко од једнозначне — за Скопље, овај корак на првом месту је представљао покушај пацификације Анкаре која би даљим продубљивањем контаката са албанским политичким снагама могла довести у питање сам опстанак земље.

🔹 Само што није извесно да ће овакав приступ дати жељене резултате — турска експанзија на Балкан ван сваке сумње ослања се на Албанце и Бошњаке у складу са Ердогановим неоосманским амбицијама и самопроглашењем за "заштитника муслимана" што доводи у питање стварне изгледе за икакву нормализацију односа са владом у Скопљу која је отворено говорила о неопходности супротстављања албанизацији.

🔫 Безбедносни ризици

🔹 Другим речима, уместо смањења притиска Анкаре, Скопље се може суочити са новим механизмом утицаја који ће Турска користити да осигура политичку доминацију Албанаца над православним становништвом Северне Македоније, и овај процес може имати више него озбиљне последице — примера ради, у децембру прошле године, македонска Агенција за националну безбедност успешно је разбила терористичку групу која је деловала у Гостивару и Струги, насељеним пунктовима са већински албанским становништвом.

🔹 Ово само показује да терористичко језгро у Северној Македонији несумњиво постоји, и није искључено да ће га Турска искористити за притиске који могу прерасти и у спонзорисање сепаратизма — Анкара за ово несумњиво има капацитета, посебно имајући у виду неколико албанских терористичких група које су се у Сирији бориле на страни турских прокси-снага.

🔹 Уколико до оваквог драматичног погоршања безбедносне ситуације заиста и дође, Скопље не само да може одустати од сарадње са Турском, већ се и окренути ка регионалним државама с којима у том погледу има дељене интересе — и ово би била прилика коју Београд не сме да пропусти.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇬🇷 Да ли се спрема покушај дестабилизације Грчке? Насилни протести у Атини на другу годишњицу железничке несреће

🔹 Чини се да Србија и Северна Македонија нису једине балканске државе које се суочавају са таласом протеста и народног незадовољства изазваног трагичним несрећама — у одређеној мери, са истим феноменом крајем фебруара суочила се и Грчка када су десетине хиљада људи у више градова изашле на улице захтевајући да власти предузму кораке усмерене на истрагу и кажњавање одговорних високо рангираних политичара за железничку несрећу која је 2023. године однела 57 живота.

🔫 У Атини, мирни протести брзо су прерасли у сукобе са полицијом када су организоване групе маскираних појединаца употребиле молотовљеве коктеле и покушале да се пробију у зграду Скупштине кроз полицијски кордон — демонстрације које су се одржале широм Грчке биле су праћене и објавом генералног штрајка у трајању од 24 часа.

❓ Позадина догађаја

🔹 Читава ситуација врло вероватно би се окончала у данима после 28. фебруара да Киријакос Мицотакис 14. марта није донео одлуку о смени министра транспорта која је у медијима, и не само локалним, описана као покушај заташкавања и скривања истинске одговорности државног врха.

🔹 Истовремено, бројни други медији почели су да објављују спискове претходних катастрофа за које оптужују актуелне власти, наводећи ту поплаве 2017, шумске пожаре 2018, као и скандал са прислушкивањем из 2022. Најскорији од ових текстова објављени су колико јуче.

🔹 Чини се више него интересантним да у овом тренутку видимо координисану информациону кампању усмерену на изазивање гнева јавности скоро месец дана након окончања протеста и то такву која покушава да у центар медијске пажње смести прошле несреће, покушавајући практично да ретроактивно  створи друштвену кризу сличну оној која је у току у Србији и Северној Македонији.

🔹 Још је индикативније да до овог развоја ситуације долази у тренутку када грчки званичници јавно иступају против турске војне експанзије на Балкан која се остварује на првом месту кроз сарадњу са албанским политичким снагама у самој Албанији, Северној Македонији и на окупираној територији Косова и Метохије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Траг НВО сектора у тзв грађанским зборовима

🔹 Један од најновијих елемената актуелне друштвене кризе у Србији јесте појављивање такозваних грађанских зборова који су представљени практично као вануинверзитетски еквивалент студентских пленума — ради се о слободном окупљању грађана неретко испред објеката локалних институција где се воде расправе о одређеним друштвеним и политичким проблемима и износе захтеви окупљених.

🔹 У многим случајевима, међутим, ови скупови брзо су прерасли у дискусије о објавама локалних званичника на друштвеним медијима и другим питањима чији друштвени значај остаје у најмању руку упитан — поред тога, скорашњи ”збор грађана” испред зграде општине Стари град који је преносила телевизија N1 изазвао је додатна питања будући да је њега предводио познати НАТО лобиста Немања Милошевић.

🔻 Грађански зборови и покрет Солидарност

🔹 Сам Милошевић, који на свом налогу на друштвеној мрежи X као место пребивања наводи круг двојке, а у условној биографији поручује ”за Србију на Западу - у уједињеној Европи! За Уједињене Државе Европе” члан је такозваног Грађанског покрета Солидарност — ради се о невладиној организацији коју је у фебруару основао Горан Јешић са циљем, како сам тврди, да се формира прелазна влада која ће бити изабрана по моделу пленумског одлучивања свих виталних друштвених сектора.

🔹 Јешић је своју политичку каријеру током деведесетих година развијао у инђијском огранку Грађанског Савеза Србије (ГСС), а такође је био и један од оснивача Отпора, организације која је спровела прву обојену револуцију савременог модела 5. октобра 2000 и чији су чланови потом основали међународну организацију Canvas која је била укључена у пројекте рушења легитимних власти широм света.

🔹 Након пада Слободана Милошевића, Јешић је кроз ДОС постао најмлађи градоначелник у Србији, а 2006. је приступио Демократској странци — у нешто ближој прошлости, пажњу јавности је стекао сепаратистичким ставовима које је више пута јавно износио. Примера ради:

Лако сте пустили Косово, надам се да ћете са пуним разумевањем и мислима о вишем интересу и Војводину пустити да оде. Није за џабе онај позивни +384 остао за нас.
❓ Импликације

🔹 Координација тзв грађанског збора на Старом граду представља савршен пример онога о чему смо говорили када смо колико јуче написали да филијале ДС-а и њима близак НВО сектор имају више него довољно заступника својих интереса у различитим сегментима друштва да, уколико им је то потребно, могу симулирати широку друштвену подршку како би остварили сопствене политичке циљеве.

🔹 И управо ово и видимо на терену — док бројни појединци искрених намера и чистог срца излазе на такозване зборове у нади да ће тамо пронаћи решења за актуелне проблеме својих локалних заједница, прозападне политичке снаге и њихова медијска машинерија ово претварају у илузију масовне подршке координисаним догађајима иза којих, како пример Старог града потврђује, стоје интересне групе које не желе ништа добро ни Србији, ни српском народу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇹🇭🇸🇬🇺🇸 Антикинеске војне вежбе на Тајланду — Да ли видимо заокрет Бангкока ка Западу?

🔹 Почевши од 16. марта, на територији Тајланда одвија се Cope Tiger-2025, једна од највећих војних вежби на простору југоисточне Азије у овој години са учешћем оружаних снага САД и Сингапура — са чак 2.300 војника и више од 70 јединица технике, учеснице ће увежбавати формирање и размештање оперативних група, успостављање војне логистике и употребу авијације како у циљу контроле ваздушног простора, тако и наношења удара по циљевима условног непријатеља на земљи.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос значајном опсегу и више него упитном сценарију који подразумева реаговање на условну регионалну кризу, сви су изгледи да Cope Tiger-2025 не можемо тумачити као отворено антикинеску провокацију као што је то био случај са, рецимо, деловањем аустралијске авијације у фебруару ове године, ако ни због чега другог, онда због тога што се ова вежба изводи сваке године већ три деценије — и у овом периоду, спољна политика Тајланда прошла је кроз значајне промене.

🔹 Исто важи и за Cobra Gold-2025 која се одржавала у периоду између 24. фебруара и 7. марта која је окупила знатно већи број регионалних актера, укључујући ту и Јужну Кореју, Индонезију и Јапан, па чак и Кину чији су припадници служби за ванредне ситуације учествовали у етапи вежбе која је била фокусирана на организацију и испоруку хуманитарне помоћи.

🔹 Но, контекст је све — континуирано повећање обима ових дугогодишњих активности као и усложњавање сценарија по којима се они реализују указује на то да Вашингтон користи механизме наслеђене од претходних администрација за постепено интегрисање Тајланда у своју регионалну мрежу анти-кинеских савеза. О овоме говоре и скорашње посете јапанских војних бродова тајландским лукама, као и америчка донација тајландској армији у износу од 25 милиона долара која је објављена у фебруару.

🔹 Све ово, међутим, не значи да је Бангкок спреман да направи заокрет ка Западу — Кина у овом тренутку остаје највећи трговински партнер Тајланда, а краљевина је у децембру прошле године и формално стекла статус партнерске државе блока БРИКС што ће не само додатно продубити већ снажне односе са Пекингом, већ и отворити могућност за евентуално пуноправно чланство у политичко-економском блоку глобалног југа.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇭🇺 Српски медији најављују склапање војног савеза Београда и Будимпеште

🔹 Док смо ми разматрали могућност евентуалног склапања војног савеза Србије и Грчке као реакције на турску експанзију на Балкан, домаћи медији објавили су за сада незваничне информације о томе да се већ воде преговори између највиших званичника Београда и Будимпеште о перспективама могућег формирања билатералног безбедносног споразума — према писању портала Б92 који додуше не наводи своје изворе, лидери две земље Александар Вучић и Виктор Орбан већ су ушли у ”озбиљну реализацију војног савеза”.

❓ Позадина догађаја

🔹 Значајно проширење спектра заједничких интереса Србије и Мађарске могли смо пратити од почетка године када је колективни Запад интензивирао напоре усмерене на пресецање преосталих енергетских веза између Русије и Европе — обустава транзита енергената преко територије бивше Украјине представљала је болан ударац на мађарску привреду који је Будимпешта ублажила продубљивањем сарадње са Србијом која је за Будимпешту тако постала кључна транзитна земља.

🔹 Лидери Србије и Мађарске крајем јануара постигли су договор о хитном повезивању гасовода две земље, а овај амбициозни пројекат требало би да буде завршен већ 2026. године.

🔹 Поред тога, обе државе у актуелној геополитичкој конфронтацији заузимају релативно неутралну позицију због чега се налазе на мети значајних притисака колективног Запада, а исто важи и за начелно традиционалистичку оријентацију два народа која се противе глобалистичким концептима брисања националног идентитета и неконтролисане миграције.

🔹 За Србију су посебно значајни и блиски односи Будимпеште и Бања Луке који гарантују подршку Мађарске у актуелној политичкој кризи у БиХ која је изазвана покушајима Федерације и њених западних покровитеља да практично ликвидирају Републику Српску.

🔹 Све ово чини Србију и Мађарску, у значајној мери природним савезницима које повезују заједнички интереси, али и претње с којима се обе државе суочавају — поред значајних спољних притисака, и Србија и Мађарска се суочавају са турбулентним унутрашњим процесима који све више личе на координисане покушаје дестабилизације усмерене на успостављање марионетских прозападних режима у обе земље.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺☎️🇺🇸 О новом разговору Владимира Путина и Доналда Трампа — Шта је заиста договорено?

🔹 У светлу више него динамичног развоја ситуације на домаћем терену, без дужне пажње оставили смо разговор лидера Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа који је, разумљиво, привукао значајну пажњу јавности, како на Истоку, тако и на Западу — овог пута, међутим, чини се да је светска јавност, на обе стране линије фронта, одреаговала са одерђеном дозом критике.

🪫 Обустава удара по енергетској инфраструктури

🔹 У Русији, пристанак Москве на једномесечну обуставу удара по енергетској инфраструктури протумачена је као једнострани уступак, тим пре у светлу вишеструко потврђене неспособности Кијева да испоштује ма који постигнути споразум — неки аналитичари, међутим, другачијег су мишљења, тврдећи да у светлу одсуства систематског деловања усмереног на ликвидацију кијевског енергетског система, стварни утицај договореног мораторијума остаће минималан.

🔹 У некој мери, обе ове тезе су потврђене — већ прве ноћи после договора, ОСУ су извеле ударе на руски нафтни транспортни пункт у Краснодарском крају, док с друге стране, интензитет руских ваздушних удара није ни мало опао. Штавише, у истом том тренутку, масовни рој Герања поразио је низ објеката ОСУ у Кировограду.

🤝 Хуманитарни договори

🔹 Значајан део разговора био је посвећен хуманитарним питањима — овде се на првом месту ради о питањима публицитета која остају апсолутно секундарна у погледи ситуације на линији фронта где се настављају жестоке борбе.

🔹 Поред договорене размене заробљеника, Русија је у ”гесту добре воље” објавила о предаји одређеног броја тешко рањених непријатељских војника — на овај начин Москва се просто позиционира у добром светлу, демонстрирајући сопствени хуманизам у контрасту са варварством Кијева које је поново поменуто у контексту ратних злочина против цивилног становништва почињених од стране ОСУ у на окупираним територијама Курске области.

🛳 Црноморска иницијатива

🔹 У разговору је речи било и о осигуравању безбедне пловидбе у акваторији Црног мора у склопу такозване црноморске иницијативе која је у првом периоду СВО на првом месту била повезана са такозваним житним договором који је омогућавао несметан извоз украјинских житарица из Одесе — ова тачка биће једна од централних на предстојећим преговорима делегација Русије и САД у Саудијској Арабији.

🔹 Унилатерална приврженост Русије житном договору изазвала је очекивано негативну реакцију тамошње јавности, но ситуација овде тешко да је једнозначна — на првом месту, Црноморска флота је у првој години СВО покушала да спроведе блокаду украјинских лука, али у томе није била успешна и претрпела је осетне губитке услед неспремности за деловање у условим активне примене дронова морског базирања од стране непријатеља.

🔹 Једнако значајно, током последњих неколико недеља, руске ракетне снаге, као и војна обавештајна служба показале су се као кадре да открију и ликвидирају значајне циљеве у самој луци која се више пута нашла на мети масовних удара — стога, могућа обнова црноморске иницијативе у формату који би био погодинији за Москву могла би представљати позитиван развој догађаја, без икаквих последица по ток борбених дејстава и, конкретније, контролу луке у Одеси.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇬🇷🇹🇷 Турска експанзија на Балкан и перспективе формирања српско-грчког савеза

🔹 Ако су суседне нам државе, Хрватска, Албанија и Бугарска, вољне да формирају нови антисрпски тројни пакт, зашто и Србија не би размотрила могућност формирања новог балканског савеза — ово би несумњиво било у складу се тренутном праксом формирања регионалних војних савеза, а тим пре с обзиром на то да се појављује све више дељених интереса, али и дељених претњи које отварају могућност за значајно продубљивање сарадње на линији Београд - Атина у сфери колективне одбране.

🔹 Скорашње најаве Турске да ће у најближој будућности ратификовати три војна споразума склопљена са Албанијом, Северном Македонијом и сецесионистичким структурама из Приштине изазвале су више него разумљиву забринутост у Грчкој чији је покушај да се позиционира као амерички савезник у источном Средоземљу окончан тоталним неуспехом, а коначна тачка на ове планове стављена је затварањем војне базе САД у Александрополису крајем фебруара.

🔹 Грчка се од прошле године суочава и са озбиљним растом тензија на Кипру где је међународно непризната Администрације окупираних територија Кипра више пута претила војном интервенцијом Анкаре, а милитантне изјаве турских политичких лидера биле су праћене и демонстративним војним вежбама Турске и Азербејџана практично дуж обала острва.

❓ Шта ово значи за Србију?

🔹 Док у погледу ситуације на Кипру интерес Србије остаје ограничен подршком пријатељском нам грчком народу који није довео у питање територијални интегритет наше земље, турска експанзија на Балкан са ослањањем на албанске политичке снаге без икакве сумње представља проблем од заједничког интереса, утолико значајнији за Београд уколико у обзир узмемо и продубљивање војних веза Анкаре и Сарајева.

🔹 Другим речима, својом експанзионистичком политиком у погледу Балкана, Турска је за Србију и Грчку постала заједнички непријатељ и дељена претња — стога, шта је то што спречава Београд и Атину да на овај изазов дају заједнички одговор?

🔹 Јасно је да је ово на првом месту питање политичке воље власти наше две земље, те да у овом тренутку нема никаквих назнака да се оваква могућност заиста и разматра — ситуација се, међутим, може променити веома брзо с обзиром на растућу глобалну нестабилност и геополитичку турбулентност садашњег тренутка. На крају крајева, да ли је ико пре шест месеци могао да предвиди формирање новог тројног пакта на Балкану? Зашто се онда не би појавио и нови балкански савез?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar